Пећане (Сува Река)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Пећане
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајина Косово и Метохија
Управни округПризренски
ОпштинаСува Река
Становништво
 — 2011.2 151
Географске карактеристике
Координате42°17′47″ СГШ; 20°47′10″ ИГД / 42.29639° СГШ; 20.78611° ИГД / 42.29639; 20.78611Координате: 42°17′47″ СГШ; 20°47′10″ ИГД / 42.29639° СГШ; 20.78611° ИГД / 42.29639; 20.78611
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Пећане на мапи Србије
Пећане
Пећане
Пећане на мапи Србије

Пећане (алб. Peqan) је насеље у општини Сува Река, Косово и Метохија, Република Србија.

Историја[уреди]

Најстарији помен Пећана, до сада познат, је у Повељи цара Душана из 1348. манастиру св Архангела код Призрена. [1] Иван Јастребов је о овом селу записао: Село Пећане лежи северно од Призрена на три и по сата. Познато је по томе што се у њему у средишту самог села налазе рушевине цркве Ваведења Богородице, подигнуте за време српског деспота Ђура и деспотице Јерине и њихових синова Гргура и Стефана, и деспота Лазара и деспотице Јелене 6960, тј. 1452. године. Више није било никаквог натписа, у крајњој линији, 1870. Јастребив у попису становништа села овога краја (Сувореки бајрак), за ово село наводи 49 (кућа или људи) од којих је под рубриком Муслимани 48, а под рубриком Православни 1.[2] По писању многих Будисављевића (Јованка Будисављевић Броз,[3] Александар (Леко) Будисављевић,[4] Борислав Б. Будисављевић[5] ...), они своје поријекло доводе у вези са овим метохијским Пећанима. Три брата, Филип, Јуриша и Будиша (од којих су настали каснији Филиповићи, Јуришићи и Будисављевићи и Будаци) су као племство Немањића дошли до Лике (Рибник код Госпића, потом у Брлог и Дренов Кланац да чувају Сењ). По ослобођењу Лике и Крбаве оснвају истоимено село Пећане. Метохијски Пећани у близини села имају једну пећину по којој је село, могуће, добило име, а остатак фреске из цркве Ваведења из Пећана [6] , се данас чува у музеју у Смедереву. Јастребов спомиње да се и у вези Пећана спомињу у поменику манастира Св. Тројице у Мушутишту хришћанска имена приложника. Од старих књига у манастиру, нема достојних посебне пажње осим Поменика, једног Пролога и једне нове књиге Филијада. У поменику су записана чисто српска имена хришћана оних мјеста и села у којима тада није остало ниједне православне душе. Између тих села и мјеста се спомињу и: Језерце, Качаник, Полог, Пећане, Медвеце, Мачитево (више Мушутишта)... Топољане (у Љуми), Заплужане, Јањево и Ново Брдо. У поменику су записани и ренегати који су приложили малу своту у спомен својих родитеља, нпр. из села Гунцат: Писа Сула и Дема своје родителе Гунића Марка, Витану, Недељка... [7] Један од приложника манастора св Тројице у Поменику је ренегат (потурица) из Пећанa, Радивои раб божји. [8]

Иван Јастребов је сматрао да је Милош Милојевић поред бројних кривотнорина, измислио и надгробни натпис у овом селу. Јастребов каже да је можда ту и закопан деспот Стефан Бранковић, син деспота Гргура Бранковића, али гроба нигдје није видјео, ни у порушеној цркви ни око цркве иако је више пута ишао у то село с циљем да осмотри ту цркву и гробље које се налази поред ње. Сматрао је да је потребно унутар црквеи око ње извршити ископавање не би ли се открио тај натпис који је Милојевић открио тако лако. И сам натпис на цркви Милојевићу је пренет нетано. Погрешна је и година изградње цркве. Изанд западних (улазних) двери написано је что церков та воведеније в храм Пресвјатија (а не пресветле) Богородици пистроена во дни деспота Гјурја (а не Гјургија) и синови јего Гоургоура (а не Гјургија) и Стефана и деспота Лазара и деспотици Елени в лето 6960. - 1452., а не 6069. тј. 1587. г. као код Милојевића. [9]

Становништво[уреди]

Демографија[10]
Година Становника

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Ивановић, Милан. Остаци цркве Ваведења Богородице y селу Пећани код Суве Реке, pp. 187 (PDF). 
  2. ^ Јастребов, Иван (2018). Стара Србија и Албанија, pp. 151., 146. Београд: Службени гласник. 
  3. ^ Јокановић, Жарко (2013). Јованка Броз - мој живот, моја истина , pp. 20. Београд: Блиц. 
  4. ^ Будисављевић, Александар (1890). Племе Будисављевића у Горњој крајини , pp. 15. Нови Сад. 
  5. ^ Будисављевић, Борислав (2018). Атлас 37 грана родослова Будисављевића , pp. 13. Прометеј. 
  6. ^ Ивановић, Милан. Остаци цркве Ваведења Богородице y селу Пећани код Суве Реке (PDF). 
  7. ^ Јастребов, Иван (2018). Стара Србија и Албанија, pp. 241. Београд: Службени гласник. 
  8. ^ Ивановић, Милан. Остаци цркве Ваведења Богородице y селу Пећани код Суве Реке, pp. 187 (PDF). 
  9. ^ Јастребов, Иван (2018). Стара Србија и Албанија, pp. 273. Београд: Службени гласник. 
  10. ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.