Планета

Из Википедије, слободне енциклопедије
МеркурВенера
ЗемљаМарс
ЈупитерСатурн
УранНептун
Осам планета Сунчевог система
Меркур, Венера, Земља, и Марс
Јупитер и Сатурн (гасовити џинови)
Уран и Нептун (ледени џинови)

Приказане су по удаљености од Сунца и у природној боји; нису у размери.

Планета (од старогрчког ἀστήρ πλανήτης (astēr planētēs), или πλάνης ἀστήρ (plánēs astēr), што у преводу значи „лутајућа звезда”[1]) је небеско тело које се креће елиптичном путањом око звезде. За разлику од звезда, планете немају властити извор енергије, тј. у њиховој унутрашњости не долази до нуклеарне фузије. Будући да постоји мноштво тела која круже око звезда, планетама сматрамо само оне значајнијих маса. Око планета круже мања тела која називамо месецима, пратиоцима или природним сателитима.

До почетка 1990-их било је познато 9 планета, све у нашем Сунчевом систему. Крајем 20. века развијене су методе проналажења планета око других звезда у блиском галактичком суседству, на удаљеностима од неколико светлосних година. Почетком 21. века технологија је великом брзином напредовала и планете се уз помоћ свемирских телескопа проналазе и на далеко већим удаљеностима. До сада (новембар 2015) је потврђено 1978 вансоларних планета у 1258 звезданих система (од којих 490 има више од једне планете), које се величином крећу од оних мало већих од Месеца па до гасовитих џинова два пута већих од Јупитера.[2] Према једној студији из 2012. године процењује се да на сваку звезду у нашој галаксији долази 1,6 планета.[3]

Сматра се да планете настају из протопланетарног диска, у процесу формирања звезданог система. Гас и прашина који круже око протозвезде згушњавају се у ротирајући диск у којем се стварају скупине честица. Ове скупине повећавају масу под утицајем гравитације, сударају се и формирају већа тела - астероиде и планете.[4][5][6][7][8]

Назив планета долази од грчке речи планетес, што значи „луталица“. Назив је настао у време када су стари народи опажали да нека тела мењају свој положај на небеском своду, и назвали их звездама луталицама, или планетама.

Нова дефиниција планете Сунчевог система[уреди]

Сунчев систем има осам планета, сврстаних у две групе:

На 26. годишњој скупштини Међународне астрономске уније (енгл. International Astronomical Union), одржаној 24. августа 2006. гласањем о Резолуцији 5А усвојена је нова дефиниција и категоризација планета Сунчевог система. По њој:

  • Планета је небеско тело које:
    • се налази у орбити око Сунца,
    • има довољну масу да сопственом гравитацијом надвлада силе чврстог тела тако да успостави хидростатичку равнотежу (готово округлог) облика,
    • и које је очистило околину своје орбите,
    • нема сопствену светлост и топлоту.[9][10]
  • Патуљаста планета је небеско тело које:
    • се налази у орбити око Сунца,
    • има довољну масу да сопственом гравитацијом надвлада силе чврстог тела тако да успостави хидростатичку равнотежу (готово округлог) облика (с тим да ће даље одлуке прописати прецизнију границу и сврставати тело или у ову или у неку другу категорију),
    • није очистило околину своје орбите,
    • и које није сателит.
  • Сви други објекти, осим сателита, који круже око Сунца ће се заједнички звати мала тела Сунчевог система.

Планете у Сунчевом систему[уреди]

Solar planets.jpg
За више информација погледајте: Планете Сунчевог система (табела)

Осим Земље, све планете у Сунчевом систему добили су имена по римским боговима.

Осам планета нашег Сунчевог система су (редом по удаљености од Сунца):

Планета Пречник
екватора
Маса Велика
полуоса
Период
револуције
Период
ротације
Брзина
револуције км/с
Гравитационо
убрзање м/с²
2. Koсмичка
брзина м/с
Густина
кг/дм³
Меркур 0,382 0,06 0,38 0,241 58,6 47,36 3,70 4,25 5,43
Венера 0,949 0,82 0,72 0,615 243 35,02 8,87 10,36 5,24
Земља 1,00 1,00 1,00 1,00 1,00 29,78 9,81 11,18 5,51
Марс 0,53 0,11 1,52 1,88 1,03 24,13 3,71 5,03 3,93
Јупитер 11,2 318 5,20 11,86 0,414 13,05 23,12 59,5 1,32
Сатурн 9,41 95,2 9,54 29,46 0,426 9,64 8,96 35,5 0,697
Уран 3,98 14,6 19,19 84,01 0,718 6,81 8,69 21,3 1,27
Нептун 3,81 17,2 30,06 164,79 0,671 2,68 11,15 23,5 1,64

Поједине особине и мере у горњој таблици су релативне у односу на планету Земљу, што значи да је: маса дата у масама Земље, велика полуоса у астрономским јединицама, период револуције у годинама, а период ротације у данима.

Након дугих расправа, које трају од првобитног открића Плутона 1930. године, консензусом астронома и новом дефиницијом планете, Плутон се више не сматра планетом. Плутон, наиме, сада спада у патуљасту планету, и узима се за прототип поткласе плутоида.

Класификација планета[уреди]

Планете у Сунчевом систему подељене су у категорије према саставу.

  • планете Земљиног типа“ или стеновите: планете сличне Земљи, састављене углавном од стена: Меркур, Венера, Земља, Марс
  • планете Јупитеровог типа“ или гасовити џинови: састављене највећим делом од гасовитог материјала: Јупитер, Сатурн, Уран и Нептун. Постоји и подгрупа гасовитих дивова које називамо уранским планетама.

Већим планетама у нашем звезданом систему сматрамо осам стеновитих и гасовитих планета. Статус Плутона дуго није био разрешен, неки су сматрали да је он планета, док је он по другима само највећи међу објектима Којперовог појаса. Решење овог проблема донела је резолуција Међународне астрономске уније и нова дефиниција планете, постигнута широким консензусом и након вишегодишњег рада.

Вансоларне планете[уреди]

Главни чланак: Вансоларне планете

Готово све до данас откривене вансоларне планете имају масе једнаке или веће од маса гасовитих џинова у Сунчевом систему. Такве планете је лакше открити, јер због своје масе, односно гравитационог привлачења, остварују мерљиве учинке на кретање својих матичних звезда. Иако се претпоставља да би те планете физички могле бити сличне гасовитим џиновима Сунчевог система, још нема коначног одговора. Неке од таквих планета, откривених у последње време, имају врло елиптичне орбите које их доводе екстремно близу матичне звезде. Због тога је на њих много већи утицај звезданог ветра и зрачења, него на гасовите џинове у Сунчевом систему, чиме се поставља питање да ли су истог типа. Једна од вансоларних планета је и HD 188753 Ab, која се налази у сазвежђу Лабуд.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. Planet Etymology”. dictionary.com. Приступљено 29 June 2015. 
  2. Schneider, Jean (16 January 2013). „Interactive Extra-solar Planets Catalog”. The Extrasolar Planets Encyclopaedia. Приступљено 2013-01-15. 
  3. Cassan, Arnaud; D. Kubas; J.-P. Beaulieu; M. Dominik; et al. (12 January 2012). „One or more bound planets per Milky Way star from microlensing observations”. Nature. 481 (7380): 167—169. arXiv:1202.0903слободно за читање. Bibcode:2012Natur.481..167C. doi:10.1038/nature10684. PMID 22237108. Приступљено 11 January 2012. 
  4. Wetherill, G. W. (1980). „Formation of the Terrestrial Planets”. Annual Review of Astronomy and Astrophysics. 18 (1): 77—113. Bibcode:1980ARA&A..18...77W. doi:10.1146/annurev.aa.18.090180.000453. 
  5. Inaba, S.; Ikoma, M. (2003). „Enhanced Collisional Growth of a Protoplanet that has an Atmosphere”. Astronomy and Astrophysics. 410 (2): 711—723. Bibcode:2003A&A...410..711I. doi:10.1051/0004-6361:20031248. 
  6. Dutkevitch, Diane (1995). „The Evolution of Dust in the Terrestrial Planet Region of Circumstellar Disks Around Young Stars”. PhD thesis, University of Massachusetts Amherst. Bibcode:1995PhDT..........D. Архивирано из оригинала на датум 2007-11-25. Приступљено 2008-08-23. 
  7. Matsuyama, I.; Johnstone, D.; Murray, N. (2005). „Halting Planet Migration by Photoevaporation from the Central Source”. The Astrophysical Journal. 585 (2): L143—L146. arXiv:astro-ph/0302042слободно за читање. Bibcode:2003astro.ph..2042M. doi:10.1086/374406. 
  8. Kenyon, Scott J.; Bromley, Benjamin C. (2006). „Terrestrial Planet Formation. I. The Transition from Oligarchic Growth to Chaotic Growth”. Astronomical Journal. 131 (3): 1837. arXiv:astro-ph/0503568слободно за читање. Bibcode:2006AJ....131.1837K. doi:10.1086/499807. Генерални сажетакKenyon, Scott J. Personal web page. 
  9. „IAU 2006 General Assembly: Result of the IAU Resolution votes”. International Astronomical Union. 2006. Приступљено 2009-12-30. 
  10. „Working Group on Extrasolar Planets (WGESP) of the International Astronomical Union”. IAU. 2001. Приступљено 2008-08-23. 

Спољашње везе[уреди]