Пређи на садржај

Питер Турксон

С Википедије, слободне енциклопедије
Питер Турксон
Турксон (2017)
Лични подаци
Световно имеПитер Кодво Апијах Турксон
Датум рођења(1948-10-11)11. октобар 1948. (76 год.)
Место рођењаВасав Нсута, Гана
УниверзитетСеминар Свете Терезије - Амисано, Гана
Кардинал-свештеник Сан Либорија
Године21. октобар 2003 — тренутно
ПретходникЈоханес Јоаким Дегенхарт
Надбискуп Кејп Коуста
Године6. октобар 1992 — 24. октобар 2009.
ПретходникЏон Кодво Амисах
НаследникМатијас Кобена Нкетсијах

Турксон је претходно био надбискуп Кејп Коуста од 1992. до 2009. године, а папа Јован Павле II га је прогласио кардиналом 2003. године. На њега се гледало као на Papabile, кандидата за избор за папство, како током папске конклаве 2013. на којој је изабран папа Фрања, тако и током догађаја који су претходили предстојећој папској конклави 2025. године.

Бискуп, надбискуп и кардинал

[уреди | уреди извор]

Папа Јован Павле II је 6. октобра 1992. именовао Турксона за надбискупа Кејп Коуста. Епископско посвећење примио је 27. марта 1993. од надбискупа Доминика Кодвоа Андоха, са надбискупима Питером Пореку Деријем и Петером Кваси Сарпонгом који су служили као сапосветитељи. Био је председник Католичке бискупске конференције Гане од 1997. до 2005. и као канцелар Католичког универзитетског колеџа у Гани од 2003.

Јован Павле II је именовао Турксона као кардинала-свештеника из Сан Либорија у свом коначном конзисторију од 21. октобра 2003. Турксон је први кардинал у Гани и био је један од кардинала електора који су учествовали на папској конклави 2005. на којој је изабран папа Бенедикт XVI и на папској конклави 2013. на којој је изабран папа Фрања.

Римска курија

[уреди | уреди извор]

Папа Бенедикт XVI је 24. октобра 2009. именовао Турксона за председника Папског савета за правду и мир.[1] Турксон је такође члан Конгрегације за евангелизацију народа, Конгрегације за богослужење и дисциплину сакрамената, Папског савета за унапређење хришћанског јединства, Папске комисије за културно наслеђе Цркве и, од 4. марта 2010, Папског комитета за међународни конгрес.[2] Турксон је 12. јуна 2012. именован за члана Конгрегације за католичко образовање.[3]

Папа Бенедикт га је 16. октобра 2010. именовао на петогодишњи мандат за члана Конгрегације за доктрину вере.[4][5] Од 2009. Турксон је био председник Папског савета за правду и мир.

У пролеће 2011. године, папа Бенедикт XVI је послао кардинала Турксона као посредника да допринесе дипломатском, невојном решењу грађанског сукоба у Обали Слоноваче, где је Лоран Гбагбо одбио, упркос међународној осуди и локалним протестима и отпору, да се повуче и преда власт Аласану Оуатару, председнику потврђеном на изборима. Злочине су починиле обе стране.[6]

У октобру 2011. Турксон је позвао на успостављање „глобалног јавног ауторитета” и „централне светске банке” како би владали финансијским институцијама које су постале застареле и често неефикасне у праведном суочавању са кризама. Његов текст је био врло конкретан, позивајући на мере опорезивања финансијских трансакција.[7] У њему се наводи да „Економска и финансијска криза кроз коју пролази свет позива све, појединце и народе, да детаљно испитају принципе и културне и моралне вредности у основи друштвеног суживота“. Документ је осудио "идолопоклонство тржишта" као и " неолиберално размишљање" које је гледало искључиво на техничка решења економских проблема. „У ствари, криза је открила понашања попут себичности, колективне похлепе и гомилања добара у великим размерама. Додаје се да је светској економији потребна "етика солидарности" и међу богатим и међу сиромашним нацијама.[8][9]

Кардинал Турксон на слици у Хелсинкију, Финска, 2016.

Дана 13. октобра 2012, на ватиканској конференцији бискупа која је требало да се обрати евангелизацији католика, Турксон је показао Јутјуб видео под називом „Муслиманска демографија“ који даје алармантна предвиђања о расту ислама у Европи, видео који је Ројтерс назвао „лажним“.[10] Радио Ватикан је то описао као "презентацију која изазива страх".[11] То је резултирало „најобученијим кретањима напред-назад којој је већина синодских ветерана икада присуствовала“.[12] Дана 15. октобра се извинио и рекао да се само надао да ће дискусију усмерити на практичнија питања.[11]

Папа Фрања је 2016. године послао Турксона као свог специјалног изасланика да тражи мир у Јужном Судану: да подстакне окончање насиља у земљи и помогне успостављању дијалога и поверења између зараћених страна. Турксон је отпутовао у Џубу да подржи надбискупа и да се састане са лидерима земље. Са собом је такође носио писмо од Фрање за председника Салву Кира и једно за потпредседника Рика Мачара, који су историјски непријатељи и представљају различите етничке групе.[13]

Папа Фрања је 31. августа 2016. године основао Дикастеријум за промовисање интегралног људског развоја, именовавши Турксона за свог првог префекта, који је ступио на снагу 1. јануара 2017.[14]

Папа Фрања је 23. децембра 2021. окончао Турксонову службу префекта Дикастерија за промовисање интегралног људског развоја по завршетку свог петогодишњег мандата, именовавши кардинала Михаела Чернија као своју привремену замену.[15]

Турксон говори енглески, фанте, француски, италијански, немачки и хебрејски, поред разумевања латинског и грчког.[16]

Papabile статус

[уреди | уреди извор]
Кардинал Петер Турксон, генерални секретар CIDSE Бернд Ниллес и француски бискуп Станислас Лалан
Кардинал Питер Турксон присуствује церемонији отварања Католичке универзитетске болнице Фу Јен 2017.

Након најаве 11. фебруара 2013. о планираној оставци папе Бенедикта XVI, Турксона су медији идентификовали као могућег кандидата за папу.[17][18][19][20][21][22] Кладионице Педи Пауер и Ледброкс учиниле су Турксона фаворитом за избор папе,[23] а Педи Пауер је дао квоту 2/1.[24] Дате су различите квоте од 4/1,[25] 11/4 против (од стране Педи Пауера) и 5/4 против (од стране Ладброкеса).[26] Непознате странке поставиле су лажне изборне постере у Риму са натписом „На конклави, гласајте за Питера Кодвоа Апија Турксона!“ [27]

Након смрти папе Фрање и када је папска конклава 2025. требала да почне у мају 2025, Турксон је поново виђен као papabile, иако је од 23. априла 2025. Турксонов papabile статус помешан, а The Guardian и BBC News га виде као могућег следећег папу,[28][29], иако је изостављен из спекулативних прича CNN-а и CBS-а. [30] [31]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Rinunce e Nomine, 14.10.2009” (Саопштење) (на језику: италијански). Holy See Press Office. Приступљено 7. 4. 2022. 
  2. ^ „Rinunce e Nomine, 04.03.2010” (Саопштење) (на језику: италијански). Holy See Press Office. 4. 3. 2010. Приступљено 7. 4. 2022. 
  3. ^ „Archived copy”. Архивирано из оригинала 5. 12. 2012. г. Приступљено 2012-06-12. 
  4. ^ „Di Membri Della Congregazione Per La Dottrina Della Fede Nomina Di Membri Della Congregazione Per La Dottrina Della Fede”. Press.catholica.va. 16. 10. 2010. Архивирано из оригинала 14. 9. 2013. г. Приступљено 15. 2. 2013. 
  5. ^ Holdren, Alan (13. 1. 2011). „Church's justice teachings need new 'vocabulary' for some US audiences”. Catholic News Agency. Приступљено 15. 2. 2013. 
  6. ^ „Pope appeals for end to violence, start of peace talks for Ivory Coast”. Catholic News Service. 31. 3. 2011. Архивирано из оригинала 10. 9. 2013. г. Приступљено 15. 2. 2013. 
  7. ^ „Full Text: Note on financial reform from the Pontifical Council for Justice and Peace”. news.va (на језику: енглески). 2011-10-24. Архивирано из оригинала 7. 1. 2012. г. Приступљено 2017-06-19. 
  8. ^ Pullella, Philip (24. 10. 2011). „Vatican calls for global authority on economy, raps "idolatry of the market"”. Reuters. Приступљено 15. 2. 2013. 
  9. ^ Kington, Tom (24. 10. 2011). „Vatican joins calls for crackdown on financial markets”. Guardian. London. Приступљено 15. 2. 2013. 
  10. ^ O'Leary, Naomi (15. 10. 2012). „Cardinal causes uproar with "Muslim scare" video at Vatican”. Reuters. 
  11. ^ а б „Video on Muslim demographics sparks lively debate at Synod”. La Stampa. 17. 10. 2012. Приступљено 25. 12. 2021. 
  12. ^ Allen Jr., John L. (15. 10. 2021). „Synod notebook: Video on Islam rocks the house”. National Catholic Reporter. Приступљено 25. 12. 2021. 
  13. ^ „Pope Sends Cardinal Turkson to Pursue Peace in South Sudan”. Zenit. 22. 7. 2016. Приступљено 12. 11. 2016. 
  14. ^ „Pope creates new curial dicastery, names Cardinal Turkson prefect”. Catholic Culture. 31. 8. 2016. Приступљено 2017-06-19. 
  15. ^ „Comunicato della Sala Stampa della Santa Sede, 23.12.2021” (Саопштење) (на језику: италијански). Holy See Press Office. 23. 12. 2021. Приступљено 24. 12. 2021. 
  16. ^ Jones, Sam; Hirsch, Afua (11. 2. 2013). „Who will be the next pope? The contenders for Vatican's top job”. The Guardian. Приступљено 6. 4. 2022. 
  17. ^ Jones, Sam; Hirsch, Afua (11. 2. 2013). „Who will be the next pope? The contenders for Vatican's top job”. The Guardian. Приступљено 6. 4. 2022. 
  18. ^ O’Donnell, Svenja; O’Brien, Fergal (11. 2. 2013). „Ghana's Turkson Favorite to Succeed Benedict as Pope”. Bloomberg News. Архивирано из оригинала 13. 7. 2013. г. Приступљено 15. 2. 2013. 
  19. ^ „Who Will Replace Pope Benedict?”. Business Insider. 11. 2. 2013. Приступљено 15. 2. 2013. 
  20. ^ Mickens, Robert (31. 12. 2011). „Conclave contenders”. The Tablet. Приступљено 15. 2. 2013. 
  21. ^ Gumbleton, Thomas (10. 5. 2012). „A poll average from Rome on the next pope”. National Catholic Reporter. Приступљено 15. 2. 2013. 
  22. ^ „White Smoke and a Black Pope: Is Turkson the Church's Future?”. The New Yorker. 26. 2. 2013. Приступљено 4. 8. 2013. 
  23. ^ „Pope Benedict XVI says he will resign ANSA reports”. BBC News. 12. 2. 2013. 
  24. ^ „One of These Men Will Be The Next Pope”. Business Insider. 19. 4. 2012. Приступљено 15. 2. 2013. 
  25. ^ Dugdale, Addy (11. 2. 2013). „Pope Still Bigger on Twitter Than North Korea And State of the Union Address”. Fast Company. Приступљено 15. 2. 2013. 
  26. ^ „Spoof campaign poster for Cardinal Turkson appears in pre-conclave Rome”. Reuters. Архивирано из оригинала 2013-03-04. г. 
  27. ^ „Cardinal Turkson campaign posters appear in Rome for Pope”. Ghana Business News. 2. 3. 2013. Архивирано из оригинала 24. 2. 2021. г. Приступљено 6. 4. 2022. 
  28. ^ Sherwood, Harriet (2025-04-21). „Who will be the next pope? Some potential candidates to succeed Francis”. The Guardian (на језику: енглески). ISSN 0261-3077. Приступљено 2025-04-23. 
  29. ^ „Who will be the next Pope? The top candidates in an unpredictable process”. www.bbc.com (на језику: енглески). 2025-04-23. Приступљено 2025-04-23. 
  30. ^ Matranga, Anna (2025-04-22). „Who will be the next pope? Here's a list of some possible candidates to succeed Pope Francis. - CBS News”. www.cbsnews.com (на језику: енглески). Приступљено 2025-04-23. 
  31. ^ Mankarious, Christopher Lamb, Alicia Johnson, Jhasua Razo, Sarah-Grace (2025-04-22). „Pope Francis successor: who’s in contention to be the next pontiff?”. CNN (на језику: енглески). Приступљено 2025-04-23. 

Спољашне везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Питер_Турксон&oldid=29845544”