Пећински медвед

Из Википедије, слободне енциклопедије
Пећински медвјед
Временски распон:
0.25—0.027Ma
средњи Плеистоцен — касни Плеистоцен
Ursus5.jpg
илустација пећинског медвједа
Таксономија
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Mammalia
Ред: Carnivora
Породица: Ursidae
Род: Ursus
Врста: Ursus spelaeus
Биномијална номенклатура
Ursus spelaeus
Johann Christian Rosenmüller, 1794.

Пећински медвјед (лат. Ursus spelaeus) изумрла је врста медведа, која је позната преко фосилних остатака и праисторијских цртежа на зидовима пећина настали током средњег и касног плеистоцена.

У областима у којима нису пронађени остаци пећинског медведа, откривени су остаци мрког медведа (лат. Ursus arctos). Пећински медвед је био већег раста, зуби су били прилагођени храни биљног порекла и имао је избочину на чеоном делу лобање. Остаци пронађени у Европи припадају јединкама које су угинуле током хибернације, старијим јединкама или младунцима, према чему се закључује да пећински медвед није био чест плен човека. Величина медведа се смањује током постглацијала.

Станиште[уреди]

Пећински медвед је живео широм Европе, од Шпаније до Евроазије, и од Италије и Грчке до Белгије. Било их је и у Немачкој, Пољској, Мађарској, Румунији и у неким деловима Русије. Не постоје докази да је овај медвед живео у северној Британији, Скандинавији и балтичким земљама, које су у то време биле под дубоким ледом. Највише остатака ове врсте пронађени су у Аустрији, Швајцарској, на југу Немачке, северној Италији, северној Шпанији, Хрватској, Мађарска и Румунији. Иако је у неким пећинама пронађен велики број скелета, научници верују да је због акумулације скелети стари у периоду од 100.000 година, што би значило од прилике 2 смртна случаја годишње[1].

Фосили[уреди]

Пећински цртежи[уреди]

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Литература[уреди]