Пићанћаћара

С Википедије, слободне енциклопедије
Пићанћаћаре
  Распрострањеност народа западнопустињске културне области
Укупна популација
4.000
Региони са значајном популацијом
Средња Аустралија
Језици
пићанћаћарски дијалекат западнопустињског језика и енглески
Религија
хришћанство
Сродне етничке групе
остали пама-њунгански народи

Пићанћаћаре или Пићанћаре су староседелачки народ средишње Аустралије, тачније тромеђе Јужне Аустралије, Северне територије и Западне Аустралије. Већина их живи у Јужној Аустралији, а мањи број на Северној територији. Најближи сродници су им народи Јанкуњћаћара и Нгањаћара, са којима деле западнопустињски језик.

Бројност становништва им је процењена на 4.000, од којих више од 3/4 (око 3.125[1]) говори пићанћарским, поред енглеског.

Изговор имена[уреди | уреди извор]

Етноним Пићанћаћара се обично изговара (у нормалном, брзом говору) као Пићанћара (уз изостављање једног од поновљених слогова -ћа-). При споријем говору сви слогови се изговарају.[2]

Језик[уреди | уреди извор]

  Распростањеност западнопустињског језика
  Распростањеност осталих пама-њунганских језика

Пићанћаћарски је дијалекат западнопустињског језика, који припада ватијској грани пама-њунганских језика. Западнопустињски језик се састоји од већег броја дијалеката који чине дијалекатски континуум. Зависно од извора он се посматра као један језик или као група језика, када се дијалекти посматрају као посебни језици.

Пићанћаћарски језик обухвата већи број дијалеката, који су скупа посматрани, према Роналду Трудингеру били у употреби на већем простору него било који други језик аустралијских староседелаца.[3] Са јанкуњћаћарским дели 80% вокабулара.[4]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ ABS. „Census 2016, Language spoken at home by Sex (SA2+)”. stat.data.abs.gov.au (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 26. 12. 2018. г. Приступљено 30. 10. 2017. 
  2. ^ Goddard 1985.
  3. ^ Trudinger 1943, стр. 205.
  4. ^ Goddard 2010, стр. 871.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Goddard, Cliff (1985). A Grammar of Yankunytjatjara. Institute for Aboriginal Development Press. ISBN 978-0-949659-32-3. 
  • Trudinger, Ronald M. (март 1943). „Grammar of the Pitjantjatjara Dialect, Central Australia”. Oceania. 13 (3): 205—223. JSTOR 40327992. 
  • Goddard, Cliff (2010). „Pitjantjatjara/Yankunytjatjara”. Ур.: Brown, Keith; Ogilvie, Sarah. Concise Encyclopedia of Languages of the World. Elsevier. стр. 871—876. ISBN 978-0-080-87775-4. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]