Петровац (биљка)

Из Википедије, слободне енциклопедије
За друга значења, погледајте Петровац (вишезначна одредница).
петровац
Illustration Agrimonia eupatoria0.jpg
Agrimonia eupatoria
Научна класификација
Царство: Plantae
Потцарство: Tracheobionta
Раздео: Magnoliophyta
Класа: Magnoliopsida
Поткласа: Rosidae
Ред: Rosales
Породица: Rosaceae
Род: Agrimonia
Врста: A. eupatoria
Биномијална номенклатура
Agrimonia eupatoria
L., 1753

Петровац (рањеник, трава целог света, ситни чичак, мали чичак, чичак, март, руричица, турица, џигеричњак), лат. Agrimonia eupatoria, биљка је из породице ружа (Rosaceae).

Научно име (биномијална номенклатура) дато је:

  • за род од грчке речи agros = поље и mone или meno што значи место, станиште;
  • за врсту од грчке eupatorium у част Митридата Еупатора, понтског владара који се у I веку п. н. е. бавио изучавањем лековитих биљака.
  • Синоними:
    • Agrimonia procera Wallr.
    • Agrimonia odorata auct. non Mill.

Опис биљке[уреди]

Стабљика је неграната, израста из приземних листова који образују розету и достиже висину до 1m. Остали листови на стаблу су наизменично перасти и по ободу грубо назубљени. Читава биљка је покривена длачицама. Цветови су петоделни и сакупљени на врху стабла у густе, класолике гроздове жуте боје. Биљка цвета од VI do IX месеца.

Станиште[уреди]

Петровац је веома распрострањена биљка у Европи и на Балкану и најчешће се може наћи у брдско-претпланинским пределима. Погодују јој сува и осунчана места каква су она поред листопадних шума, на међама, поред шибљака или на ливадама, пољима и слично.

Хемијски састав лека[уреди]

Као лек се користи цео надземни део биљке у цвету (Agrimoniae herba) који се сакупља на самом почетку цветања.

Садржи највише танина (до 21%) па се сматра типичном танинском биљком. Поред тога биљка је богата још и:

Употреба[уреди]

Као типична танинска биљка употребљава се код дијареје, унутрашњих крварења и за справљање декокта за испирање уста и грла. Осим тога добра је и за смиривање цревних колика, а помаже и код упале мокраћних путева и уопште код проблема у мокрењу. неки народи је користе за лечење различитих кожних болести какве су нпр. алергијске реакције, младалачки дерматитис и др.

Експерименти на животињама су доказали антитуморску способност петровца па се у народној медицини примењује за лечење цревних полипа, као и различитих облика гинеколошких болести (миоми, ранице, тумори).

Литература[уреди]

  • Гостушки, Р: Лечење лековитим биљем, Народна књига, Београд, 1979.
  • Грлић, Љ: Енциклопедија самониклог јестивог биља, Аугуст Цесарец, Загреб, 1986.
  • Дјук, А, Џ: Зелена апотека, Политика, Београд, 2005.
  • Јанчић, Р: Лековите биљке са кључем за одређивање, Научна књига, Београд, 1990.
  • Јанчић, Р: Ботаника фармацеутика, Службени лист СЦГ, Београд, 2004.
  • Јанчић, Р: Сто наших најпознатијих лековитих биљака, Научна књига, Београд, 1988.
  • Којић, М, Стаменковић, В, Јовановић, Д: Лековите биљке југоистичне Србије, ЗУНС, Београд 1998.
  • Лакушић, Д: Водич кроз флору националног парка Копаоник, ЈП Национални парк Копаоник, Копаоник, 1995.
  • Марин, П, Татић, Б: Етимолошки речник, ННК Интернационал, Београд, 2004.
  • Миндел, Е: Витаминска библија, ФаМилет, 1997.
  • Мишић Љ, Лакушић Р: Ливадске биљке, ЗУНС Сарајево, ЗУНС Београд, ИП Свјетлост, 1990
  • Стаменковић, В: Наше нешкодљиве лековите биљке, Тренд, Лесковац
  • Туцаков, Ј: Лечење биљем, Рад, Београд, 1984.

Спољашње везе[уреди]