Пешчар
Пешчар (ијек. пјешчар) или пешчењак (ијек. пјешчењак) (енгл. Sandstone, франц. Grès, нем. Sandstein, рус. Песчаник), је везана седиментна стена (везани седимент) изграђена претежно од кластичних зрна величине 2–0,05 mm[1]. Према крупноћи везаних зрна (гранула) спада у псамите.
У погледу минералног састава пешчари су обично изграђени доминантно од зрна кварца, љуспица мусковита и фелдспата, а потом и циркона, апатита, магнетита, граната, турмалина. Везиво може бити калцијумкарбонатно (вапновито), лапоровито, глиновито, доломитско, силицијско, гвожђевито(лимонит), битуминозно (органског порекла) и др.
Неки пешчари су отпорни на утицај атмосферилија. Овакве стене су обично погодне као геолошки грађевински материјал – нпр. црква Светог Марка у Београду изграђена је од пешчара који у себи садржи љуспице мусковита. Због велике тврдоће (висок садржај кварца) појединачних зрна и подношења високих температура погодни су за оштрење сечива.
Други народни назив за пешчар је тоциљњак, што означава камен од кога се праве тоцила.
Слике[уреди | уреди извор]
Опатија Арбро, пример обојености пешчара Arches National Park – пешчарски крајолик Стена Парус у Русији. Савремена вила са фасадом од пешчара фосилне шкољке у пешчару Црвени пешчар у Доњем Антелоп Кањону, Аризона Пешчар са великом количином кварца Црвени пешчар пермске старости, Стара планина
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Геолошка терминологија и номенклатура IV петрологија, Београд, 1975
Литература[уреди | уреди извор]
- Ђорђевић В., Ђорђевић П., Миловановић Д. 1991. Основи петрологије. Београд: Наука
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
![]() |
Пешчар на Викимедијиној остави. |
![]() | Овај чланак у вези са геологијом је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити. |