Пешчар

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search

Пешчар (енгл. Sandstone, франц. Grès, нем. Sandstein, рус. Песчаник) је везана седиментна стена (везани седимент) изграђена претежно од кластичних зрна величине 2-0,05мм[1]. Према крупноћи везаних зрна (гранула) спада у псамите.

У погледу минералног састава пешчари су обично изграђени доминантно од зрна кварца, љуспица мусковита и фелдспата, а потом и циркона, апатита, магнетита, граната, турмалина. Везиво може бити калцијумкарбонатно (вапновито), лапоровито, глиновито, доломитско, силицијско, гвожђевито(лимонит), битуминозно (органског порекла) и др.

Неки пешчари су отпорни на утицај атмосферилија. Овакве стене су обично погодне као геолошки грађевински материјал - нпр. црква Св. Марка у Београду изграђена је од пешчара који у себи садржи љуспице мусковита. Због велике тврдоће (висок садржај кварца) појединачних зрна и подношења високих температура погодни су за оштрење сечива.

Други народни назив за пешчар је „тоциљњак“, што означава камен од кога се праве тоцила.

Слике[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Геолошка терминологија и номенклатура IV петрологија, Београд, 1975

Литература[уреди]

  • Ђорђевић В., Ђорђевић П., Миловановић Д. 1991. Основи петрологије. Београд: Наука


Спољашње везе[уреди]