Пицагејт (теорија завере)

Заговорници Пицагејта повезали су комету Пинг Понг (на слици) са фиктивним сексуалним прстеном за децу

Пицагејт“ је оповргнута теорија завере која је постала вирална током циклуса председничких избора у Сједињеним Државама 2016. године.[1][2][3] У великој мери је дискредитована од стране широког спектра организација, укључујући полицију Вашингтона.[2][3][4]

У марту 2016, лични налог е-поште Џона Подесте, председавајућег у кампањи Хилари Клинтон, хакован је у нападу пецања. Викиликс је објавио његове мејлове у новембру 2016. Заговорници теорије завере Пизагејт лажно су тврдили да мејлови садрже шифроване поруке које повезују неколико високих званичника Демократске странке и америчких ресторана са наводним ланцем трговине људима и педофилијом. Једна од установа које су наводно умешане била је пицерија Комета Пинг Понг у Вашингтону.[5][6]

Чланови алт-деснице, конзервативни новинари и други који су позивали на Клинтоново кривично гоњење због мејлова ширили су теорију завере на друштвеним медијима као што су 4чан, 8чан и Твитер.[7] Као одговор, човек из Северне Каролине отпутовао је до Комете Пинг Понг да истражи заверу и испалио је пушку у ресторану да би разбио браву на вратима оставе током своје претраге.[8] Власник ресторана и особље такође су примили претње смрћу од стране теоретичара завере.[9]

Порекло[уреди | уреди извор]

Дана 30. октобра 2016, Твитер налог на коме се објављује материјал о супрематизму беле расе који каже да га води јеврејски њујоршки адвокат лажно је тврдио да је њујоршка полицијска управа открила ланац педофилије повезан са члановима Демократске странке док је претраживао преко мејлова Ентонија Вајнера.[10][2] Током октобра и новембра 2016, Викиликс је објављивао мејлове Џона Подесте. Заговорници теорије завере читали су мејлове и тврдили да садрже кодне речи за педофилију и трговину људима.[1][11] Заговорници су такође тврдили да је Комета Пинг Понг, пицерија у Вашингтону, била место окупљања сатанистичких ритуалних злоупотреба.[12]

Конзервативни дејли пост објавио је наслов у којем се тврди да је Федерални истражни биро потврдио теорију завере.[13]

Ширење на друштвеним мрежама[уреди | уреди извор]

Како преноси БиБиСи, оптужбе су се прошириле на „мејнстрим интернет“ неколико дана пре америчких председничких избора 2016. године, након што је корисник Редита поставио документ „доказа“ компаније Пицагејта.[7] Оригинална објава на Реддиту, уклоњена између 4. и 21. новембра, навела је умешаност Комете Пинг Понг.

Причу су покупиле друге лажне вести као што су ИнфоВарс, Планет Фри Вил,[9] и Д Вигилант Ситизен,[14][15], а промовисали су је активисти алт деснице као што су Мајк Чернович, Британи Петибоне и Џек Пособиец,[16][17] кошаркаш Ендру Богут,[18] и креатор Мајнкрфта Маркус „Ноч“ Персон.[19] Џонатан Олбрајт, доцент медијске аналитике на Универзитету Елон, рекао је да је непропорционалан број твитова о Пицагејту дошао из Чешке, Кипра и Вијетнама, и да су неки од најчешћих ретвитера ботови.[16]

Чланови Реддит заједнице /<a href="https://en.wikipedia.org/wiki/R/The_Donald" rel="mw:ExtLink" title="R/The Donald" class="cx-link" data-linkid="124">r</a>/<a href="https://en.wikipedia.org/wiki/R/The_Donald" rel="mw:ExtLink" title="R/The Donald" class="cx-link" data-linkid="124">The_Donald</a> креирали су /r/pizzagateсабредит да би даље развили теорију завере.[9] Саб је забрањен 23. новембра 2016. због кршења Редитове политике против доксирања након што су корисници објавили личне податке људи повезаних са наводном завером. Редит је након тога објавио изјаву у којој је рекао: „Не желимо лов на вештице на нашем сајту“.[7][20]

Неки од заговорника Пицагејта, укључујући Дејвида Симена и Мајкла Г. Флина (син Мајкла Флина), развили су заверу у ширу владину заверу под називом "Педогејт". Према овој теорији, „сатанска завера елита“ Новог светског поретка управља међународним ланцима трговине децом.[21]

Турска штампа преноси[уреди | уреди извор]

У Турској су те оптужбе пренеле провладине новине (тј. оне које подржавају председника Реџепа Тајипа Ердогана), као што су Сабах, А Хабер, Јени Шафак, Акшам и Стар.[22] Прича се појавила на турском сајту Екси Созлук и на виралној вести ХаберСелф, где свако може да поставља садржај. Ови форуми су поново објавили слике и наводе директно са избрисаног подредита, који су у потпуности поново штампани у штампи под контролом државе.[22] Ефе Созери, колумниста Д Дејли Дот, сугерисао је да извори из турске владе потичу ову причу како би скренули пажњу са скандала о злостављању деце у марту 2016.[22]

Узнемиравање власника и запослених у ресторанима[уреди | уреди извор]

Пиззериа, Цомет Пинг Понг, била је угрожена од стране стотина људи који су веровали у теорију завере Пиззагате.[23]

Како се Пицагејт ширио, Комета Пинг Понг је добила стотине претњи од верника теорије.[23] Власник ресторана, Џејмс Алефантис, рекао је за Њујорк тајмс : „Од ове луде, измишљене теорије завере, били смо под сталним нападима. Данима нисам ништа радио, али сам покушао да ово очистим и заштитим своје особље и пријатеље од терорисања.“ [9]

Неки присталице идентификовали су Инстаграм налог Алефантиса и указали на неке од фотографија које су тамо објављене као доказ завере. Многе од приказаних слика су пријатељи и породица који су лајковали страницу Комета Пинг Понг на Фејсбуку. У неким случајевима, слике су преузете са неповезаних веб локација и наводно су Алефантисове.[3] Власници и особље ресторана су узнемиравани и претили им се на веб страницама друштвених мрежа, а власник је добијао претње смрћу.[9]

Неколико бендова који су наступали у пицерији такође се суочило са узнемиравањем. На пример, Аманда Клајнман из Хеви Бридинг је избрисала свој налог на Твиттеру након што је добила негативне коментаре који повезују њу и њен бенд са теоријом завере.[9] Други бенд, Сек Стејнс, затворио је коментаре на своје видео снимке на Јутјубу и осврнуо се на контроверзу у опису својих видео записа.[24] Уметник Арингтон де Дионисо, који је својевремено насликао мурал у пицерији који је насликан неколико година пре контроверзе, детаљно је описао кампању узнемиравања против њега,[25] и рекао о нападима уопште: „Мислим да то је веома смишљен напад, који ће на крају бити координисан напад на све облике слободног изражавања." Ова афера је изазвала поређење са контроверзом Гејмергејта.[26][27]

Политика и проза су били међу неким од послова ДЦ-а који су такође били узнемиравани због теорије завере Пицаагејт.[28]

Узнемиравање предузећа проширило се изван Комете Пинг Понг-а и укључивало друге оближње компаније ДЦ-а као што је Беста Пица, кафе Литл Ред Фокс; књижара Политика и проза, и француски бистро Терасол.[28][29] Ова предузећа су примила велики број претећих и претећих телефонских позива, укључујући претње смрћу, а такође су доживела узнемиравање на мрежи.[29] Сувласници Литле Ред Фокс и Терасол поднели су полицијске пријаве.[29]

Бруклински ресторан Роберта'с такође је увучен у превару, примајући узнемирујуће телефонске позиве, укључујући позив од неидентификоване особе која је рекла запосленом да ће "крварити и бити мучена".[30][31] Ресторан се укључио након што је Јутјуб видео који је након уклањања користио слике са њихових налога на друштвеним мрежама како би имплицирао да су део ланца секса. Други су затим проширили оптужбе на друштвеним мрежама, тврдећи да "породица Клинтон воли Роберту".[32]

Ист Сајд Пајс, у Остину, Тексас, видео је један од својих камиона за доставу вандализованим епитетом и био је мета онлајн узнемиравања у вези са њиховом наводном умешаношћу у Пицагејту, наводне везе са Централном обавештајном агенцијом и Илуминатима.[33][34]

Федерални истражни биро истражио је претње у вези са Пиззагате-ом у марту 2017. као део истраге о могућем мешању Русије у изборе у Сједињеним Државама 2016. године.[35]

Криминални одговори[уреди | уреди извор]

Поднета кривична пријава против Едгара Велча

Дана 4. децембра 2016, Едгар Маддисон Велцх, 28-годишњи мушкарац из Солсберија, Северна Каролина, стигао је у Комету Пинг Понг и испалио три хица из пушке у стилу АР-15 која је ударила у зидове ресторана, сто и врата.[36][37][38] Велч је касније рекао полицији да је планирао да "самоистражи" теорију завере.[39] Велч је себе видео као потенцијалног јунака приче — спасиоца деце.[40] Он се предао након што су полицајци опколили ресторан и ухапшен је без инцидената;[41] нико није повређен.[42] Велч је осуђен на четири године затвора.[43]

Велч је рекао полицији да је прочитао на интернету да ресторан скрива децу сексуалних робова и да је желео да се увери да ли су тамо.[8] У интервјуу за Њујорк тајмс, Велч је касније рекао да му је жао како је поступио са ситуацијом, али није одбацио теорију завере и одбацио њен опис као "лажне вести".[44][45][46] Неки теоретичари завере спекулисали су да је пуцњава била намештени покушај да се дискредитују њихове истраге.[47]

Дана 13. децембра 2016, Велч је оптужен по једној тачки за „међудржавни транспорт ватреног оружја са намером да се почини кривично дело“ (савезни злочин).[48] Према судским документима, Велч је покушао да регрутује пријатеље три дана пре напада позивајући их да погледају видео снимак на Јутјубу о завери.[49] Он је потом оптужен за још два кривична дела, при чему је велика порота вратила оптужницу која га терети за напад опасним оружјем и поседовање ватреног оружја током извршења кривичног дела.[50][51]

Дана 24. марта 2017, након споразума о признању кривице са тужиоцима, Велч се изјаснио кривим по савезној оптужби за међудржавни транспорт ватреног оружја и оптужби локалног округа Колумбија за напад опасним оружјем. Велч је такође пристао да плати 5.744,33 долара за штету ресторану. Амерички окружни судија Кетанџи Браун Џексон осудио је Велча на четири године затвора 22. јуна 2017; на саслушању о изрицању пресуде, Велч се извинио за своје понашање и рекао да је био "глуп и непромишљен".[38][52][53] Велч је 3. марта 2020. пребачен у Поправни центар у заједници (ЦЦЦ) и пуштен је 28. маја исте године.[54]

Јусиф Ли Џонс, 52-годишњи мушкарац из Шривпорта, Луизијана, 12. јануара 2017. изјаснио се кривим пред Окружним судом САД за западни округ Луизијане за претећи телефонски позив Беста Пици другој пицерији на истој локацији, три дана након Велчовог напада. Рекао је да је претио Бести да ће „спасити децу“ и „довршити оно што други није урадио“.[55][56]

Дана 25. јануара 2019, комета Пинг Понг је претрпела подметнут пожар када је избио пожар у једној од његових стражњих просторија. Запослени су брзо угасили пожар и нико није повређен.[57] Починилац је побегао, али је ухапшен неколико дана касније док се пењао на ограду Вашингтонског споменика и везан за палеж преко безбедносних снимака. Он је поставио видео у којем се помиње КАнон пре подметања пожара.[58]

Дебанкинг[уреди | уреди извор]

Теорија завере је нашироко дискредитована и разоткривена. Процењено је да је лажна након детаљне истраге веб-сајта за проверу чињеница Снупс.ком и Њујорк тајмса.[42][59][60] Бројне новинске организације су то разоткриле као теорију завере, укључујући: Њујорк Обсервер,[61] њПост,[62] Индепендент у Лондону,[63] ХафПост,[64] Вашингтон Тајмс,[65] Лос Анђелес Тајмс,[66] Фокс њуз,[67] ЦНН,[68] и Мајами Хералд.[4] Полицијска управа округа Колумбија окарактерисала је ствар као "фиктивну".[4]

Велики део наводних доказа које су цитирали заговорници теорије завере преузет је из потпуно различитих извора и направљено да изгледа као да подржавају заверу.[3] Слике деце породице и пријатеља особља пицерије преузете су са друштвених мрежа као што је Инстаграм и за које се тврдило да су то фотографије жртава.[59] Обсервер је приметио разноврсну групу извора који су разоткрили теорију завере и истакао да то укључује и Fox News поред Њујорк тајмса.[36]

Њујорк тајмс је 10. децембра 2016. објавио чланак који је анализирао тврдње теорије.[1] Они су нагласили да:

  • Теоретичари су заверу повезали са Кометом Пинг Понг кроз сличности између логотипа компанија и симбола повезаних са сатанизмом и педофилијом. Међутим, Тајмс је приметио да су сличности пронађене и у логотипима бројних неповезаних компанија, као што су АОЛ, Тајм Варнер и МСН.[1]
  • Теоретичари су тврдили да постоји подземна мрежа испод Комете Пинг Понг; ресторан, међутим, нема подрум, а слика којом се поткрепљује ова тврдња снимљена је у другом објекту.[1]
  • Теоретичари су тврдили да имају слику власника ресторана Алефантиса који носи мајицу која подржава педофилију. Међутим, на слици је била друга особа, а кошуља на којој је писало "Ј'❤ Л'Енфант," (француски за "Ја ❤ Дете") је заправо била референца на Л'Енфант Кафе-Бар, чији је власник приказан на слици, а који је и сам назван по Пјеру Л'Енфант, дизајнеру већег дела изгледа Вашингтона, ДЦ [1]
  • Теоретичари су тврдили да су Џон и Тони Подеста киднаповали Меделајн Мкенон користећи полицијске скице које су, у ствари, биле две скице истог осумњиченог преузете из описа двојице очевидаца.[1]

Ниједна наводна жртва није се јавила нити су пронађени физички докази.[69]

Одговори[уреди | уреди извор]

Завереник протестује против комете Пинг Понг

У интервјуу за НПР 27. новембра 2016, власник Комете Пинг Понг Џејмс Алефантис назвао је теорију завере „лудо компликованом, измишљеном, измишљеном причом заснованом на лажи“ и „координираним политичким нападом“.[70] Колумниста синдиката Данијел Рут написао је да су тврдње теоретичара завере „опасне и штетне лажне оптужбе” и да су „више пута разоткриване, побијане и одбациване”.[71]

Упркос томе што је теорија завере разоткривена, наставила је да се шири на друштвеним мрежама.[36] Торонто Стар је накнадно пријавио Стефани МекВилијамс, која је написала чланак у коме се промовише завера, да је рекла: „Заиста не жалим и то је, искрено, заиста повећало нашу публику“. Пицагејт је, рекла је, „два света која се сукобљавају. Људи више не верују мејнстрим медијима, али истина је да људи не би требало да схватају ни алтернативне медије као истину.“ [72]

Хилари Клинтон је 8. децембра 2016. одговорила на теорију завере говорећи о опасностима лажних вести. Она је рекла: Епидемија злонамерних лажних вести и лажне пропаганде која је преплавила друштвене мреже током прошле године, сада је јасно да такозване лажне вести могу имати последице у стварном свету.[73]

Јавно мњење[уреди | уреди извор]

Анкета из 6–7. децембра 2016. питала је 1.224 регистрована гласача у САД да ли мисле да је Хилари Клинтон „повезана са сексуалним рингом деце који је остао без пицерије у Вашингтону”. Девет одсто испитаника је рекло да верује да је повезана, 72 одсто је рекло да није, а 19 одсто није сигурно.[74][75][76]

Анкета бирача коју је од 17. до 20. децембра спровео Економист питала је бираче да ли верују да процурели е-маилови из кампање Клинтонове говоре о педофилији и трговини људима – 'Пицагејт'. Резултати су показали да је 17% бирача Клинтонове одговорило "тачно", док је 82% одговорило "није тачно"; а 46% Трампових гласача је одговорило „тачно“, док је 53% одговорило „није тачно“.[77][78][79]

Алекс Џонс и ИнфоВарс[уреди | уреди извор]

Након пуцњаве у Комети Пинг Понг, Алекс Џонс из ИнфоВарс -а одустао је од идеје да је пицерија центар завере.[47] ИнфоВарс је 4. децембра поставио видео који повезује Пицагејт са смрћу активисткиње за права сексуалних радница 13. новембра. На снимку се лажно тврди да је она истраживала везу између Клинтонове фондације и трговине људима на Хаитију. Нагађало се да је убијена у вези са својом истрагом. Према речима бившег послодавца, породице и пријатеља активисткиње, њена смрт је заправо самоубиство и она није истраживала Клинтонову фондацију.[80] До 14. децембра, Инфоварс је уклонио два од своја три видео снимка у вези са Пицагејтом.[81]

У фебруару 2017, Алефантисови адвокати су послали Џонсу писмо у којем су тражили извињење и повлачење. Према закону Тексаса, Џонсу је дато месец дана да се повинује или да буде предмет тужбе за клевету.[82] У марту 2017, Алекс Џонс се извинио Алефантису због објављивања теорије завере, рекавши: „Колико ја данас знам, ни господин Алефантис, ни његов ресторан Комета Пинг Понг, нису били умешани у било какву трговину људима као што је био део теорија о којима се писало у многим медијима и које смо коментарисали“.[83]

Мајкл Флин и Мајкл Флин мл.[уреди | уреди извор]

У данима који су претходили изборима 2016, Мајкл Флин, тада главни сурогат Трампа, а касније Трампов саветник за националну безбедност, објавио је више твитова на Твитеру који су садржали конспиративни материјал у вези са Хилари Клинтон. Они су тврдили да је менаџер Клинтонове кампање, Џон Подеста, пио крв и телесне течности других људи у сатанистичким ритуалима, за које Политико каже да су се „ускоро претворили у теорију завере '#пицагејт' која укључује Комету Пинг Понг".[84] Дана 2. новембра 2016, Флин је твитовао везу до приче са неоснованим оптужбама и написао: „Одлучите – њујоршка полиција звижди на нове мејлове Хилари: прање новца, сексуални злочини са децом, итд. МОРАШ ПРОЧИТАТИ!" Твит је поделило преко 9.000 људи, али је избрисан са Флиновог налога негде у периоду од 12. до 13. децембра 2016.[81]

Спајање са КАноном и глобално ширење[уреди | уреди извор]

Пиззагате је постао стуб теорије завере крајње деснице КАнон, која се појавила 2017. и уградила своја уверења.[85][86] КАнон, који је у медијима упоређен са „Пицагејтом на стероидима“,[85] и „великобуџетним наставком“ Пицагејта,[86] повезао је ланац трговине децом са подлом светском завером. Такође је развио Пиззагатеове тврдње додајући концепте да су сексуално злостављање део сатанистичких ритуала и да насилници убијају децу да би „укупили” адренохром из њихове крви, који затим користе као дрогу [87][88][89][90] или као еликсир да остане млада.[91]

У 2020. години, када је шири КАнон покрет постао међународни феномен, Пицагејт је такође добио нову привлачност и постао мање оријентисан на САД, са видео снимцима и објавама на ту тему у Италији, Бразилу, Турској и другим земљама широм света, од којих је сваки добио милионе прегледа.[92] Ова нова итерација је мање пристрасна; већина (углавном тинејџера) промотера #Пицагејт хештега на ТикТоку нису били десничари и подржавају покрет Блек Лајвес Метер.[93] Фокусира се на наводну глобалну елиту трговаца децом сексом, у распону од политичара до моћних пословних људи и познатих личности као што су Бил Гејтс, Том Хенкс, Елен Деџенерес, Опра Винфри и Криси Тејген.[92] Песма Џастина Бибера "Јами" из 2020. наводно је била о теорији завере и поново је покренула подршку теорији током године. Теорија завере је постала популарна када је венецуелански Јутјубер, Дрос Роцанк, направио видео о Биберовом музичком споту и његовим наводним референцама на Пицагејт. Ротзанков видео је за два дана добио 3 милиона прегледа и довео је до тога да "Пицагејт" постане тема у тренду на Твитеру на шпанском језику.[94] Присталице теорије такође верују да је Бибер дао кодирани сигнал признајући као такав у каснијем видео снимку на Инстаграму уживо, где је додирнуо свој шешир након што је од њега затражено да то уради у ћаскању ако је жртва Пицагејта (међутим, нема индиција да је Бибер видео овај коментар).[92][95]

У априлу 2020. бивши холивудски каскадер је снимио документарац који промовише Пицагејт, Аут оф Шедовс,[96] који је објављен на Јутјубу. Корисници ТикТок-а почели су да промовишу филм и наводно учешће Џастина Бибера све док компанија није забранила хештег #Пицагејт.[93][92] Њујорк тајмс је у јуну 2020. рекао да су постови на платформи са хештегом #Пицагејт, прегледани више од 82 милиона пута последњих месеци, а Гугл претраге за тим термином су такође порасле у то време. Такође су известили да су у првој недељи јуна, коментари, лајкови и дељења такође порасли на више од 800.000 на Фејсбуку и скоро 600.000 на Инстаграму. То се може поредити са 512.000 интеракција на Фејсбуку и 93.000 на Инстаграму током прве недеље децембра 2016. Од почетка 2017. до јануара 2020. просечан број недељних помињања, лајкова и дељења на Фејсбуку и Инстаграму био је испод 20.000.[92]

Пицагејт масакр је сатирични филм из 2021. инспирисан теоријом завере.[97][98]

У августу 2020, Фацебоок је привремено суспендовао употребу хештега „#спасимодецу“, када се користи за промовисање елемената теорије завере Пицагејт и Кјуанона.[99] Истог месеца објављен је филм Данкан, инспирисан пуцањем на КометуПинг Понг Едгара Медисона Велча.[100][101]

Frazzled.rip[уреди | уреди извор]

Сродна теорија завере позната као "Фразлед.рип" појавила се 2018. године, у којој се тврди да је "екстремни бурмут филм" пронађен са украденог лаптопа Ентонија Вајнера и да кружи мрачном мрежом и показује Хилари Клинтон и Хума Абедин силују и убију младу девојку, пију њену крв богату адренохромом у сатанистичком ритуалу и „смењују се носећи лице девојчице као маску“.[102]

Наводни кадрови из видео снимка кружили су да поткрепе ове тврдње: према Снопесу, неке од ових слика потичу из видео снимка на Јутјубу који је првобитно постављен на Први април 2018. године, а фотографија за коју се каже да приказује Хуму Абедин како носи маску је снимљена са веб-сајту индијског ресторана у Вашингтону и приказао власника те установе.[102] Стотине видео снимака на Јутјубу промовисале су ове лажне изјаве,[103] а тврдње су и даље кружиле широм света [104] унутар КАнон група две године касније, 2020. године.[90][105][106][107]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д ђ е Huang, Gregor Aisch, Jon; Kang, Cecilia (10. 12. 2016). „Dissecting the #PizzaGate Conspiracy Theories”. The New York Times. Архивирано из оригинала на датум 10. 12. 2016. Приступљено 10. 12. 2016. 
  2. ^ а б в Gillin, Joshua (6. 12. 2016). „How Pizzagate went from fake news to a real problem”. PolitiFact. Архивирано из оригинала на датум 6. 12. 2016. Приступљено 6. 12. 2016. 
  3. ^ а б в г LaCapria, Kim (21. 11. 2016). „A detailed conspiracy theory known as "Pizzagate" holds that a pedophile ring is operating out of a Clinton-linked pizzeria called Comet Ping Pong”. Snopes. Архивирано из оригинала на датум 2021-12-25. 
  4. ^ а б в Alam, Hannah (5. 12. 2016). „Conspiracy peddlers continue pushing debunked 'pizzagate' tale”. Miami Herald. Архивирано из оригинала на датум 7. 12. 2016. Приступљено 7. 12. 2016. »One might think that police calling the motive a 'fictitious conspiracy theory' would put an end to the claim that inspired a gunman from North Carolina to attack a family pizzeria in Washington over the weekend« 
  5. ^ Shalby, Colleen (24. 5. 2017). „How Seth Rich's death became an Internet conspiracy theory”. Los Angeles Times. Архивирано из оригинала на датум 29. 5. 2017. »Despite police statements and Rich's family concluding that his death was the result of an attempted robbery, the rumor spread within the same circles that churned out the bogus 'PizzaGate' story« 
  6. ^ Farhi, Paul (17. 5. 2017). „A conspiratorial tale of murder, with Fox News at the center”. The Washington Post. Архивирано из оригинала на датум 18. 5. 2017. Приступљено 18. 5. 2017. »The Rich story has taken on elements of the Comet Ping Pong conspiracy, a false and preposterous tale involving Hillary Clinton and her supposed operation of a child-abuse ring at a District pizza restaurant.« 
  7. ^ а б в Wendling, Mike (2. 12. 2016). „The saga of 'Pizzagate': The fake story that shows how conspiracy theories spread”. BBC News. Архивирано из оригинала на датум 2. 12. 2016. Приступљено 2. 12. 2016. 
  8. ^ а б Kang, Cecilia; Goldman, Adam (5. 12. 2016). „In Washington Pizzeria Attack, Fake News Brought Real Guns”. The New York Times. Архивирано из оригинала на датум 27. 2. 2017. 
  9. ^ а б в г д ђ Kang, Cecilia (21. 11. 2016). „Fake News Onslaught Targets Pizzeria as Nest of Child-Trafficking”. The New York Times. Архивирано из оригинала на датум 8. 12. 2016. 
  10. ^ Silverman, Craig (4. 11. 2016). „How A Completely False Claim About Hillary Clinton Went From A Conspiracy Message Board To Big Right Wing Blogs”. BuzzFeed. Архивирано из оригинала на датум 5. 12. 2016. Приступљено 29. 11. 2016. 
  11. ^ Samuelson, Kate (5. 12. 2016). „What to Know About Pizzagate, the Fake News Story With Real Consequences”. Time. Архивирано из оригинала на датум 7. 12. 2016. Приступљено 8. 12. 2016. 
  12. ^ Hayes, Laura (15. 11. 2016). „The Consequences of 'Pizza Gate' are Real at Comet Ping Pong”. Washington City Paper. Архивирано из оригинала на датум 29. 11. 2016. Приступљено 8. 12. 2016. 
  13. ^ Emery, C. Eugene Jr. (4. 11. 2016). „Evidence ridiculously thin for sensational claim of huge underground Clinton sex network”. PolitiFact. Архивирано из оригинала на датум 1. 12. 2016. Приступљено 29. 11. 2016. 
  14. ^ Alexander, Cedric (7. 12. 2016). „Fake news is domestic terrorism”. CNN. Архивирано из оригинала на датум 9. 12. 2016. Приступљено 10. 12. 2016. 
  15. ^ Peck, Jamie (28. 11. 2016). „What the hell is #Pizzagate?”. Death and Taxes. Архивирано из оригинала на датум 3. 12. 2016. Приступљено 3. 12. 2016. 
  16. ^ а б Fisher, Marc; Cox, John Woodrow; Hermann, Peter (6. 12. 2016). „Pizzagate: From rumor, to hashtag, to gunfire in D.C.”. The Washington Post. Архивирано из оригинала на датум 20. 12. 2016. Приступљено 23. 12. 2016. 
  17. ^ Wemple, Erik (18. 1. 2017). „CBS affiliate's 'big question': Why no law enforcement investigation of 'Pizzagate' allegations?”. The Washington Post. Архивирано из оригинала на датум 19. 1. 2017. Приступљено 19. 1. 2017. 
  18. ^ Mandell, Nina (7. 12. 2016). „Andrew Bogut pushed the Pizzagate conspiracy”. USA Today. Архивирано из оригинала на датум 21. 8. 2017. Приступљено 6. 1. 2017. 
  19. ^ Byrne, Brian Patrick (28. 8. 2017). „Minecraft Creator Alleges Global Conspiracy Involving Pizzagate, a 'Manufactured Race War,' a Missing Tabloid Toddler, and Holistic Medicine”. The Daily Beast. Приступљено 30. 8. 2017. 
  20. ^ Ohlheiser, Abby (24. 11. 2016). „Fearing yet another witch hunt, Reddit bans 'Pizzagate'. The Washington Post. Архивирано из оригинала на датум 30. 12. 2016. Приступљено 25. 11. 2016. 
  21. ^ Wade, Peter (25. 3. 2017). „Pizzagate Will Never Die: Here's Why the Conspiracy Theory Has New Life”. Esquire. Архивирано из оригинала на датум 25. 3. 2017. Приступљено 26. 3. 2017. 
  22. ^ а б в Sozeri, Efe Karem (23. 11. 2016). „How the alt-right's PizzaGate conspiracy hid real scandal in Turkey”. The Daily Dot. Архивирано из оригинала на датум 2. 12. 2016. Приступљено 3. 12. 2016. 
  23. ^ а б Reilly, Katie (22. 11. 2016). „Washington Pizza Place Flooded With Threats Over False Hillary Clinton Conspiracy”. Fortune. Архивирано из оригинала на датум 17. 2. 2017. 
  24. ^ Tempey, Nathan (5. 12. 2016). „What On Earth Is Pizzagate And How Did It Result In Gunfire At Comet Ping Pong?”. DCist. Архивирано из оригинала на датум 8. 12. 2016. Приступљено 10. 12. 2016. 
  25. ^ de Dionyso, Arrington (13. 12. 2016). „How I became a target of the alt-right What it's like to be targeted by Neo-Nazis and supporters of Donald Trump online and what I learned from it.”. Medium. Архивирано из оригинала на датум 11. 7. 2017. 
  26. ^ Murphy, Blair (22. 12. 2016). „Artist Targeted by #Pizzagate Conspiracy Theory Speaks”. Hyperallergic. Архивирано из оригинала на датум 25. 12. 2016. 
  27. ^ Cush, Andy (5. 12. 2016). „What Is Pizzagate? The Insane Child Sex Conspiracy Theory That Led a Man to Fire a Rifle in a Restaurant, Explained”. Spin. Архивирано из оригинала на датум 29. 12. 2016. Приступљено 29. 12. 2016. 
  28. ^ а б Gauthier, Brendan (7. 12. 2016). „Pizzagate harassment spreads beyond Comet Ping Pong to nearby D.C. restaurants”. Salon. Архивирано из оригинала на датум 7. 12. 2016. Приступљено 8. 12. 2016. 
  29. ^ а б в Kludt, Tom (5. 12. 2016). „'Pizzagate': Comet Ping Pong not the only D.C. business enduring a nightmare”. CNNMoney. Архивирано из оригинала на датум 8. 12. 2016. Приступљено 8. 12. 2016. 
  30. ^ Rosenberg, Eli (7. 12. 2016). „Roberta's, Popular Brooklyn Restaurant, Is Pulled Into 'Pizzagate' Hoax”. The New York Times. Архивирано из оригинала на датум 7. 12. 2016. Приступљено 8. 12. 2016. 
  31. ^ Rayman, Graham (7. 12. 2016). „Brooklyn pizza joint Roberta's hit with threatening calls in response to faux report of Hillary Clinton child abuse ring”. New York Daily News. Архивирано из оригинала на датум 8. 12. 2016. Приступљено 9. 12. 2016. 
  32. ^ Gajanan, Mahita (7. 12. 2016). „Now Pizzagate Conspiracy Theorists Are Targeting a Pizzeria in New York City”. Time. Архивирано из оригинала на датум 8. 12. 2016. Приступљено 8. 12. 2016. 
  33. ^ Mathis-Lilley, Ben (7. 12. 2016). „Pizzerias in Austin and New York Are Now Also Being Accused of Abetting Satanic Pedophilia”. Slate. Архивирано из оригинала на датум 7. 12. 2016. Приступљено 8. 12. 2016. 
  34. ^ Odam, Matthew (7. 12. 2016). „How Austin's East Side Pies became target of fake #pizzagate”. Austin American Statesman. Архивирано из оригинала на датум 7. 12. 2016. Приступљено 7. 12. 2016. 
  35. ^ Stein, Jeff (22. 3. 2017). „Why the FBI's Russia probe has expanded to include threats related to 'PizzaGate'. Newsweek. Архивирано из оригинала на датум 23. 3. 2017. Приступљено 24. 3. 2017. 
  36. ^ а б в Douglas, William; Washburn, Mark (6. 12. 2016). „Religious zeal drives N.C. man in 'Pizzagate'. The Courier-Tribune. The Charlotte Observer. Архивирано из оригинала на датум 8. 12. 2016. Приступљено 7. 12. 2016. »Though debunked by sources as diverse as The New York Times, Fox News Channel and the web hoax investigator Snopes.com, more than a million messages have traversed Twitter since November about #Pizzagate.« 
  37. ^ Eordogh, Fruzsina (7. 12. 2016). „With Pizzagate, Is Cybersteria The New Normal?”. Forbes. Архивирано из оригинала на датум 9. 12. 2016. Приступљено 8. 12. 2016. 
  38. ^ а б Hsu, Spencer (24. 3. 2017). „Comet Pizza gunman pleads guilty to federal and local charges”. The Washington Post. Washington. Архивирано из оригинала на датум 24. 3. 2017. 
  39. ^ „Arrest Made in an Assault with a Dangerous Weapon (Gun): 5000 Block of Connecticut Avenue, Northwest” (Саопштење). 5. 12. 2016. Архивирано из оригинала на датум 19. 12. 2016. Приступљено 27. 1. 2020. 
  40. ^ Debies-Carl, Jeffrey (новембар 2017). „Pizzagate and Beyond: Using Social Research to Understand Conspiracy Legends”. Skeptical Inquirer. Приступљено 26. 1. 2018. 
  41. ^ „The Latest: Pizzagate Shooting Suspect Ordered Held by Judge”. ABC News. 5. 12. 2016. Архивирано из оригинала на датум 6. 12. 2016. Приступљено 7. 12. 2016. 
  42. ^ а б Svrluga, Susan; Siddiqui, Faiz (4. 12. 2016). „N.C. man told police he went to D.C. pizzeria with assault rifle to 'self-investigate' election-related conspiracy theory”. The Washington Post. Архивирано из оригинала на датум 28. 12. 2016. Приступљено 29. 12. 2016. 
  43. ^ Contrera, Jessica (16. 12. 2021). „A QAnon con: How the viral Wayfair sex trafficking lie hurt real kids”. The Washington Post. 
  44. ^ Goldman, Adam (7. 12. 2016). „The Comet Ping Pong Gunman Answers Our Reporter's Questions”. The New York Times. Архивирано из оригинала на датум 13. 12. 2016. Приступљено 14. 12. 2016. 
  45. ^ Abrams, Abigail (8. 12. 2016). „Pizzagate Gunman: 'I Regret How I Handled' Comet Ping Pong Shooting”. Time. Архивирано из оригинала на датум 8. 12. 2016. Приступљено 8. 12. 2016. 
  46. ^ „Pizzagate gunman refuses to dismiss online conspiracy theory claims about child sex ring”. Fox News. 8. 12. 2016. Архивирано из оригинала на датум 8. 12. 2016. Приступљено 8. 12. 2016. 
  47. ^ а б Menegus, Bryan (5. 12. 2016). „Pizzagaters Aren't Giving This Shit Up”. Gizmodo. Архивирано из оригинала на датум 28. 12. 2016. Приступљено 28. 12. 2016. 
  48. ^ Slotkin, Jason (13. 12. 2016). „'Pizzagate' Suspect Faces Federal Charge”. NPR. Архивирано из оригинала на датум 14. 12. 2016. Приступљено 13. 12. 2016. 
  49. ^ Simpson, Ian (13. 12. 2016). „Accused 'fake-news' pizza gunman planned raid for days: affidavit”. Reuters. Архивирано из оригинала на датум 14. 12. 2016. Приступљено 14. 12. 2016. 
  50. ^ Hsu, Spencer S. (15. 12. 2016). „Grand jury returns indictment against Edgar Welch in Comet Ping Pong incursion”. The Washington Post. Архивирано из оригинала на датум 20. 12. 2016. 
  51. ^ Bellware, Kim (13. 12. 2016). „Feds Escalate Charges Against Edgar Welch, Alleged 'Pizzagate' Shooter”. The Huffington Post. Архивирано из оригинала на датум 15. 12. 2016. Приступљено 17. 12. 2016. 
  52. ^ „'Pizzagate' Gunman Sentenced To 4 Years In Prison”. NPR.org (на језику: енглески). Архивирано из оригинала на датум 22. 6. 2017. Приступљено 22. 6. 2017. 
  53. ^ Hsu, Spencer S. (22. 6. 2017). „'Pizzagate' gunman sentenced to four years in prison, as prosecutors urged judge to deter vigilante justice”. The Washington Post. Архивирано из оригинала на датум 22. 6. 2017. 
  54. ^ E. Miller, Michael (2021-02-16). „The Pizzagate gunman is out of prison. Conspiracy theories are out of control.”. The Washington Post (на језику: енглески). Архивирано из оригинала на датум 17. 2. 2021. Приступљено 2021-02-20. 
  55. ^ „Feds: Louisiana Man Caught Making New 'PizzaGate' Threat”. The Daily Beast. 13. 1. 2017. Архивирано из оригинала на датум 16. 1. 2017. 
  56. ^ Louisiana Man Pleads Guilty to Federal Charge For Threatening Pizza Shop in Northwest Washington Архивирано 2017-02-02 на сајту Wayback Machine (press release), U.S. Department of Justice (January 13, 2017).
  57. ^ Hermann, Peter (26. 1. 2019). „Fire at Comet Ping Pong was intentionally set, fire and police officials say”. The Washington Post. Приступљено 15. 4. 2021. 
  58. ^ Weill, Kelly (2022). Off the Edge: Flat Earthers, Conspiracy Culture, and Why People Will Believe Anything. Chapel Hill, North Carolina: Algonquin Books. стр. 159. ISBN 978-1-64375-068-2. OCLC 1262666844. 
  59. ^ а б LaCapria, Kim (21. 11. 2016). „FALSE: Comet Ping Pong Pizzeria Home to Child Abuse Ring Led by Hillary Clinton”. Snopes.com. Приступљено 2. 12. 2016. 
  60. ^ Carlson, Margaret (23. 11. 2016). „A Fake Conspiracy for Our Fevered Age”. Bloomberg View. Архивирано из оригинала на датум 29. 11. 2016. Приступљено 29. 11. 2016. 
  61. ^ Young, Cathy (9. 12. 2016). „'Pizzagate' Recalls the Debunked Child Sex Rings of the '80s and '90s”. New York Observer. Архивирано из оригинала на датум 23. 12. 2016. Приступљено 23. 12. 2016. »a nutty conspiracy theory about a child sex ring run from a Washington, D.C., pizzeria« 
  62. ^ Ohlheiser, Abby (24. 11. 2016). „Fearing yet another witch hunt, Reddit bans 'Pizzagate'. The Washington Post The Intersect blog. Архивирано из оригинала на датум 30. 12. 2016. Приступљено 23. 12. 2016. 
  63. ^ Dearden, Lizzie (10. 12. 2016). „Donald Trump's transition team dismisses CIA findings Russia attempted to influence US election in his favour”. The Independent. Архивирано из оригинала на датум 20. 12. 2016. Приступљено 23. 12. 2016. »Michael Flynn Jr, the son of the President-elect's pick for national security adviser, was among those supporting the debunked Pizzagate conspiracy theory that led to a man opening fire in a Washington restaurant.« 
  64. ^ Miller, Hayley (16. 12. 2016). „Yet Another Donald Trump Pick Has A Habit Of Spreading Dangerous Conspiracy Theories”. The Huffington Post. Архивирано из оригинала на датум 23. 12. 2016. »Flynn tweeted a fake news story in November on the #Pizzagate hoax, an absurd claim tying Clinton to a made-up underground child molestation ring based out of a Washington, D.C. pizza place named Comet Ping Pong.« 
  65. ^ Blake, Andrew (9. 12. 2016). „Infowars' Alex Jones appeals to Trump for aid over fears of 'fake news' crackdown”. The Washington Times. Архивирано из оригинала на датум 9. 12. 2016. Приступљено 10. 12. 2016. 
  66. ^ Agrawal, Nina (20. 12. 2016). „Where fake news came from — and why some readers believe it”. Los Angeles Times. Архивирано из оригинала на датум 22. 12. 2016. Приступљено 23. 12. 2016. »A false story alleged that Hillary Clinton and her campaign chairman, John Podesta, were involved in a child sex ring based out of Comet Ping Pong« 
  67. ^ „Man with rifle arrested at DC restaurant targeted by fake news conspiracy theories”. Fox News. 5. 12. 2016. Архивирано из оригинала на датум 7. 12. 2016. Приступљено 9. 12. 2016. »A North Carolina man armed with an assault rifle was arrested Sunday inside a popular Washington D.C. restaurant that became a center of conspiracy theories driven by fake news stories that went viral before the presidential election.« 
  68. ^ Stelter, Brian (6. 12. 2016). „Fake news, real violence: 'Pizzagate' and the consequences of an Internet echo chamber”. CNNMoney. Приступљено 5. 11. 2018. 
  69. ^ Barakat, Matthew; Gresko, Jessica (6. 12. 2016). „'Pizzagate': How a WikiLeaks-fuelled conspiracy theory led to gunfire at a D.C. restaurant”. CBC News. Архивирано из оригинала на датум 13. 12. 2016. Приступљено 13. 12. 2016. 
  70. ^ Wertheimer, Linda (27. 11. 2016). „Fake News Surge Pins D.C. Pizzeria As Home To Child-Trafficking”. NPR. Архивирано из оригинала на датум 7. 12. 2016. Приступљено 8. 12. 2016. 
  71. ^ Ruth, Daniel (6. 12. 2016). „The lunacy of fake news”. The Seattle Times. Архивирано из оригинала на датум 7. 12. 2016. Приступљено 7. 12. 2016. »The dangerous and damaging fake allegations against a businessman and his employees simply trying to make a living have been repeatedly debunked, disproved and dismissed.« 
  72. ^ „Belleville woman helped cook up Pizzagate”. Toronto Star. 7. 12. 2016. Архивирано из оригинала на датум 9. 12. 2016. Приступљено 12. 12. 2016. 
  73. ^ Taylor, Jessica (8. 12. 2016). „'Lives Are At Risk,' Hillary Clinton Warns Over Fake News, 'Pizzagate'. NPR. Архивирано из оригинала на датум 9. 12. 2016. Приступљено 9. 12. 2016. 
  74. ^ Kafka, Peter (9. 12. 2016). „An astonishing number of people believe Pizzagate, the Facebook-fueled Clinton sex ring conspiracy story, could be true”. Recode. Архивирано из оригинала на датум 10. 12. 2016. Приступљено 9. 12. 2016. 
  75. ^ Guarnieri, Grace (9. 12. 2016). „A lot of Donald Trump's supporters believe fake news and trust him more than real news: poll”. Salon. Архивирано из оригинала на датум 2. 2. 2017. Приступљено 27. 1. 2017. 
  76. ^ „Trump Remains Unpopular; Voters Prefer Obama on SCOTUS Pick” (PDF). Public Policy Polling. 9. 12. 2016. Архивирано (PDF) из оригинала на датум 20. 12. 2016. Приступљено 16. 12. 2016. 
  77. ^ Frankovic, Kathy (27. 12. 2016). „Belief in conspiracies largely depends on political identity”. YouGov. Архивирано из оригинала на датум 29. 12. 2016. Приступљено 28. 12. 2016. 
  78. ^ Savranksy, Rebecca (27. 12. 2016). „Poll: Political identity largely affects belief in conspiracies”. The Hill. Архивирано из оригинала на датум 31. 12. 2016. Приступљено 27. 1. 2017. 
  79. ^ Rampell, Catherine (28. 12. 2016). „Americans – especially but not exclusively Trump voters – believe crazy, wrong things”. The Washington Post. Архивирано из оригинала на датум 27. 1. 2017. Приступљено 27. 1. 2017. 
  80. ^ Kessler, Glenn (6. 12. 2016). „'Pizzagate' rumours falsely link death of sex-worker advocate to nonexistent Clinton probe”. The Washington Post. Архивирано из оригинала на датум 18. 12. 2016. Приступљено 18. 12. 2016. 
  81. ^ а б Hersher, Rebecca (14. 12. 2016). „Webpages Linked To Pizzeria Shooting Go Dark Even As Prosecution Moves Forward”. NPR. Архивирано из оригинала на датум 15. 12. 2016. Приступљено 15. 12. 2016. 
  82. ^ Farhi, Paul (24. 3. 2017). „Conspiracy theorist Alex Jones backs off 'Pizzagate' claims”. The Washington Post. Архивирано из оригинала на датум 25. 3. 2017. Приступљено 26. 3. 2017. 
  83. ^ Shelbourne, Mallory (25. 3. 2017). „Infowars' Alex Jones apologizes for pushing 'Pizzagate' conspiracy theory”. The Hill. Архивирано из оригинала на датум 7. 12. 2016. Приступљено 26. 3. 2017. 
  84. ^ Bender, Brian; Hanna, Andrew (5. 12. 2016). „Flynn under fire for fake news”. Politico. Архивирано из оригинала на датум 6. 12. 2016. »... Flynn posted a tweet containing the hashtag "#spiritcooking," a reference to a bizarre rumor alleging that Clinton's campaign manager, John Podesta, took part in occult rituals in which people consume blood and other bodily fluids. That rumor, based on a wild reading of some Podesta emails that had been released by WikiLeaks, also took off on websites such as the Drudge Report and InfoWars, run by Trump-supporting conspiracy theorist Alex Jones. The "#spiritcooking" rumor soon morphed into the "#pizzagate" conspiracy theory involving Comet Ping Pong, which alleges that virtually the entire D.C. establishment ... is involved with or covering up a satanic plot to traffic in, sexually abuse and murder children.« 
  85. ^ а б Le Miere, Jason (20. 11. 2017). „Hillary Clinton, Pedophilia and Ankle Bracelets; New Trump-Supporter Conspiracy Theory Is Pizzagate on Steroids”. Newsweek. Приступљено 15. 2. 2022.  Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Steroids” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  86. ^ а б Roose, Kevin (3. 9. 2021). „What Is QAnon, the Viral Pro-Trump Conspiracy Theory?”. The New York Times. Приступљено 15. 2. 2022.  Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Bigtent” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  87. ^ Lavin, Talia (29. 9. 2020). „QAnon, Blood Libel, and the Satanic Panic”. The New Republic. Приступљено 10. 2. 2022. 
  88. ^ Caldwell, Noah; Shapiro, Ari; Jarenwattananon, Patrick; Venkat, Mia (18. 5. 2021). „America's Satanic Panic Returns — This Time Through QAnon”. NPR.org. Приступљено 9. 2. 2022. 
  89. ^ Friedberg, Brian (31. 7. 2020). „The Dark Virality of a Hollywood Blood-Harvesting Conspiracy”. Wired.com. Приступљено 16. 2. 2022. 
  90. ^ а б Hitt, Tarpley (14. 8. 2020). „How QAnon Became Obsessed With 'Adrenochrome,' an Imaginary Drug Hollywood Is 'Harvesting' from Kids”. The Daily Beast. Приступљено 27. 1. 2021. 
  91. ^ „QAnon: A Glossary”. Anti-Defamation League. 21. 1. 2021. Приступљено 15. 2. 2022. 
  92. ^ а б в г д Kang, Cecilia; Frenkel, Sheera (27. 6. 2020). „'PizzaGate' Conspiracy Theory Thrives Anew in the TikTok Era”. The New York Times. Архивирано из оригинала на датум 2020-06-27. 
  93. ^ а б Sommer, Will (22. 6. 2020). „TikTok Teens Are Obsessed With Pizzagate”. The Daily Beast. Приступљено 19. 7. 2020. 
  94. ^ Rothschild, Mike (17. 1. 2020). „Is Justin Bieber's 'Yummy' video secretly about Pizzagate?”. The Daily Dot. Приступљено 19. 7. 2020. 
  95. ^ Thalen, Mikael (20. 6. 2020). „Conspiracy theorists think Justin Bieber secretly confirmed 'Yummy' is about Pizzagate”. The Daily Dot. Приступљено 19. 7. 2020. 
  96. ^ Hitt, Tarpley (2020-08-06). „Inside 'Out of Shadows': The Bonkers Hollywood-Pedophilia 'Documentary' QAnon Loves”. The Daily Beast. Приступљено 2021-11-23. 
  97. ^ Gross, Joe (2021-11-19). „Austin's Conspiracy Culture Exposed in The Pizzagate Massacre. The Austin Chronicle. Приступљено 2021-11-23. 
  98. ^ „The Pizzagate Massacre”. IMDb. Приступљено 2021-11-23. 
  99. ^ Funke, Daniel (12. 8. 2020). „PolitiFact - QAnon, Pizzagate conspiracy theories co-opt #SaveTheChildren”. Politifact. Приступљено 4. 2. 2022. 
  100. ^ Gault, Matthew (11. 8. 2020). „'Duncan' Is a Movie That Asks You to Pity the Pizzagater”. Vice. Приступљено 2020-09-08. 
  101. ^ Axe, David (2020-08-10). „The 'Pizzagate' Horror Movie Shunned by Hollywood”. The Daily Beast. Приступљено 2020-09-08. 
  102. ^ а б Emery, David (16. 4. 2018). „Is a Hillary Clinton 'Snuff Film' Circulating on the Dark Web?”. Snopes. Архивирано из оригинала на датум 2021-11-10. Приступљено 27. 1. 2021. 
  103. ^ Coaston, Jane (14. 12. 2018). „YouTube's conspiracy theory crisis, explained”. Vox. Приступљено 27. 1. 2021. 
  104. ^ Sardarizadeh, Shayan (12. 10. 2020). „What's behind the rise of QAnon in the UK?”. BBC News. Приступљено 27. 1. 2021. 
  105. ^ Joyner, Chris (6. 9. 2020). „Cultlike conspiracy theory QAnon takes root in Georgia”. Chattanooga Times Free Press. Приступљено 27. 1. 2021. 
  106. ^ Fennessy, Steve; Mahadevan, Pria (24. 9. 2020). „Georgia Today: Into The Dark Heart Of QAnon”. GPB. Приступљено 27. 1. 2021. 
  107. ^ Thalen, Mikael (26. 1. 2021). „QAnon congresswoman endorsed 'Frazzledrip,' debunked theory of Hillary Clinton eating a baby”. The Daily Dot. Приступљено 27. 1. 2021. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

  • Медији везани за чланак Пицагејт на Викимедијиној остави