Пећине Аџанте

Из Википедије, слободне енциклопедије
Светска баштина Унеска
Пећински Аџанте
Назив на званичном списку светске баштине
Aurangabad - Ajanta Caves (9).JPG
Локација  Индија
Тип Културно добро
Критеријум i, ii, iii, iv
Унеско регија Азија
Историја уписа у светску баштину
Упис 1983. (7. седница)

Шпиље Аџанте (маратхи: अजिंठा लेणी, Ајиṇṭхā лени) чини 29 пећинских храмова исклесаних у стенама Аџанте у две фазе, у 2. веку п. н. е. (за време династије Сатавахана) и у 5. веку (за време династије Вакатака).[1][2] The caves include paintings and sculptures described by the government Archaeological Survey of India as "the finest surviving examples of Indian art, particularly painting",[3] Они су исклесани у стенама кланца "У" облика реке Вагума и у њима се налазе неке од најлепших будистичких зидних слика у Индији. Зато су 1983. године уписани на УНЕСКОСписак места Светске баштине у Азији и Аустралазији.

Темељ храма I
Храм XIX

Историја[уреди]

Ово подручје је од 2. века п. н. е. било насељено будистичким свештеницима који су га напустили у 5. веку, због напада хиндуиста. Пећински храмови су остали заборављени и вероватно би потпуно пропали да нису тако забачени и скривени од погледа.

Год. 1819. Британска војска је, приликом лова на тигрове, забележила њихово постојање, након чега је почело њихово истраживање. Ускоро су постале славне по својој егзотичној локацији, импресивној архитектури, уметничким сликама и давно заборављеној историји.

Одлике[уреди]

Поред раскошно исклесаних портала, сваки храм је изнутра јединствен и оригиналан. Обично су мало дубљи него шири и сваки на зиду супротном улазу има нишу у којој се налази скулптура Буде.

Већину храмова (њих 20) посебно су исклесати локални владари око 475. год., укључујући нпр. пећину I која има велику вихара дворану (која је служила за живот свештеника) са свештеничким собама и чаитyа (хинди за "света") собу са храмом Буде у позадини. Зидови главне дворане осликани су у техници фреске с основом урађеном у гипсу. Неке од слика приказују епизоде из Будиних живота (тзв. "Јатака приче"), док је улаз уоквирен с два лика бодисатве. Бодисатве су просветљена бића која одгађају нирвану како би помогли другима да постигну исто просвећење. Бодисатве се разликују од буде јер имају краљевски накит и богато су опремљени деликатним орнаментима. Ови прикази су слични старијима (5. века) из старог града Сигириyа на Шри Ланки.

Натуралистичко сликање је у равнотежи с благо тонираним бојама, а обрисни цртеж који је увек пресудни елемент индијског сликарства, јасно оцртава облике. Тонске градације боја на телу стварају илузију тродимензионалности. Ова синтеза грациозне божанствености и опипљиве људскости је типична за индијску уметност у раздобљу Гупта (320—600.).

Извори[уреди]

  1. Gopal (1990). стр. 173.
  2. The precise number varies according to whether or not some barely started excavations, such as cave 15A, are counted. The ASI say "In all, total 30 excavations were hewn out of rock which also include an unfinished one", UNESCO and Spink "about 30". The controversies over the end date of excavation is covered below.
  3. ASI

Литература[уреди]

  • Gopal, Madan (1990). K.S. Gautam, ур. India through the ages. Publication Division, Ministry of Information and Broadcasting, Government of India. стр. 173. 
  • James Burgess & J. Fergusson (2005). Cave Temples of India. W.H. Allen & Co., London, 1880.; Delhi: Munshiram Manoharlal Publishers Pvt Ltd., Delhi. ISBN 978-81-215-0251-1. 

Спољашње везе[уреди]