Пећински лав

Из Википедије, слободне енциклопедије
Пећински лав
Временски распон:
1.3–0.011Ma
средњи Плеистоцен - рани Холоцен
Hoehlenloewe CaveLion hharder.jpg
Пећински лав и његов пљен
Научна класификација
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Mammalia
Ред: Carnivora
Породица: Felidae
Потпородица: Pantherinae
Род: Panthera
Врста: P. leo
Подврста: P. l. spelaea
Триномијална номенклатура
Panthera leo spelaea
Georg August Goldfuss, 1810.

Синоними
Panthera leo vereshchagini
Baryshnikov & Boeskorov, 2001.

Пећински лав (лат. Panthera leo spelaea), знан још као Еуроазијски пећински лав, је изумрла подврста лава, која је позната преко фосилних остатака и праисторијских цртежа на зидовима пећина настали током средњег Плеистоцена и раног Холоцена.

Опис физичког изгледа[уреди]

Илустрација.
Реконструкција одраслог примјерка Panthera leo spelaea

Пећински лав је једна од највећи познати подврста лава. Код костура одраслог мужјака, пронађеног у близини града Зигсдорфа у Њемачкој 1985. године, је измјерено да је био висок у раменима око 1,2 метра и дуг 2,1 метара (нерачунајући реп). Овај костур је упоређен и са осталим фосилима примјерцима ове подврсте, што је на крају довело до закључка да је ова подврста за 8 до 10% већа од данашњи подврста лавова, али зато мања од Еуропског пећинског лава и Америчког лава[1]. Пећински лавови су нам познати и преко пећински цртежа, глинени фигурица и резбарија у слоновачи. Ове предоџбе нам показују да су пећински лавови имали заобљене, избочене уши, чупаве репове, евентуално блиједе пруге на леђима налик онима код тигра, а поједини примјерци су имали набрани оковратник или примитивну гриву око врата, што нам говори да се радило о мужјацима ове подврсте (што указује да је код ове подврсте, као и код данашњи лавова, постојао полни диморфизам).

Класификација[уреди]

Еволуција[уреди]

Понашање[уреди]

Илустрација.
илустрација мање групе пећински лавова поред убијеног ирваса

Ови активни месождери су се хранили великим биљождерима из њиховог времена, што укључује: јеленове (црвени јелен, ирвас, лос, срна, и изумрли ирски јелен (или Мегалоцерос како иначе називају ову врсту)), европске бизоне, турове, дивље коње и вунасте носороге. Такође се хранио и озљеђеним, старим или младим вунастим мамутима[2]. Свој плијен су убијали моћним угризом и оштрим зубима на предјелу врата[3]. На неким пећинским цртежима пећински лавови су приказани како лове у чопору, што нам говори да су ови лавови ловили на сличан начин као данашње врсте гдје су у лов углавном ишле женке. Узорак анализе изотопа у колагену извађеном из кости пећинског лава нам говори да су ирваси и младунци пећински медвједа били чести у исхрани популације пећински лавова са сјеверозапада Европе[4][5]. Велика промјена у исхрани пећински лавова се десила након нестанка пећински хијена из околиша[5]. Чини се да је нагли пораст лова на ирвасе до саме тачке изумирања, од стране пећински лавова изазвао нестанак ове подврсте лава са подручја која је настањивао[5].

Распрострањеност и станиште[уреди]

Илустрација.
илустрација мегафауне леденог доба на подручју данашње сјеверне Шпаније

Пећински лав је живио од средњег Плеистоцена до раног Холоцена и настањивао подручје Европе (од Велике Британије, Њемачке и Шпаније[6] па до Источне Европа и Балкана), Азије (Русија и Туркестан)[7] и сјеверозапада Сјеверна Америка (Аљаска и Јукон).

Пећински лав је добио своје име по томе јер су остаци ове подврсте проналажени у великим количина у пећинама[2]. Углавном је настањивао травнате равнице и шуме[8], гдје су средње велики биљождери обитавали. Фосилни отисци ови лавова, који се могу пронаћи уз отиске ирваса, нам говоре да су ови лавови настањивали и подручја са субполарном климом. Присуство костура одрасли примјерака ови лавова у јазбинама које су некоћ користили пећински медвједи нам указује на то да су пећински лавови понекад ловили и убијали пећинске медвједе док су били у фази зимске хибернације. Један број ови костура нам указује да су неки примјерци страдали у покушају да савладају медвједа[9].

Фосили[уреди]

Пећински цртежи и фигурице пећинског лава[уреди]

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Литература[уреди]

Референце[уреди]

  1. W. v. Koenigswald: Lebendige Eiszeit. Theiss-Verlag, 2002. ISBN 3-8062-1734-3
  2. 2,0 2,1 Arduini, P. & Teruzzi, G. 1993. The MacDonald encyclopedia of fossils. Little, Brown and Company, London. 320pp.
  3. Lessem, D. 1999. Dinosaurs to dodos. An encyclopedia of extinct animals. Scholastic, New York. 122pp.
  4. Curry, A. (2011-11-21). „Dissecting the Cave Lion Diet”. Science Now. American Association for the Advancement of Science. Приступљено 2011-11-24. 
  5. 5,0 5,1 5,2 Bocherens, H.; Drucker, D. G.; Bonjean, D.; Bridault, A.; Conard, N. J.; Cupillard, C.; Germonpré, M.; Höneisen, M.; Münzel, S. C.; Napieral, H.; Patou-Mathis, M.; Stephan, E.; Uerpmann, H.-P.; Ziegler, R. (2011-12-06). „Isotopic evidence for dietary ecology of cave lion (Panthera spelaea) in North-Western Europe: Prey choice, competition and implications for extinction”. Quaternary International. 245 (2): 249—261. Bibcode:2011QuInt.245..249B. doi:10.1016/j.quaint.2011.02.023. Приступљено 2011-11-24. 
  6. (Arduini & Teruzzi, 1993)
  7. 'Supersize' lions roamed Britain BBC News 1 April 2009
  8. Hublin, J.-J. 1984. The Hamlyn encyclopedia of prehistoric animals. Hamlyn, London. 318pp.
  9. 15TH INTERNATIONAL CAVE BEAR SYMPOSIUM SPIŠSKÁ NOVÁ VES, SLOVAKIA, 17th – 20th of September 2009