Петроград (роман)
| Петроград | |
|---|---|
 насловна страна оригиналног издања из 1916 | |
| Настанак и садржај | |
| Ориг. наслов | Петербург |
| Аутор | Андреј Бели |
| Земља |  Русија |
| Језик | руски |
| Жанр | роман |
| Издавање | |
| Датум | 1912. (прва верзија) 1922. (коначна верзија) |
| Превод | |
| Преводилац | Милица Николић |
Петроград (рус. Петербург) роман је руског књижевника Андреја Белог. Сматра се једним од најважнијих прозних остварења симболизма руске и светске књижевности. Роман има дугу и сложену историју ауторских редакција текста. Прва верзија је објављена 1912, друга је издана периодично у часопису Ширин током 1913. и 1914, која је штампана у облику књиге 1916. Незадовољан коначним исходом Бели је скратио текст готово за трећину и измењену верзију објавио у Берлину 1922.[1] Ова такозвана берлинска верзија се најчешће узима за коначну.
Радња се одиграва у Санкт Петербургу 1905. Николај Аполонович Аблеухов, студент филозофије, обећава револуционарој групи, чији је члан, да ће извршити атентат на свог оца Аполона Аполоновича, сенатора и запосленика у министарставу, тако што ће поставити темпирану бомбу у очеву радну собу. Посебност овог романа се не огледа у заплету, већ у оригиналној и комплексној форми. Написан у фрагментима, са репетатитивним деловима, у ахронолошлком низу и језиком заснованим на сталним поигравањем ритмом и слојевима звучања, роман готово да подрива логичку и класичну структуру романескног обрасца. Читалац је позван да активно учествује, више него што се то обично очекује, при реконструисању и повезивању наративних делова. У Петрограду су присутне опсесивне теме и мотиви Андреја Белог: положај Русије између Истока и Запада, апокалиптична визија из које ће произићи васкрсење, сукоб оца и сина, хаоса и склада, бирократија, Штајнерова антропозофија, мистицизам Владимира Соловјова, западне филозофске идеје (Маркс, Кант, Ниче) и др. Велики број сижејних линија и ликова садрже референце на руске деветнаестовековне класике Пушкина, Гогоља, Достојевског и Толстоја.[2] По повратку из емиграције Бели је прерадио Петроград у драму која је први пут изведена новембра 1925. Оцењена као ода терористичким акцијама есера, драма се није дуго задржала на сцени.[3] Руско-амерички књижевник Владимир Набоков популарисао га је ван граница Русије, тврдећи да је поред Џојсовог Уликса, Кафкиног Преображаја и прве половине Прустовог У трагању за изгубљеним временом, у питању најбољи роман двадесетог века.[4][5][6] Српски превод је начинила Милица Николић, који је први пут објављен 1961.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Стојнић 1996, стр. 397.
- ^ Malmstad & Maguire 1978, стр. XIII.
- ^ Стојнић 1996, стр. 412.
- ^ 1965, Nabokov's television interview TV-13 NY
- ^ Nabokov and the moment of truth на веб-сајту YouTube
- ^ Malmstad & Maguire 1978, стр. VIII.
Литература
[уреди | уреди извор]- Стојнић, Мила (1996). „Петербург Андреја Белог”, поговор у: Андреј Бели, Петроград. Светлокомерц. ISBN 978-86-7190-004-1.
- Malmstad, John E.; Maguire, Robert A. (1978). Petersburg. Indiana University Press. ISBN 978-0-253-20219-2.
