Пиротско приповедање

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Ентеријер традиционалне пиротске куће (Музеј Понишавља у Пироту)

Пиротско приповедање је део усмене традиције и представља вербално уметничко изражавање у прози или стиху на пиротском говору који је део тимочко-лужничог дијалекта. Пиротско приповедање се преноси усмено кроз генерације и изражава национални и културни идентитет српског народа у пиротском крају.

Пиротско приповедање се налази на списку српских нематеријалних културних добара и представља усмена казивања на пиротски говор|пиротском говору.[1]

Карактеристике[уреди]

Пиротско приповедање представља вид обичајне и друштвене праксе и комуникације и заснива се на традиционалним сижејно-тематским обрасцима. Испољава се у великом броју жанрова у прози као што су: предање, бајка, басна, прича о животињама, легендарна прича, новела, шаљива прича, анегдота, виц, стих и песме које се приповедају а не певају, као и кратке форме попут загонетка, пословица, здравица и сл. Приповедачи се обично уче казивачком знању у кругу својих породица и пријатеља, и преносе је од изворних носилаца усмене традиције усменим путем. Приповеда се на окупљањима тј. на седенћама и обичајним свечаностима, уз посао, на путовању.

Пиротско приповедање тј. казивање, причање присутно је у локалним заједницама на подручју Пирота у југоисточној Србији.[1]

Промоцију о пиротском приповедању је одржана у Етнографском музеју у Београду 23. августа 2018. године укључујући и остала нематеријална добра са подручја пиротског краја[2].

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 „Пирoтскo припoвeдaњe”. Нематеријално културно наслеђе Србије. Енографски музеј у Београду. Приступљено 17. 9. 2019. 
  2. ^ https://etnografskimuzej.rs/wp-content/uploads/2018/08/20180824_Etnografski_muzej_09-55-19_081.pdf

Спољашње везе[уреди]