Пећински лав

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Пећински лав
Временски распон:
1.3—0.011Ma
средњи Плеистоцен — рани Холоцен
Hoehlenloewe CaveLion hharder.jpg
Пећински лав и његов пљен
Научна класификација
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Mammalia
Ред: Carnivora
Породица: Felidae
Потпородица: Pantherinae
Род: Panthera
Врста: P. leo
Подврста: P. l. spelaea
Триномијална номенклатура
Panthera leo spelaea
Georg August Goldfuss, 1810.

Cave lion range.png
Мапа распрострањености лавова у касном плеистоцену (црвена боја означава распрострањеност пећинског лава)
Синоними
* Panthera leo vereshchagini
Baryshnikov & Boeskorov, 2001.

Пећински лав (лат. Panthera leo spelaea), знан још као Еуроазијски пећински лав, је изумрла подврста лава, која је позната преко фосилних остатака и праисторијских цртежа на зидовима пећина настали током средњег Плеистоцена и раног Холоцена.

Опис физичког изгледа[уреди]

Илустрација.
Реконструкција одраслог примјерка Panthera leo spelaea

Пећински лав је једна од највећи познати подврста лава. Код костура одраслог мужјака, пронађеног у близини града Зигсдорфа у Њемачкој 1985. године, је измјерено да је био висок у раменима око 1,2 метра и дуг 2,1 метара (нерачунајући реп). Овај костур је упоређен и са осталим фосилима примјерцима ове подврсте, што је на крају довело до закључка да је ова подврста за 8 до 10% већа од данашњи подврста лавова, али зато мања од Еуропског пећинског лава и Америчког лава[1]. Пећински лавови су нам познати и преко пећински цртежа, глинених фигурица и резбарија у слоновачи. Ове представе нам показују да су пећински лавови имали заобљене, избочене уши, чупаве репове, евентуално блиједе пруге на леђима налик онима код тигра, а поједини примјерци су имали набрани оковратник или примитивну гриву око врата, што нам говори да се радило о мужјацима ове подврсте (што указује да је код ове подврсте, као и код данашњи лавова, постојао полни диморфизам).

Класификација[уреди]

Еволуција[уреди]

Понашање[уреди]

Илустрација.
илустрација мање групе пећински лавова поред убијеног ирваса

Ови активни месождери су се хранили великим биљождерима из њиховог времена, што укључује: јеленове (црвени јелен, ирвас, лос, срна, и изумрли ирски јелен (или Мегалоцерос како иначе називају ову врсту)), европске бизоне, турове, дивље коње и вунасте носороге. Такође се хранио и озљеђеним, старим или младим вунастим мамутима[2]. Свој плијен су убијали моћним угризом и оштрим зубима на предјелу врата[3]. На неким пећинским цртежима пећински лавови су приказани како лове у чопору, што нам говори да су ови лавови ловили на сличан начин као данашње врсте гдје су у лов углавном ишле женке. Узорак анализе изотопа у колагену извађеном из кости пећинског лава нам говори да су ирваси и младунци пећински медвједа били чести у исхрани популације пећински лавова са сјеверозапада Европе[4][5]. Велика промјена у исхрани пећински лавова се десила након нестанка пећински хијена из околиша[5]. Чини се да је нагли пораст лова на ирвасе до саме тачке изумирања, од стране пећински лавова изазвао нестанак ове подврсте лава са подручја која је настањивао[5].

Распрострањеност и станиште[уреди]

Илустрација.
илустрација мегафауне леденог доба на подручју данашње сјеверне Шпаније

Пећински лав је живио од средњег Плеистоцена до раног Холоцена и настањивао подручје Европе (од Велике Британије, Њемачке и Шпаније[6] па до Источне Европе и Балкана), Азије (Русија и Туркестан)[7] и сјеверозапада Сјеверне Америке (Аљаска и Јукон).

Пећински лав је добио своје име по томе јер су остаци ове подврсте проналажени у великим количина у пећинама[2]. Углавном је настањивао травнате равнице и шуме[8], гдје су средње велики биљоједи обитавали. Фосилни отисци ови лавова, који се могу пронаћи уз отиске ирваса, нам говоре да су ови лавови настањивали и подручја са субполарном климом. Присуство костура одрасли примјерака ови лавова у јазбинама које су некоћ користили пећински медвједи нам указује на то да су пећински лавови понекад ловили и убијали пећинске медвједе док су били у фази зимске хибернације. Један број ови костура нам указује да су неки примјерци страдали у покушају да савладају медвједа[9].

Фосили[уреди]

Пећински цртежи и фигурице пећинског лава[уреди]

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Литература[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ W. v. Koenigswald: Lebendige Eiszeit. Theiss-Verlag, 2002. ISBN 3-8062-1734-3
  2. 2,0 2,1 Arduini, P. & Teruzzi, G. 1993. The MacDonald encyclopedia of fossils. Little, Brown and Company, London. 320pp.
  3. ^ Lessem, D. 1999. Dinosaurs to dodos. An encyclopedia of extinct animals. Scholastic, New York. 122pp.
  4. ^ Curry, A. (21. 11. 2011). „Dissecting the Cave Lion Diet”. Science Now. American Association for the Advancement of Science. Архивирано из оригинала на датум 26. 11. 2011. Приступљено 24. 11. 2011.  Спољашња веза у |work= (помоћ)
  5. 5,0 5,1 5,2 Bocherens, H. (06. 12. 2011). „Isotopic evidence for dietary ecology of cave lion (Panthera spelaea) in North-Western Europe: Prey choice, competition and implications for extinction”. Quaternary International. 245 (2): 249—261. Bibcode:2011QuInt.245..249B. doi:10.1016/j.quaint.2011.02.023. Приступљено 24. 11. 2011.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)
  6. ^ (Arduini & Teruzzi, 1993)
  7. ^ 'Supersize' lions roamed Britain BBC News 1 April 2009
  8. ^ Hublin, J.-J. 1984. The Hamlyn encyclopedia of prehistoric animals. Hamlyn, London. 318pp.
  9. ^ „15TH INTERNATIONAL CAVE BEAR SYMPOSIUM SPIŠSKÁ NOVÁ VES, SLOVAKIA, 17th – 20th of September 2009” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) на датум 31. 03. 2010. Приступљено 15. 06. 2016.