Пинакотека Брера
Пинакотека Брера | |
---|---|
Оснивање | 1776. |
Локација | Милано Италија |
Врста | уметничка галерија |
Посетиоци | 417.976 (2019) |
Директор | Џејмс Бредберн |
Веб-сајт | www |
Пинакотека Брера (итал. Pinacoteca di Brera) је највећа галерија слика у Милану. Она има статус националне галерије Италије. Галерија дели истоимену палату са уметничком Академијом Брера, библиотеком и опсерваторијом. Површина галерије је 24000 квадратних метара.[1]
У пинакотеки је изложена збирка историјског и модерног италијанског сликарства, са посебним акцентом на венецијанску и ломбардијску школу сликарства. Мањи део колекције представљају радови европских уметника, углавном фламанских сликара.
Историја
[уреди | уреди извор]Уметничку Академију Брера основала је Марија Терезија 1776. Језгро колекције слика у палати формирано је од олтарских слика које су ту доспеле када је Наполеон I Бонапарта распустио многе манастире и цркве. Најбоља дела су однета у Лувр у Паризу, а од преосталих настале су велике збирке у Милану, Венецији и Болоњи. После Бечког конгреса, сматрало се да уметничка дела треба вратити бившим власницима, али је Брера задржала већину, и још увећала колекцију новим поклонима. Године 1882. Академија и Пинакотека су се поделиле у две засебне институције.
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Ђовани Белини: Пијета (1465)
-
Пјеро дела Франческа: Олтар Монтефелтро (1472–1474)
-
Андреа Мантења: Мртви Христ (између 1470. и 1478)
-
Рафаел: Венчање Богородице (1504)
-
Тинторето: Налажење тела Светог Марка (1562–1566)
-
Каравађо: Вечера у Емаусу (1606)
-
Рубенс: Тајна вечера (1630-1631)
-
Гвидо Кањачи: Клеопатрина смрт (око 1660)
-
Каналето: Бачино ди Сан Марко (1730-1735)
-
Амедео Модиљани: Дебело дете (1915)