Пинатубо

Из Википедије, слободне енциклопедије
Пинатубо
Pinatubo91eruption clark air base.jpg
Ерупција Моунт Пинатуба 12. јуна 1991.
Географске карактеристике
Надморска висина 1486 м (тренутно)
1,745 м(пре ерупције 1991.) m
Координате 15°08′30″ СГШ; 120°21′00″ ИГД / 15.141667° СГШ; 120.35° ИГД / 15.141667; 120.35 Координате: 15°08′30″ СГШ; 120°21′00″ ИГД / 15.141667° СГШ; 120.35° ИГД / 15.141667; 120.35
Географија
Пинатубо на мапи Филипина
Пинатубо
Пинатубо
Државе  Филипини
Покрајине Замбалес, Тарлак, Пампанга на острву Лузон
Масив Замбалске планине
Геологија
Старост стена Између 635,000 ± 80,000 и 1.1 ± 0.09 милиона година[2]
Врста планине Стратовулкан[1]

Пинатубо (фил. Bundok Pinatubo) је активан стратовулкан у Замбалским планинама на острву Лузон, у близини тромеђе филипинских покрајина Замбалес, Тарлак и Пампанга.[3][4] Пре вулканске активности 1991., његова еруптивна историја је непозната. Јако је еродирао, неупадљива и заклања од погледа. Био је прекривено густом шумом која је издржавала неколико хиљада домородаца, Аете, који су током шпанског освајања Филипина побегли у планине.

Пинатубо пре ерупције.

Вулканова Плинијска / ултра-Плинијска ерупција 15. јуна 1991., је друга највећа земаљска ерупција у 20. веку после ерупције 1912. Новарупта на Аљаском полуострву[5]. Додатна компликација ерупције је био долазак тајфуна Јуња (Дидинг), доносећи смртоносну мешавину пепела и кише у областима повезаним са вулканом. Успешна предвиђања на почетку ерупције довело до евакуације десетина хиљада људи из околних подручја, сачувајући тако многе животе, али су околна подручја била тешко оштећена пирокластичним токовима, пепелом, а потом, и лахаром изазваних рекама дабујалим од кише, поново покренувши старије вулканске наслаге изазивајући велико разарање инфраструктуре и променом речних система од неколико месеци до неколико година, након ерупције[5].[6]

Ефекти ерупције су се осетили широм света. Вулкан је избацио око 10,000,000,000 тона (1,1 × 1010 америчких тона) или 10 км3 (2.4 ку ми) магме, и 20.000.000 тона (22.000.000 америчких тона) СО2, доносећи огромне количине минерала и метала на површину у околини. Катапултирао је више честица у стратосферу него код ерупције Кракатауа у 1883. Током наредних месеци, аеросоли су формирали глобални слој измаглице сумпорне киселине. Глобална температура је опала за око 05 °C (9,0 °F) током 1991.-93., и оштећења озонског омотача су се привремено повећала[7].

Референце[уреди]

  1. Pinatubo, Global Volcanism Program.
  2. „Pinatubo Volcano”. The Philippine Institute of Volcanology and Seismology (PHIVOLCS). 
  3. „Tarlac map”. University of Texas in Austin Library. Приступљено 2011-08-02. 
  4. "Report of the Philippine Commission to the President, 1901 Vol. III". pp. 141. Government Printing Office, Washington, 1901.
  5. 5,0 5,1 „The Cataclysmic 1991 Eruption of Mount Pinatubo, Philippines”. Приступљено 2007-04-09. 
  6. Rodolfo, Umbal, and Alonso. „Two Years of Lahars on the Western Flank of Mount Pinatubo: Initiation, Flow Processes, Deposits, and Attendant Geomorphic and Hydraulic Changes”. USGS Publications. Приступљено 2012-03-07. 
  7. „Mt. Pinatubo's cloud shades global climate”. Science News. Приступљено 2010-03-07. 

Спољашње везе[уреди]