Пређи на садржај

Пилоу лава

С Википедије, слободне енциклопедије
Рецентне пилоу лаве са Хаваја
Распаднуте архајске пилоу лаве у Канадском штиту

Пилоу лава (енгл. Pillow lava - јастучаста лава) је лава специфичне јастучасте структуре, коју је задобила екструзијом лава испод воде, односно субакватичном екструзијом. Пилоу лаве се у вулканским стенама јављају у дебелим секвенцама дисконтинуираних маса јастучастог облика, обично димензија око 1 метра. Изграђују највиши део другог слоја нормалне секвенце океанске коре.

Пилоу лаве су углавном базалтног састава, иако су познате и пилоу лаве коматитског, пикритског, бонинитског, андезитског, па чак и дацитског састава[1][2][3][4]. У општем случају, што је киселија магма, пилоу лаве имају веће димензије, због већег вискозитета лаве.

Појављивање

[уреди | уреди извор]

Пилоу лаве јављају се на свим местима где се базичне или интермедијарне лаве изливају на морском дну, а та места могу бити ланци подморских вулкана изнад врућих тачака или конструктивне границе плоча на средњоокеанским гребенима. У току формирања нове океанске коре, у центру ширења избацују се дебеле секвенце пилоу лава, које се хране магмом из дајкова који повезују морско дно и огњиште магме. Пилоу лаве и, са њима везан, комплекс паралелних дајкова, граде део класичне офиолитске секвенце у случају обдукције океанске коре на континенталну кору.

Постојање пилоу лава у најстаријим вулканским секвенцама на Земљи потврђују и постојање великих маса воде на Земљиној површини у раном архаику. Пилоу лаве се генерално користе за потврду субакватичног вулканизма у метаморфним појасевима.

Пилоу лаве се такође јављају као продукти субглацијалних вулкана у раним фазама ерупције[5][6].

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ McCarthy, T. & Rubidge, B. 2008. The story of earth and life, Chapter 3, The first continent. 60-91, Struik Publishers Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (7. април 2009), Приступљено 23. 4. 2013.
  2. ^ Fang, N. & Niu, Y. 2003. „Late Paleozoic ultramafic lavas in Yunnan, Southwest China and their geodynamic significance”. Journal of Petrology. 44: 141—158. веза), Приступљено 23. 4. 2013.
  3. ^ „Kuroda, N., Shiraki, K. & Urano, H. 1988. Ferropigeonite quartz dacites from Chichi-jima, Bonin Islands: Latest differentiates from boninite-forming magma, Contributions to Mineralogy and Petrology, 100, 129-138.”. , Приступљено 23. 4. 2013.
  4. ^ „Walker, G.P.L. 1992. Morphometric study of pillow-size spectrum among pillow lavas, Bulletin of Volcanology, 54, 459-474.”. , Приступљено 23. 4. 2013.
  5. ^ Introduction to geology and geodynamics of Iceland, R.G. Trønnes, Nordic volcanological Institute, University of Iceland, Приступљено 23. 4. 2013.
  6. ^ Scientists Study 'Glaciovolcanoes,' Mountains of Fire and Ice, in Iceland, British Columbia, US ScienceDaily, Apr. 23, 2010, Приступљено 23. 4. 2013.