Петровчић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Петровчић
Petrovčić 003.JPG
Зграда месне заједнице
Административни подаци
Држава  Србија
Град Београд
Општина Сурчин
Становништво
Становништво
 — (2011) Пад 1394
Географске карактеристике
Координате 44°47′22″ СГШ; 20°08′24″ ИГД / 44.789333° СГШ; 20.14° ИГД / 44.789333; 20.14Координате: 44°47′22″ СГШ; 20°08′24″ ИГД / 44.789333° СГШ; 20.14° ИГД / 44.789333; 20.14
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Петровчић на мапи Србије
Петровчић
Петровчић
Остали подаци
Поштански број 11282
Позивни број 011
Регистарска ознака BG

Петровчић је насеље у градској општини Сурчин у граду Београду. Према попису из 2011. било је 1394 становника.

Историја[уреди]

Материјални докази сведоче о раној насељености ових простора, још у доба неолита. Предмети од камена и животињске кости сведоче да се поред обраде земље, човек бавио и сточарством, а предмети од бронзе упућују на ране почетке употребе метала. На овом простору живели су Илири, Келти и Римљани.

После сеобе Срба под Арсенијем IV Јовановићем део српске миграције населио се у четири села и на 11 пустара. Указом Марије Терезије, Петровчић је додељен Вуку Исаковичу за насељавање породица његових војника. Први пут под данашњим именом помиње се 1756. године као граничарско место.

У месту је још тада постојала трошна православна црква, а нови православни храм подигнут је 1845. године и посвећен је Рождеству Св. Јована. Сеоска слава је Ивандан.

Подаци о постојању школе датирају из периода између два рата. Школска зграда је имала две учионице и око 60 ђака. Одлуком СО Земун 1955. године школа је припојена основној школи „Душан Вукасовић Диоген“ у Бечмену. Данас ученици после завршеног четвртог разреда наставу похађају у школи у Бечмену.

У Петровчићу је 1909. године рођен Душан Вукасовић, предратни учитељ, командант 36. војвођанске дивизије и народни херој, који је погинуо 1945. године на Сремском фронту.

Демографија[уреди]

У насељу Петровчић живи 1096 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 36,8 година (36,1 код мушкараца и 37,5 код жена). У насељу има 415 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,39.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 751
1953. 811
1961. 846
1971. 890
1981. 956
1991. 1.117 1.087
2002. 1.406 1.407
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
1.261 89,68 %
Роми
  
73 5,19 %
Црногорци
  
17 1,20 %
Горанци
  
17 1,20 %
Албанци
  
3 0,21 %
Југословени
  
3 0,21 %
Хрвати
  
2 0,14 %
Словаци
  
2 0,14 %
Немци
  
1 0,07 %
Муслимани
  
1 0,07 %
Македонци
  
1 0,07 %
Бошњаци
  
1 0,07 %
непознато
  
5 0,35 %


Галерија[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]