Плав
| Плав | |
|---|---|
 Поглед на Плав | |
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Црна Гора |
| Општина | Плав |
| Становништво | |
| — (2011) |  3.717 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 42°35′51″ СГШ; 19°56′27″ ИГД / 42.5975° СГШ; 19.9407° ИГДКоординате: 42°35′51″ СГШ; 19°56′27″ ИГД / 42.5975° СГШ; 19.9407° ИГД |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 1065 м |
  Плав Плав на мапи Црне Горе | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 84325 |
| Позивни број | 051 |
| Регистарска ознака | PL |
Плав је градско насеље и седиште истоимене општине на истоку Црне Горе. Према попису из 2011. било је 3.717 становника. Налази се у подножју планинског масива Проклетије, на реци Лим.
Историја[уреди | уреди извор]
Стари вијек[уреди | уреди извор]
Подаци о људским насеобинама у овом предјелу датирају из VII вијека прије нове ере. Топоними указују на присуство Илира и Грка, а у Горњем Полимљу постоје трагови римске културе.
Средњи вијек[уреди | уреди извор]
Словенска племена насељавају овај предио крајем VI и почетком VII вијека нове ере, потискујући романско становништво из плодне долине. Формирају жупу Плав, којом ће владати српски жупани и краљеви, а затим обласни господари, Војислав Војиновић, Никола Алтомановић и Вук Бранковић. Прије турског освајања, Плав је у саставу Српске деспотовине. Године 1435. трговци из Плава ишли у у Скадар по со.[1]
У саставу Османског царства[уреди | уреди извор]
Послије османског освајања, Плавски вилајет, са 15 села и 1157 домаћинстава, био је у саставу Бихорске казе (Скадарски санџак) а нешто касније Пећког санџака. У средњем вијеку није било насељеног мјеста са именом Плав (насеље Плав ће бити изграђено у османској држави, а градња је, по неким подацима, завршена 1619. године). Наиме, како би спријечила утицаје албанског племена Климената, османска власт још у XVI вијеку почиње са изградњом насеља, са трговима и културним институцијама, као и војних утврђења.
Читава Плавско-гусињска котлина ушла је у састав Књажевине Црне Горе, одлукама Санстефанског споразума и Берлинског конгреса. Међутим, у Плавско-гусињској афери (због незадовољства становништва оваквим одлукама великих сила) пружен је оружани отпор и одбијен продор послате црногорске војске (њен пораз у селу Новшиће, близу Плава, децембра 1879. године) а након битке у јануару 1880. пет километара даље од наведеног села, Плављани (уз помоћ Гусињана и албанских добровољаца) приморавају црногорску војску на повлачење и реорганизовање у мјесту Мурино. На интервенцију великих сила (посебно на иницијативу Аустроугарске) Књажевина Црна Гора преузима Улцињ, новембра 1880. године (у замјену за Плав и Гусиње).
Савремена историја[уреди | уреди извор]
У Балканском рату, након борби и повлачења турске војске са положаја на Ђевојачком кршу, Шабовој глави и Јечмишту, црногорска војска је заузела Плав, 19. октобра 1912. године. Плав улази у састав Краљевине Црне Горе, па Краљевине СХС, Краљевине Југославије, а 1941. је прикључен италијанској окупационој зони (тзв. Великој Албанији). За вријеме Другог свјетског рата, у Плаву је постојао логор, у коме су албански балисти и вулнетари утамничили више стотина православних Срба, цивила, највећим дијелом жене и дјеца. Познато је име 31 дјетета који су уморени ту. Ослобођен је од стране партизанских јединица 25. јула 1944. године.
Демографија[уреди | уреди извор]
У насељу Плав живи 2.406 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 32,5 година (31,3 код мушкараца и 33,7 код жена). У насељу има 889 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 4,07.
Ово насеље је великим делом насељено Бошњацима (према попису из 2003. године).
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 4 | 7 | ||
| 80+ | 11 | 23 | ||
| 75—79 | 18 | 44 | ||
| 70—74 | 49 | 59 | ||
| 65—69 | 74 | 73 | ||
| 60—64 | 59 | 79 | ||
| 55—59 | 78 | 67 | ||
| 50—54 | 101 | 99 | ||
| 45—49 | 123 | 121 | ||
| 40—44 | 131 | 143 | ||
| 35—39 | 100 | 116 | ||
| 30—34 | 83 | 97 | ||
| 25—29 | 106 | 112 | ||
| 20—24 | 132 | 144 | ||
| 15—19 | 225 | 192 | ||
| 10—14 | 195 | 188 | ||
| 5—9 | 162 | 139 | ||
| 0—4 | 142 | 119 | ||
| Просек : | 97 | 59 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 1.294 | 472 | 773 | 26 | 16 | 7 |
| Женски | 1.376 | 384 | 772 | 186 | 24 | 10 |
| УКУПНО | 2.670 | 856 | 1.545 | 212 | 40 | 17 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 452 | 62 | 0 | 0 | 71 |
| Женски | 170 | 16 | 0 | 0 | 19 |
| УКУПНО | 622 | 78 | 0 | 0 | 90 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 12 | 10 | 36 | 34 | 14 |
| Женски | 2 | 1 | 14 | 8 | 3 |
| УКУПНО | 14 | 11 | 50 | 42 | 17 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 1 | 1 | 88 | 33 | 18 |
| Женски | 1 | 2 | 20 | 38 | 29 |
| УКУПНО | 2 | 3 | 108 | 71 | 47 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 29 | 0 | 0 | 43 | |
| Женски | 3 | 0 | 0 | 14 | |
| УКУПНО | 32 | 0 | 0 | 57 | |
Знаменитости[уреди | уреди извор]
Од културно историских споменика у Плаву најзначајнији су Манастир Свете Тројице у Брезојевици код Плава, Реџепагића кула, Стара џамија и џамија Султанија.
Манастир Свете Тројице у Брезојевици налази се на левој обали Лима на 2 km од његовог извирања из Плавског језера на ушћу реке Комараче испод брда Градац, ово је најстарији сачувани објеката у Плаву и потиче из доба Немањића, према предању он је старији од манастира Дечана неких 30 година. Црква је зидана у српско-византијском стилу и припада типу једнобродних камених грађевина. Цркава је обновљена и осликана 1576. година за време владавине игумана јеромонаха Нестора. Позната су имена ктитора, Вукомира Степанова и Живка Белакова. Олтарски простор саградио је други ктитор, Мари (веоватно Марин), са породицом. О томе сведочи натпис на олтарском простору. Брезојевачка црква представља камену грађевину, састављену од наоса са великом припратом и простране апсиде. Црква је без кубета и звоника. Унутрашњост припрате и наоса некада је била испуњена живописом велике уметничке вредности. Највећи део ове зидне декорације је уништен у пожарима 1862 и 1912. године као и рушењем цркве у Другом светском рату. Од живописа сачувани су само, доста оштећени фрагменти, очувани део композиције Страшни суд, Гостољубљење Аврамово, слике Св. Никита, Богородица са Христом, изнад ње Св. Срђ и Вакх, један арханђео, Успење Богородице, лик Јована Претече из композиције Деизиса итд. У саставу манастирског комплекса се налази прва основна школа.
Кула Реџепагића настала је 1671. године и направо ју је Хасан бег Реџепагић служила је за одбрану од непријатеља и да се у њој дочекују гости.
Дрвена или Стара џамија саграђена је 1471. године одмах након турског освајања ових крајева за потребе војника. Налази се у центру Плава у оквиру некадашњег Града. Више пута је обнављана а данашњи облик је добила у XVIII веку.
Џамију Султанију је саградио султан Абдул Хамид 1909. године, као поклон мештанима Плава за бој на Нокшићу 1879. године након победе Турака над црногорском војском.
Реџепагића кула у Плаву
Стара џамија у Плаву
Џамија Султанија у Плаву
Туризам[уреди | уреди извор]
Општину Плав сваког љета посјети велики број туриста што због свога језера и многих манифестација које се организују у Плаву.
Једна од најпознатијих су свакако „дани боровница“ који су до сада одражаване сваке године почев од 2000. године. За вријеме ове манифестације поред многобројних туриста Плав посете и многи народни ансамбли из бивших југословенских држава. Поред „дана боровница“, сваког љета одржавају се скокови са Новшићког моста. Такође има и оних других манифестација попут оних хуманитарних, као и неколико турнира у малом фудбалу. Туристима је такође омогућено и да крстаре језером као и ријеком Лим, која извире баш из Плавског језера.
Спорт[уреди | уреди извор]
Фудбалсаки клуб „Језеро“ се тренутно такмичи у Другој црногорској лиги.
Познате личности[уреди | уреди извор]
- Екрем Јеврић, певач и шоумен
- Исмет Крцић, певач народне музике
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ "Београдске општинске новине", Београд 1899. године
- ^ Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2003, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2005. COBISS-ID 8764176.
- ^ Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2004. ISBN 978-86-84433-00-0.
- ^ Становништво, пол и старост, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. октобар 2004. COBISS.CG-ID 8489488.
Литература[уреди | уреди извор]
- Група аутора: Историјски лексикон Црне Горе, књига 5, Daly Press-Вијести, 2006.
- Оташевић, Бранислав (2009). „Културно историјски споменици и топоними на подручју средњовековних жупа Плав, Зла Ријека и Будимља”. Милешевски записи. 8: 133—150.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
 |
Плав на Викимедијиној остави. |