Плави Турци

С Википедије, слободне енциклопедије
Старотурски пећински цртежи из Монголије (6-8. век).

Плави Турци (тур. Göktürks-Небески или Плави Турци) били су номадски племенски савез који је средином 6. века настао у централној Азији.[1]

Историја[уреди | уреди извор]

Порекло[уреди | уреди извор]

Турци у ширем смислу обухватају све народе који говоре туркменским (турским) језицима. Сматра се да потичу од номадских племена из централне Азије, Алтаја и Џунгарије. Рана историја Турака, као и свих народа централне Азије, обавијена је легендама. Кинески извори помињу их (од 1400. пре н.е, а нарочито од 200. пре н.е) као ратоборна номадска племена Hiung-nu или Hsiung-nu. Име Турци јавља се први пут у 6. веку: код кинеских хроничара у облику Tu-küe, у изворима грчких писаца као Туркос (грч. Τούρκοι), док је у 8. веку у турским изворима (орхонски натписи у Монголији) назив Турци синоним за групу племена Огузи.[1]

Турски каганат[уреди | уреди извор]

Пошто су 552-555. покорили номадски племенски савез Џуан-Џуан (енгл. Juan-Juan), Турци су под каганом Бумином (тур. Bumin, кин. Tu-men) основали своју државу-каганат у области Седморечја (рус. Семиречъе), седам река које утичу у језеро Балкаш, која се ширила према истоку и западу. У саставу те државе, која није била јединствена, налазило се више племенских група Турака, свака са својим каганом. Око 570. власт Турског каганата захватала је централну Азију од Монголије и северних граница Кине до Црног мора. Развој унутрашње и спољне трговине ојачао је политичке и културне везе са народима средње Азије и Алтаја, с Кином, Ираном и Византијом, али око 580. каганат се распао на источни и западни. Кинези су 630. освојили источни, а 658. и западни Турски каганат, али су се оба, у другој половини 7. и почетком 8. века, ослободили кинеске власти.[1] Западни каганат престао је да постоји када су Тургеши 740. успоставили своју власт у Седморечју, а источни пошто су Ујгури 745. загосподарили делом централне Азије. Државу Ујгура срушили су 840. Киргизи.[2]

Турци Огузи[уреди | уреди извор]

У западном Туркестану до Каспијског мора развила се у 8-9. веку држава Турака Огуза. Они долазе у додир са Персијанцима и Арабљанима од којих примају ислам, постепено се шире према западу, масовно насељавају Малу Азију и Средњи исток и најзад се у 10. веку уједињују са Турцима Селџуцима и стварају снажну феудалну државу од Босфора до Туркестана.[2]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в Гажевић, Никола (1975). Војна енциклопедија (књига 10). Београд: Војноиздавачки завод. стр. 170. 
  2. ^ а б Гажевић, Никола (1975). Војна енциклопедија (књига 10). Београд: Војноиздавачки завод. стр. 171. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]