Писац и прича

С Википедије, слободне енциклопедије
Писац и прича
Писац и прича.jpg
Корице књиге Писац и прича
Настанак и садржај
АуторЖанета Ђукић Перишић
Земља Србија
Језиксрпски
Жанрстручна монографиај
Издавање
ИздавачАкадемска књига
Број страница627
Тип медијакартон са омотом
Превод
Датум
издавања

2012.
Класификација
ISBN?978-86-6263-016-2

Писац и прича: стваралачка биографија Иве Андрића је стручна монографија ауторке Жанете Ђукић Перишић, објављена 2012. године у издању издавачке куће "Академска књига" из Новог Сада. Монографија је преуређена докторска дисертација "Тематско-мотивски, идејни и поетички аспекти Андрићевог стваралаштва у биографском и историјском контексту", одбрањена на Филозофском факултету у Новом Саду, 2012. године.[1][2]

О аутору[уреди | уреди извор]

Жанета Ђукић Перишић је рођена 1956. године у Београду. Основну школу, гимназију и Филолошки факултет је завршила у Београду. Посдипломске студије је похађала у Лењинграду, магистрирала на Филолошком факултету у Београду. На Филозофском факултету у Новом Саду је докторирала. У Задужбини Иве Андрића у Београду ради као саветница и преводи са руског језика.[3][4]

О књизи[уреди | уреди извор]

Књига Писац и прича је дело настало синтетичким начином приступа Андрићевом делу и животу, али и откривањем нових података и интерпретација појединих дела, али и целокупаног пишчевог опуса.

Као једна од најбољих познавалаца живота и дела Иве Андрића, и захваљујући опсежним истраживањима, Жанета Ђукић Перишић, дошла је до нових, до сада неоткривених детаља из Андрићевог живота. Ауторка је у тумачењу комплексног односа писца и дела успела да избегне све оно што је могло довести до буквализације и поједностаљивања.[3]

Користећи податке из Андрићеве биографије и из друштвене и културне атмосфере у којој је живео, поред кључних поетских вредности његовог дела, паралелно су анализиране и интелектуалне, друштвено-политичке и културолошке прилике скоро целог 20. века, који је одлучујуће деловао на Андрићев живот и на његову личност.[5]

Садржај[уреди | уреди извор]

Монографија садржи 24 поглавља:[2]

Уметник и његово дело - Године 1892-1975.

  • Верујемо ли у "смрт аутора"?
  • Може ли постојати историја књижевности без имена?
  • Писац и маска
  • Преплитање светова: књижевна радионица - тајне великог мајстора

"Чудна" и "Страдална" Босна - Године 1892-1894.

  • Где је Андрићев завичај?
  • Почетак: мајка и отац
  • Аустоугарска управа у Босни: година 1878. у Андрићевом делу
  • Јединац у мајке
  • Фигура мајке у Андрићевом делу
  • Да ли се чуда догађају?
  • Долазак у Вишеград

Детињство и Вишеград - Године 1894-1903.

  • Вишеградска стаза
  • Тетка и теча
  • Детињство и мост
  • сеоски крајолик
  • Вишеград у уметничком делу: касаба и њени јунаци
  • Деца у Андрићевом делу

"То је град": Сарајево - Године 1903-1912.

  • Сарајево андрићеве младости
  • Буне и немири: 1906. година
  • Рођење југословенства
  • Писац и појавно достојанство
  • Песник и побуњеник

Полазак у свет: Загреб, Беч - Године 1912-1914.

  • Загреб, чин први
  • Бечка бдења
  • Незаобилазни Матош
  • Хрватска млада лирика

У земљи Мицкијевича и Шопена - Година 1914.

  • Краковска авантура
  • Рани радови: путописи, прикази, драма

Преокрет и прогонство - Године 1914-1917.

  • Слутња великих дела
  • Велики прасак: Сарајевски атентат
  • Сплитски тамни акварел
  • Песник иза решетака: мариборска казнионица
  • Андрићеве шеснаестогодишњакиње
  • Затворски универзитети: Ex PontoТравник, Овчарево, Гуча Гора, Зеница

Поново Загреб - Године 1917-1919.

  • Загреб - чин други: Болница милосрдних сестара
  • Рани књижевни прикази
  • Андрић као читалац
  • Андрић као социјални песник
  • Да ли је победник нужно срећан?
  • Је ли стварање Југославије - победа?
  • Књижевни прикази - избор по сродности?
  • Увод у нови живот

Београд, први пут - Година 1919.

  • Београд - љубав на први поглед
  • "Група уметника"
  • Прва државна служба

Писац и дипломата - Године 1919-1921.

  • Први кораци у дипломатији
  • Рим - отворен град
  • Алија Ђерђелез између легенде и уметности
  • Ране приче
  • Римске студије: Немири, песме, чланци
  • На исток од Рима: ка Букурешту
  • Турско и ирационално

Букурешт - Године 1921-1922.

  • Приче о Турцима и о нашима: мрачне силе у човеку
  • Мушкарац као насилник и крвник
  • Странци у Андрићевој прози
  • Андрићеви фратри
  • Фра Марко
  • Фра Петар, приповедач
  • Смех као лек

Трст и Грац - Године 1923-1924.

  • Италијанске теме: рађање фашизма
  • Путописна проза
  • Грац: докторска дисертација
  • Приповетке у Српској књижевној задрузи, 1924.

Београд, други пут - Године 1925-1926.

  • Небо над Београдом
  • "Слободни зидари"
  • Београдско друштво. Живот на Сави
  • Прва признања
  • Нове приче, нови прикази
  • Његош као трагични јунак косовске мисли
  • Знакови поред пута - дневник или антидневник?
  • О традицији и легендама: "Мост на Жепи"
  • Мара и Аника, друге Андрићеве јунакиње
  • Еротско у Андрићевих јунака

Француска епизода: Марсељ, Париз - Године 1927-1928.

  • Животодајна снага: море у Андрићевим причама
  • Од Марсеља до Париза и натраг

Мадрид - Године 1918-1929.

  • Шпанске стазе и предели
  • Португалске теме
  • Гоја-уметник као демијург
  • Збијај израз, контролиши машту

Брисел, Женева - Године 1929-1933.

  • Кратак сусрет са Бриселом
  • Калвинистичка Швајцарска
  • О Боливару Ослободиоцу
  • Друге Приповетке у Српској књижевној задрузи, 1931.
  • Тома Галус - Андрићев двојник
  • Нове приче

Београд, трћи пут - Године 1933-1939.

  • Европа у превирању
  • Припадност и опредељеност: Андрићев језички идиом
  • И даље приче
  • Ерос и танатос
  • Особењаци и мали људи
  • Има ли жене које нема?
  • Ордење и нова служба
  • Треће приповетке у Српској књижевној задрузи, 1936.
  • Потписи и псеудоними

Немачка - Године 1939-1941.

  • Небо над Берлином
  • Мрачни талог берлинских година

Београд, четврти пут и заувек - Године 1941-1944.

  • О тајни и ћутању
  • Београдски ратни дани
  • Сокобањски дневник
  • Рад под окупацијом
  • Ка крају рата
  • Београдска хроника

Велики романи - Године 1941-1944.

  • О романима
  • Травничка хроника: историја и уметност
  • Приповедно и приповедачко време
  • Конзулска времена
  • Велике узбуне и тишине
  • Укратко о структури Травничке хронике
  • На Дрини ћуприја: борба против пролазности
  • Госпођица - хроника једног порока

Ново доба - Године 1945-1957.

  • Савез са новом влашћу
  • Андрићева књижевност у новој стварности
  • О Вуку
  • Писац - пробуђени део народа
  • Стварност, легенда, прича
  • Нови ангажмани, Нове приповетке, проза
  • Улазак у Партију, нове прозе
  • Проклета авлија
  • Писац као културни радник: путовање и писање

Време за љубав - Године 1958-1968.

  • Коначно са Милицом - најлепше доба
  • Повлачење из јавног живота
  • Летовање на југу
  • О Томасу Ману
  • Лица

Велико финале - Године 1961-1968.

  • Нобелова награда
  • Рај позне љубави
  • О Титу
  • Пријатељства, путовања
  • О преводилаштву
  • Бока которска
  • Путовања удвоје: на север и југ
  • Горко пролеће 1968.

Одлазак - Године 1968-1975.

  • Почетак краја
  • Омер-паша Латас
  • Кућа на осами
  • Још мало од живота
  • Последњи дани

Награде[уреди | уреди извор]

За 2012. годину Жанета Ђукић Перишић добила је награду "Исидора Секулић" за монографију Писац и прича. У образложењу жирија је истакнуто да је ауторка у монографији на изузетно успешан критичко-методолошки начин пришла тумачењу књижевног дела великог српског писца.[5]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Pisac i priča : stvaralačka biografija Ive Andrića / Žaneta Đukić Perišić”. plus.sr.cobiss.net. Приступљено 23. 11. 2021. 
  2. ^ а б Đukić-Perišić, Žaneta (2012). Pisac i priča : stvaralačka biografija Ive Andrića. Novi Sad: Akademska knjiga. стр. 7—12, 13, 627. ISBN 978-86-6263-016-2. 
  3. ^ а б „PISAC I PRIČA”. akademskaknjiga.com. Приступљено 23. 11. 2021. 
  4. ^ „Промоција књиге”. kcns.org.rs. Приступљено 23. 11. 2021. 
  5. ^ а б „Жанети Ђукић Перишић награда Исидора Секулић”. novosti.rs. Приступљено 23. 11. 2021. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]