Питијске игре
Питијске игре су панхеленске свечаности (друге по важности) које су се одржавале у част бога Аполона, на подножју Парнаса односно на стадиону или позоришту грчког светилишта и пророчишта Делфи у Грчкој.
У почетку су се одржавале сваких 8 година да би од 582. године п. н. е. прешле на сваке четири године и трајале су од 1 до 7 дана. На програму Питијских игара био је само један музички агон[1], а затим су на програму били гимнастички, песнички и логографски агони.
Најважнији део свечаности био је тзв. питијски номос, врста музичке химне која је славила победу Аполона над змајем Питоном. Игре су завршавале жртвом Аполону.
Победници агона награђивани су ловоровим венцем, а имали су и право да им се као и онима на олимпијским играма на стадиону подигне њихов кип на постољу са натписом.
Археолошка ископавања у XIX веку, открила су тако неке натписе који говоре о победницима међу којима су и имена спортиста који су учествовали на играма. Тако се зна да је Фалон из Кротона двоструки победник из 480. п. н. е. у пентатлону (2 пута) и у трци на 1 стадиј[2] (1 пут); Теоген из Таса V век п. н. е. победник је у песничењу (3 пута и др.).
Осим тога из ранохришћнске ере (IV век) сачувана су и имена три жене-сестре, чији су кипови стајали у Делфима. Биле су то тркачица Трифоза, возач кола Хедеја и Дионизија за коју се не зна дисциплина у којој се такмичила.
Извори[уреди | уреди извор]
Литература[уреди | уреди извор]
- Енциклопедија физичке културе. ЈЛЗ, Загреб, 1977.