Печково

С Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Печково
мкд. Печково
Pogled kon Pečkovo.jpg
Поглед на Печково
Административни подаци
Држава Северна Македонија
ОпштинаГостивар
Становништво
 — (2002)48
Географске карактеристике
Координате41°46′53″ СГШ; 20°49′54″ ИГД / 41.7814° СГШ; 20.8317° ИГД / 41.7814; 20.8317Координате: 41°46′53″ СГШ; 20°49′54″ ИГД / 41.7814° СГШ; 20.8317° ИГД / 41.7814; 20.8317
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина1.020 м
Печково на мапи Северне Македоније
Печково
Печково
Печково на мапи Северне Македоније
Остали подаци
Поштански број1231
Позивни број(+389) 45
Регистарска ознакаGV

Печково (мкд. Печково) је насељено место у Северној Македонији, у северозападном делу државе. Печково припада општини Гостивар.

Географски положај[уреди | уреди извор]

Насеље Печково је смештено у северозападном делу Северне Македоније. Од најближег већег града, Гостивара, насеље је удаљено 8 km југозападно.

Печково се налази у горњем делу историјске области Полог. Насеље је положено високо, на јужним висовима Шар-планине. Надморска висина насеља је приближно 1.020 метара.

Клима у насељу је планинска.

Историја[уреди | уреди извор]

У Печкову, месту у Гостиварској нахији било је 1899. године пописано 45 српских кућа.[1]

Године 1929. деца из Печкова су похађали основну школу у суседном месту Врутоку. Та школа коју су подигли сами домаћини из Печкова, Раве и Врутока је сама по себи представљала спомен-плочу Краљу Петру I Ослободиоцу. Управитељ школе коју похађа око 70 ученика тада је учитељ Милутин Милутиновић.[2] Школа је почела да ради у месту у јесен 1929. године а први учитељ био је Јарослав Г. Мацан (1929-1937).[3]

Око Печкова је 1930. године откривено рудно налазише злата и цинка. Требало је да радови почну, јер се радило о великом рудном богатству.[4]

Становништво[уреди | уреди извор]

По попису становништва из 2002. године Печково је имало 48 становника.

Претежно становништво у насељу су етнички Македонци (100%).

Већинска вероисповест у насељу је православље.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ "Дело", Београд 1. јануар 1899.
  2. ^ "Правда", Београд 3. август 1929.
  3. ^ "Просветни гласник", Београд 1930-1937.
  4. ^ "Време", Београд 27. септембар 1930.

Извори[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]