Пређи на садржај

Печеншки рејон

С Википедије, слободне енциклопедије
Печеншки рејон
Печенгский район
Положај
Држава Русија
Федерални округСеверозападни
Административни субјектМурманска област
Админ. центарНикељ
Координате69° 32′ 00″ N 31° 12′ 00″ E / 69.53333° С; 31.20000° И / 69.53333; 31.20000
Статусопштински рејон
Оснивање21. јул 1945.
Површина8.700 km2
Становништво2017.
 — број ст.37.204
 — густина ст.4,28 ст./km2
Временска зонаUTC+3
Регистарске таблице51
Позивни број+7 81554
Званични веб-сајт Измените ово на Википодацима

Печеншки рејон (рус. Печенгский район) општинска је административно-територијална јединица другог нивоа на крајњем северозападу Мурманске области, односно на крајњем северозападу европског дела Руске Федерације. Једина је територија Руске Федерације која има копнену границу са Норвешком.

Административни центар рејона је варошица Никељ.

Према проценама националне статистичке службе Русије за 2017. на територији рејона живела су 37.204 становника, или у просеку око 4,28 ст/км², а по броју становника 7. је најнасељеније подручје у области. Површина рејонске територије је око 8.700 км².

На неких 12 километара западно од града Запољарног налази се најдубља вештачка бушотина на свету, Кољска ултрадубока бушотина.

Географија

[уреди | уреди извор]
Типичан пејзаж у Печеншком рејону

Печеншки рејон налази се на крајњем северозападу Русије, односно њене Мурманске области. Површина рејонске територије је око 8.700 km² и по том параметру налази се на 5. месту у области. На југу и истоку ограничен је територијом Кољског рејона, западна граница рејона је уједно и међудржавна граница са Норвешком док је југозападна граница уједно и међудржавна граница са Финском.

На северу Печеншки рејон излази на обале Баренцовог мора и то је најзападнији део такозване Мурманске обале. На доста разуђеној обали фјордовског типа налазе се бројни мањи заливи, а највећи међу њима су Печеншки у западном и Мотовски у источном делу обале. Између та два залива налазе се два полуострва која су са остатком копна повезана уским земљаним превлакама, полуострво Средњи је повезано са континенталним делом превлаком дугачком око 5 km и оно се даље наставља на знатно пространије Рибарско полуострво са којим је повезано уском копненом везом дужине свега око 1,5 km. Нешто западније од ова два полуострва налази се мањи архипелаг Ајновских острва.

Као и остатак Мурманске области и територија Печеншког рејона одликује се присуством великог броја језера ледничког порекла. Највећи водотоци су реке Печенга (101 км) и Патсојоки (117 km). Највиша тачка области је планина Печеншка тундра са надморском висином од 631 метра.

Уз границу са Норвешком налази се подручје резервата природе Пасвик, основаног 1992. године, чија територија се налази под заштитом обе државе.

Историја

[уреди | уреди извор]

Печеншки рејон као општинска јединица образован је Указом председништва Врховног совјета СССР-а од 21. јула 1945. године на територији некадашње Петсамске области која се у периоду 1920−1940. налазила у саставу Финске. Совјетска војска је преузела то подручје од Финске током Зимског рата, иако је то подручје још 1533. по први пут ушло у састав руске државе.

Током Другог светског рата немачка војска је користила ово подручје као полазну тачку за организовање напада на Мурманск.

Демографија и административна подела

[уреди | уреди извор]

Према подацима са пописа становништва из 2010. на територији рејона живело је укупно 38.920 становника,[1] док је према процени из 2017. ту живело 37.204 становника, или у просеку око 4,28 ст/км².[2] По броју становника Печеншки рејон се налази на 7. месту у области са уделом у укупној популацији области од 4,91%.

Кретање броја становника
1959. 1970. 1979. 1989. 2002. 2010. 2017.
--- --- --- --- 46.404[3] 38.920[1] 37.204*

Напомена:* Према процени националне статистичке службе.

На територији Печеншког рејона налази се укупно 17 насељених места административно подељених у 4 трећестепене општине (три урбане и једну руралну). Највеће насеље и једини званични град у рејону је Запољарни, а статус градских насеља имају још и варошице Никељ (уједно и административни центар рејона) и Печенга. У ова три градска насеља живи готово 80% рејонске популације.

Најважнија лука је Линахамари, а већа насеља су још и Луостари, Спутњик, Корзуново и Рајакоски.

Према статистичким подацима са пописа 2010. основу популације у округу чинили су етнички Руси са око 90%, а најбројније мањинске заједнице су били Украјинци (4,3%) и Белоруси (1,6%).

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б "Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1". Архивирано на сајту Wayback Machine (25. март 2016)
  2. ^ „Численность населения Российской Федерации по муниципальным образованиям на 1 января 2017 года”. Архивирано из оригинала 31. 07. 2017. г. Приступљено 20. 09. 2017. 
  3. ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Печеншки рејон на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Печеншки_рејон&oldid=27061888”