Плав

Из Википедије, слободне енциклопедије
За друга значења, погледајте Плав (вишезначна одредница).
Плав
Plav.jpg
Поглед на Плав
Административни подаци
Држава  Црна Гора
Општина Општина Плав
Становништво
Становништво
 — (2011) Раст 3717
Положај
Координате 42°35′29″ СГШ; 19°56′26″ ИГД / 42.5915° СГШ; 19.940666° ИГД / 42.5915; 19.940666 Координате: 42°35′29″ СГШ; 19°56′26″ ИГД / 42.5915° СГШ; 19.940666° ИГД / 42.5915; 19.940666
Временска зона UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Надморска висина 1065 m
Плав на мапи Црне Горе
Плав
Плав
Плав на мапи Црне Горе
Остали подаци
Поштански број 84325
Позивни број 051
Регистарска ознака PL

Плав је градско насеље и седиште истоимене општине на истоку Црне Горе. Према попису из 2011. било је 3.717 становника. Налази се у подножју планинског масива Проклетије, на реци Лим.

Историја[уреди]

Стари вијек[уреди]

Подаци о људским насебинама у овом предјелу датирају из VII вијека прије нове ере. Топоними указују на присуство Илира и Грка, а у Горњем Полимљу постоје трагови римске културе.

Средњи вијек[уреди]

Главни чланак: Плав (жупа)

Словенска племена насељавају овај предио крајем VI и почетком VII вијека нове ере, потискујући романско становништво из плодне долине. Формирају жупу Плав, којом ће владати српски жупани и краљеви, а затим обласни господари, Војислав Војиновић, Никола Алтомановић и Вук Бранковић. Прије турског освајања, Плав је у саставу Српске деспотовине.

У саставу Османског царства[уреди]

Послије османског освајања, Плавски вилајет, са 15 села и 1157 домаћинстава, био је у саставу Бихорске казе (Скадарски санџак) а нешто касније Пећког санџака. У средњем вијеку није било насељеног мјеста са именом Плав (насеље Плав ће бити изграђено у османској држави, а градња је, по неким подацима, завршена 1619. године). Наиме, како би спријечила утицаје албанског племена Климената, османска власт још у XVI вијеку почиње са изградњом насеља, са трговима и културним институцијама, као и војних утврђења. Читава Плавско-гусињска котлина ушла је у састав Књажевине Црне Горе, одлукама Санстефанског споразума и Берлинског конгреса. Међутим, у Плавско-гусињској афери (због незадовољства становништва оваквим одлукама великих сила) пружен је оружани отпор и одбијен продор послате црногорске војске (њен пораз у селу Новшиће, близу Плава, децембра 1879. године) а након битке у јануару 1880. пет километара даље од наведеног села, Плављани (уз помоћ Гусињана и албанских добровољаца) приморавају црногорску војску на повлачење и реорганизовање у мјесту Мурино. На интервенцију великих сила (посебно на иницијативу Аустроугарске) Књажевина Црна Гора преузима Улцињ, новембра 1880. године (у замјену за Плав и Гусиње).

Савремена историја[уреди]

У Балканском рату, након борби и повлачења турске војске са положаја на Ђевојачком кршу, Шабовој глави и Јечмишту, црногорска војска је заузела Плав, 19. октобра 1912. године. Плав улази у састав Краљевине Црне Горе, па Краљевине СХС, Краљевине Југославије, а 1941. је прикључен италијанској окупационој зони (тзв. Великој Албанији). Ослобођен је од стране партизанских јединица 25. јула 1944. године.

Демографија[уреди]

У насељу Плав живи 2.406 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 32,5 година (31,3 код мушкараца и 33,7 код жена). У насељу има 889 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 4,07.

Ово насеље је великим делом насељено Бошњацима (према попису из 2003. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 1.850
1953. 2.018
1961. 2.535
1971. 3.058
1981. 3.348
1991. 4.560 4.073
2003. 5.554 3.615
2011. 3.717
Етнички састав према попису из 2003.[2]
Бошњаци
  
2.631 72,78 %
Албанци
  
327 9,04 %
Срби
  
258 7,13 %
Муслимани
  
220 6,08 %
Црногорци
  
139 3,84 %
Македонци
  
1 0,02 %
непознато
  
5 0,13 %


Знаменитости[уреди]

Од културно историских споменика у Плаву најзначајнији су Манастир Свете Тројице у Брезојевици код Плава, Реџепагића кула, Стара џамија и џамија Султанија.

Реџепагића кула у Плаву

Манастир Свете Тројице у Брезојевици налази се на левој обали Лима на 2 km од његовог извирања из Плавског језера на ушћу реке Комараче испод брда Градац, ово је најстарији сачувани објеката у Плаву и потиче из доба Немањића, према предању он је старији од манастира Дечана неких 30 година. Црква је зидана у српско-византијском стилу и припада типу једнобродних камених грађевина. Цркава је обновљена и осликана 1576. година за време владавине игумана јеромонаха Нестора. Позната су имена ктитора, Вукомира Степанова и Живка Белакова. Олтарски простор саградио је други ктитор, Мари (веоватно Марин), са породицом. О томе сведочи натпис на олтарском простору. Брезојевачка црква представља камену грађевину, састављену од наоса са великом припратом и простране апсиде. Црква је без кубета и звоника. Унутрашњост припрате и наоса некада је била испуњена живописом велике уметничке вредности. Највећи део ове зидне декорације је уништен у пожарима 1862 и 1912. године као и рушењем цркве у Другом светском рату. Од живописа сачувани су само, доста оштећени фрагменти, очувани део композиције Страшни суд, Гостољубљење Аврамово, слике Св. Никита, Богородица са Христом, изнад ње Св. Срђ и Вакх, један арханђео, Успење Богородице, лик Јована Претече из композиције Деизиса, ... У саставу манастирског комплекса се налази прва основна школа.

Кула Реџепагића настала је 1671. године и направо ју је Хасан бег Реџепагић служила је за одбрану од непријатеља и да се у њој дочекују гости.

Дрвена или Стара џамија саграђена је 1471. године одмах након турског освајања ових крајева за потребе војника. Налази се у центру Плава у оквиру некадашњег Града. Више пута је обнављана а данашњи облик је добила у XVIII веку.

Џамију Султанију је саградио султан Абдул Хамид 1909. године, као поклон мештанима Плава за бој на Нокшићу 1879. године након победе Турака над црногорском војском.

Стара џамија у Плаву
Џамија Султанија у Плаву

Занимљивости[уреди]

Општину Плав сваког љета посјети велики број туриста што због свога језера и многих манифестација које се организују у Плаву.

Једна од најпознатијих су свакако „дани боровница“ који су до сада одражаване сваке године почев од 2000. године. За вријеме ове манифестације поред многобројних туриста Плав посете и многи народни ансамбли из бивших југословенских држава. Поред „дана боровница“, сваког љета одржавају се скокови са Новшићког моста. Такође има и оних других манифестација попут оних хуманитарних, као и неколико турнира у малом фудбалу. Туристима је такође омогућено и да крстаре језером као и ријеком Лим, која извире баш из Плавског језера.

Спорт[уреди]

Општина Плав се може похвалити и са два фудбалсака клуба „ФК Плавско језеро“ и „ФК Гусиње“, који се тренутно такмиче у Другој црногорској лиги.

Познате личности[уреди]

Референце[уреди]

  1. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2003, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2005. COBISS-ID 8764176. 
  2. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2004. ISBN 978-86-84433-00-0. 
  3. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. октобар 2004. COBISS.CG-ID 8489488. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]