Петнаеста војвођанска ударна бригада

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Петнаеста војвођанска ударна бригада „Шандор Петефи“
Flag of Yugoslavia (1943–1946).svg
Југословенска партизанска застава
Постојање31. децембар 194431. март 1945.
Место оснивања:
Кишчањ, Мађарска
Формација4 батаљона, извиђачка и возарска чета, санитетски вод и интендантура
Јачинадецембар 1944: 1200 војника и официра[1]
ДеоНародноослободилачке војске Југославије
Ангажовање
ОдликовањаОрден братства и јединства

Петнаеста војвођанска ударна бригада „Шандор Петефи формирана је 31. децембра 1944. по наређењу Главног штаба Војводине у селу Кишчању (Мађарска) од бораца мађарске националне мањине који су од раније били у славонским (батаљон „Шандор Петефи“) и војвођанским јединицама те од бораца који су након ослобођења Бачке ступили у НОВЈ.[1]

Била је у саставу Шеснаесте војвођанске дивизије НОВЈ. Састојала се од четири батаљона, извиђачке и возарске чете, санитетског вода и интендантуре, укупно око 1200 бораца.[1]

Борбени пут бригаде[уреди]

Биста команданта XV војвођанске „Петефи“ бригаде Ференца Киша, Музеј Војводине

У првој половини јануара 1945. године, са положаја на левој обали Драве, југозападно од Сентборбажа, спречавала је пребацивање немачких јединица преко Драве у Мађарску. Средином јануара пребачена је из Мађарске у Подравину, где је у саставу Шеснаесте дивизије учествовала у борбама за Вировитички мостобран код села Црнца и Чађавице, а затим код Подравске Слатине, Новака, Вашке и Детковца.[1]

Под притиском надмоћнијих немачких снага пребацила се 9. и 10. фебруара 1945. преко Драве у Барч, а одавде у Барању где је с осталим јединицама Шеснаесте дивизије од 6. до 21. марта водила борбе за ликвидацију немачког мостобрана код Болмана. У тим је борбама имала 50 погинулих и 190 рањених.[1]

Расформирана је 31. марта 1945, а њено људство распоређено је у јединице Шеснаесте дивизије.

Одликована је Орденом братства и јединства.

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Војна енциклопедија (књига шеста). Београд 1973, 480. стр.