Плав

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
За друге употребе, погледајте Плав (вишезначна одредница).
Плав
Plav.jpg
Поглед на Плав
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Црна Гора
ОпштинаПлав
Становништво
 — (2011)Раст 3.717
Географске карактеристике
Координате42°35′29″ СГШ; 19°56′26″ ИГД / 42.5915° СГШ; 19.940666° ИГД / 42.5915; 19.940666Координате: 42°35′29″ СГШ; 19°56′26″ ИГД / 42.5915° СГШ; 19.940666° ИГД / 42.5915; 19.940666
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина1065 м
Плав на мапи Црне Горе
Плав
Плав
Остали подаци
Поштански број84325
Позивни број051
Регистарска ознакаPL

Плав је градско насеље и седиште истоимене општине на истоку Црне Горе. Према попису из 2011. било је 3.717 становника. Налази се у подножју планинског масива Проклетије, на реци Лим.

Историја[уреди]

Стари вијек[уреди]

Подаци о људским насебинама у овом предјелу датирају из VII вијека прије нове ере. Топоними указују на присуство Илира и Грка, а у Горњем Полимљу постоје трагови римске културе.

Средњи вијек[уреди]

Главни чланак: Плав (жупа)

Словенска племена насељавају овај предио крајем VI и почетком VII вијека нове ере, потискујући романско становништво из плодне долине. Формирају жупу Плав, којом ће владати српски жупани и краљеви, а затим обласни господари, Војислав Војиновић, Никола Алтомановић и Вук Бранковић. Прије турског освајања, Плав је у саставу Српске деспотовине. Године 1435. трговци из Плава ишли у у Скадар по со.[1]

У саставу Османског царства[уреди]

Послије османског освајања, Плавски вилајет, са 15 села и 1157 домаћинстава, био је у саставу Бихорске казе (Скадарски санџак) а нешто касније Пећког санџака. У средњем вијеку није било насељеног мјеста са именом Плав (насеље Плав ће бити изграђено у османској држави, а градња је, по неким подацима, завршена 1619. године). Наиме, како би спријечила утицаје албанског племена Климената, османска власт још у XVI вијеку почиње са изградњом насеља, са трговима и културним институцијама, као и војних утврђења.

Читава Плавско-гусињска котлина ушла је у састав Књажевине Црне Горе, одлукама Санстефанског споразума и Берлинског конгреса. Међутим, у Плавско-гусињској афери (због незадовољства становништва оваквим одлукама великих сила) пружен је оружани отпор и одбијен продор послате црногорске војске (њен пораз у селу Новшиће, близу Плава, децембра 1879. године) а након битке у јануару 1880. пет километара даље од наведеног села, Плављани (уз помоћ Гусињана и албанских добровољаца) приморавају црногорску војску на повлачење и реорганизовање у мјесту Мурино. На интервенцију великих сила (посебно на иницијативу Аустроугарске) Књажевина Црна Гора преузима Улцињ, новембра 1880. године (у замјену за Плав и Гусиње).

Савремена историја[уреди]

У Балканском рату, након борби и повлачења турске војске са положаја на Ђевојачком кршу, Шабовој глави и Јечмишту, црногорска војска је заузела Плав, 19. октобра 1912. године. Плав улази у састав Краљевине Црне Горе, па Краљевине СХС, Краљевине Југославије, а 1941. је прикључен италијанској окупационој зони (тзв. Великој Албанији). Ослобођен је од стране партизанских јединица 25. јула 1944. године.

Демографија[уреди]

У насељу Плав живи 2.406 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 32,5 година (31,3 код мушкараца и 33,7 код жена). У насељу има 889 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 4,07.

Ово насеље је великим делом насељено Бошњацима (према попису из 2003. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 1.850
1953. 2.018
1961. 2.535
1971. 3.058
1981. 3.348
1991. 4.560 4.073
2003. 5.554 3.615
2011. 3.717
Национални састав према попису из 2003.[3]‍
Бошњаци
  
 2.631 72,78 %
Албанци
  
 327 9,04 %
Срби
  
 258 7,13 %
Муслимани
  
 220 6,08 %
Црногорци
  
 139 3,84 %
непознато
  
 5 0,13 %
Национални састав према попису из 2011.‍
Бошњаци
  
 2.806 75,49 %
Албанци
  
 341 9,17 %
Црногорци
  
 182 4,89 %
Муслимани
  
 175 4,71 %
Срби
  
 165 4,44 %


Становништво према полу и старости[4]
м
ж
? 4
  
  
 7
80+ 11
  
  
 23
75—79 18
  
  
 44
70—74 49
  
  
 59
65—69 74
  
  
 73
60—64 59
  
  
 79
55—59 78
  
  
 67
50—54 101
  
  
 99
45—49 123
  
  
 121
40—44 131
  
  
 143
35—39 100
  
  
 116
30—34 83
  
  
 97
25—29 106
  
  
 112
20—24 132
  
  
 144
15—19 225
  
  
 192
10—14 195
  
  
 188
5—9 162
  
  
 139
0—4 142
  
  
 119
Просек : 97 59
Домаћинства

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2003.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2003.
Број домаћинстава 364 406 468 548 600 922 1.179

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2003.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 889 99 124 130 158 170 113 59 27 4 5
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 1.294 472 773 26 16 7
Женски 1.376 384 772 186 24 10
УКУПНО 2.670 856 1.545 212 40 17
Становништво по делатностима које обавља
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 452 62 0 0 71
Женски 170 16 0 0 19
УКУПНО 622 78 0 0 90
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 12 10 36 34 14
Женски 2 1 14 8 3
УКУПНО 14 11 50 42 17
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 1 1 88 33 18
Женски 1 2 20 38 29
УКУПНО 2 3 108 71 47
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 29 0 0 43
Женски 3 0 0 14
УКУПНО 32 0 0 57

Знаменитости[уреди]

Од културно историских споменика у Плаву најзначајнији су Манастир Свете Тројице у Брезојевици код Плава, Реџепагића кула, Стара џамија и џамија Султанија.

Манастир Свете Тројице у Брезојевици налази се на левој обали Лима на 2 km од његовог извирања из Плавског језера на ушћу реке Комараче испод брда Градац, ово је најстарији сачувани објеката у Плаву и потиче из доба Немањића, према предању он је старији од манастира Дечана неких 30 година. Црква је зидана у српско-византијском стилу и припада типу једнобродних камених грађевина. Цркава је обновљена и осликана 1576. година за време владавине игумана јеромонаха Нестора. Позната су имена ктитора, Вукомира Степанова и Живка Белакова. Олтарски простор саградио је други ктитор, Мари (веоватно Марин), са породицом. О томе сведочи натпис на олтарском простору. Брезојевачка црква представља камену грађевину, састављену од наоса са великом припратом и простране апсиде. Црква је без кубета и звоника. Унутрашњост припрате и наоса некада је била испуњена живописом велике уметничке вредности. Највећи део ове зидне декорације је уништен у пожарима 1862 и 1912. године као и рушењем цркве у Другом светском рату. Од живописа сачувани су само, доста оштећени фрагменти, очувани део композиције Страшни суд, Гостољубљење Аврамово, слике Св. Никита, Богородица са Христом, изнад ње Св. Срђ и Вакх, један арханђео, Успење Богородице, лик Јована Претече из композиције Деизиса итд. У саставу манастирског комплекса се налази прва основна школа.

Кула Реџепагића настала је 1671. године и направо ју је Хасан бег Реџепагић служила је за одбрану од непријатеља и да се у њој дочекују гости.

Дрвена или Стара џамија саграђена је 1471. године одмах након турског освајања ових крајева за потребе војника. Налази се у центру Плава у оквиру некадашњег Града. Више пута је обнављана а данашњи облик је добила у XVIII веку.

Џамију Султанију је саградио султан Абдул Хамид 1909. године, као поклон мештанима Плава за бој на Нокшићу 1879. године након победе Турака над црногорском војском.

  • Реџепагића кула у Плаву

  • Стара џамија у Плаву

  • Џамија Султанија у Плаву

Туризам[уреди]

Општину Плав сваког љета посјети велики број туриста што због свога језера и многих манифестација које се организују у Плаву.

Једна од најпознатијих су свакако „дани боровница“ који су до сада одражаване сваке године почев од 2000. године. За вријеме ове манифестације поред многобројних туриста Плав посете и многи народни ансамбли из бивших југословенских држава. Поред „дана боровница“, сваког љета одржавају се скокови са Новшићког моста. Такође има и оних других манифестација попут оних хуманитарних, као и неколико турнира у малом фудбалу. Туристима је такође омогућено и да крстаре језером као и ријеком Лим, која извире баш из Плавског језера.

Спорт[уреди]

Фудбалсаки клуб „Језеро“ се тренутно такмичи у Другој црногорској лиги.

Познате личности[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ "Београдске општинске новине", Београд 1899. године
  2. ^ Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2003, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2005. COBISS-ID 8764176. 
  3. ^ Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2004. ISBN 978-86-84433-00-0. 
  4. ^ Становништво, пол и старост, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. октобар 2004. COBISS.CG-ID 8489488. 

Литература[уреди]

  • Група аутора: Историјски лексикон Црне Горе, књига 5, Daly Press-Вијести, 2006.
  • Оташевић, Бранислав (2009). „Културно историјски споменици и топоними на подручју средњовековних жупа Плав, Зла Ријека и Будимља”. Милешевски записи. 8: 133—150. 

Спољашње везе[уреди]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Плав&oldid=21938132”