Пиринчани мољац

Пиринчани мољац
Научна класификација
Царство:	Animalia
Тип:	Arthropoda
Класа:	Insecta
Ред:	Lepidoptera
Породица:	Pyralidae
Род:	Corcyra
Врста:	C. cephalonica
Биномно име
	Corcyra cephalonica; (Stainton, 1866)
Синоними
	Aphomia cephalonica (Stainton, 1866)

Пиринчани мољац (Corcyra cephalonica) је космополитска врста лептира из породице пламенаца (Pyralidae) и једна од мање значајнијих штеточина ускладиштених житарица у тропским и суптропским регионима^[1]^[2], али је широко распрострањен и у умереним подручјима, где се јавља пре свега у складиштима^[1]^[2]. Напада пиринач, кукуруз, пшеницу, јечам, сирак, као и бројне прерађене производе од жита, а причињава штете и на легуминозама, уљарицама, зачинима и сушеном воћу^[3]. У Србији још увек није утврђено присуство ове врсте^[2], али услед глобалног отопљавања, потенцијално би могао да буде присутан у складиштима и силосима, нарочито у условима повишене температуре и влажности.

У тропским пределима, пиринчани мољац има економски значај због способности да брзо развија бројне генерације и да изазове значајне губитке у маси и квалитету зрна^[1]^[3]. Преферира топлију климу и често се јавља у екваторијалним регионима Азије, Африке и Кариба. Ређе се јавља дубље у копну или у умеренијим подручјима, јер је ту у компетицији са чешћом врстом термофилног мољца, Cadra cautella, са којом се често меша и погрешно идентификује^[3]. Пиринчани мољац се убраја у секундарне штеточине^[1]^[4], али у условима јаке инфестације може нападати и релативно здрава зрна.

Систематика и распрострањеност

Пиринчани мољац припада реду Lepidoptera, породици Pyralidae и потпородици Galleriinae. Првобитно је описан у Индији, одакле се проширио у друге делове света путем трговине житарицама. Данас је распрострањен у Азији, Африци, Америци и Европи^[1]^[3].

Опис врсте

Одрасли лептири имају распон крила 8-13 mm^[1]^[2]^[4]. Предња крила су сивкасто-браон боје са неправилним тамнијим шарама, док су задња крила светлија, готово беличаста, са дугим ресама. Тело је прекривено густим љуспицама, а антене су нитасте.

Имага су активни претежно ноћу. Лете слабо и најчешће се задржавају у близини извора хране. Усни апарат је редукован, те се имага углавном не хране.

Јаја су ситна, елипсастог облика и беличасте боје^[1].

Ларве (гусенице) су беле боје, у каснијим ступњевима дужине 15-20 mm. Препознатљиве су по рубу трбушних спирала задебљаних на једној (задњој) страни^[4].

Животни циклус

Животни циклус пиринчаног мољца обухвата четири стадијума: јаје, ларву, лутку и имаго. Женка полаже између 150 и 300 јаја директно на зрна или у њихову непосредну близину. Развиће јаја траје од 4 до 8 дана, након чега се излегу ларве које одмах почињу да се хране. Ларве су жућкастобеле боје, са тамном главом, и достижу дужину до 20 mm. Ларвени развој траје 4–6 недеља и представља фазу у којој настају највеће штете. Ларве се хране површинским слојевима зрна, али истовремено испредају свилене нити којима повезују више зрна у компактне грудвице. Ова појава доводи до механичког оштећења и погоршања квалитета складиштеног материјала, као и до развоја плесни. Улуткавање се одвија унутар свиленог кокона, најчешће међу зрнима или у пукотинама складишних објеката. Стадијум лутке траје 7–12 дана. Комплетан животни циклус може бити завршен за 35–60 дана, у зависности од температуре и влажности. При температури од 30°C и релативној влажности ваздуха од 75%, развиће од јајета до имага траје 27 дана^[1]. У повољним условима може имати 3–6 генерација годишње.

Значај и штете

Штете изазване пиринчаним мољцем укључују директан губитак масе зрна, контаминацију изметом и свиленим нитима, као и секундарну микробиолошку контаминацију^[1]^[2]. Нападнуто зрно губи клијавост и тржишну вредност, што је посебно значајно код семенског материјала.

Мере сузбијања

Сузбијање пиринчаног мољца заснива се на превентивним и директним мерама. Од великог значаја су хигијена складишта, одржавање ниске влажности и температуре, као и брз промет робе. За мониторинг се користе феромонске клопке^[1]^[3].

У случају јаке инфестације примењују се физичке мере (хлађење, загревање) и хемијске методе, укључујући фумигацију. Биолошка контрола подразумева употребу природних непријатеља, пре свега паразитоидних осица^[1]^[3].

Референце

^ ^а ^б ^в ^г ^д ^ђ ^е ^ж ^з ^и ^ј Rees, David (2004-07-21). Insects of Stored Products. CSIRO Publishing. ISBN 978-0-643-06903-9.
^ ^а ^б ^в ^г ^д Štrbac, P. (2002). Štetočine uskladištenih proizvoda i njihova kontrola. Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet.
^ ^а ^б ^в ^г ^д ^ђ Khan, Fawad; Khan, Imtiaz A.; Pervez, Mahnoor; Yasmin, Samina; Ullah, Inam; Shahid, Sana (2025-01-20). . „BIOLOGY AND LIFE CYCLE OF RICE MOTH Corcyra cephalonica, Lepidoptera, Pyralidae”. Ricos Biology. 3 (1): 100—113. ISSN 2959-3751. doi:10.33687/ricosbiol.03.01.0027.
^ ^а ^б ^в Rees, David (2007-05-25). . „Insects of Stored Grain”. doi:10.1071/9780643094673.

[:0-1] а ^б ^в ^г ^д ^ђ ^е ^ж ^з ^и ^ј Rees, David (2004-07-21). Insects of Stored Products. CSIRO Publishing. ISBN 978-0-643-06903-9.

[:1-2] а ^б ^в ^г ^д Štrbac, P. (2002). Štetočine uskladištenih proizvoda i njihova kontrola. Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet.

[:2-3] а ^б ^в ^г ^д ^ђ Khan, Fawad; Khan, Imtiaz A.; Pervez, Mahnoor; Yasmin, Samina; Ullah, Inam; Shahid, Sana (2025-01-20). . „BIOLOGY AND LIFE CYCLE OF RICE MOTH Corcyra cephalonica, Lepidoptera, Pyralidae”. Ricos Biology. 3 (1): 100—113. ISSN 2959-3751. doi:10.33687/ricosbiol.03.01.0027.

[:3-4] а ^б ^в Rees, David (2007-05-25). . „Insects of Stored Grain”. doi:10.1071/9780643094673.

[1]

[2]

[3]

[4]