Планирање породице

С Википедије, слободне енциклопедије
Комбиновани орални контрацептиви. Уведена током 1960. године, „пилула“ је деценијама играла важну улогу у планирању породице.
Методе планирања породице

Планирање породице је свесна делатност индивидуе и парова у репродуктивном добу живота којом теже, не само да регулишу број и временски распоред рађања, већ и да роде здраво дете и да квалитетно остваре све своје улоге током животног циклуса.[1] Отуда планирање породице обухвата различите аспекте – биолошке, здравствене, демографске, социолошке, психолошке, економске, етичке, политичке, а са становишта носилаца, појављује се на три нивоа: као индивидуална пракса, као покрет друштвених група и као програм за планирање породице који доноси држава. Цивилизацијским достигнућем сматра се основно право свих парова и појединаца да слободно и одговорно одлуче о броју и размаку рађања деце као и право на информације, образовање и средства да то учине. Концепт „планирања породице” („family planning”) заменио је концепт „контроле рађања” („birth control”), као савременији и бољи, на Другој светској конференцији о становништву, која је одржана у Београду, 1965. године.

Планирање породице су од 16. века практицирали становници Ђенеа у Западној Африци. Лекари су женама саветовали да праве временске размаке између своје децу, те да их имају сваке три године, уместо превише деце пребрзо.[2] Остали аспекти планирања породице укључују сексуално образовање,[3][4] превенцију и лечење полно преносивих инфекција,[3] саветовање пре зачећа[3] и менаџмент, те лечење неплодности.[5] Планирање породице, према дефиницији Уједињених нација и Светске здравствене организације, обухвата услуге које воде до зачећа. Побачај није компонента планирања породице,[6] иако приступ контрацепцији и планирању породице смањује жељу за побачајем.[7]

Показало се да планирање породице смањује наталитет тинејџера и наталитет неудатих жена.[8][9]

Сврхе[уреди | уреди извор]

Амерички Центри за контролу болести (CDC) издали су 2006. године препоруку, подстичући мушкарце и жене да формулишу репродуктивни животни план, како би им помогли у избегавању нежељене трудноће, побољшали здравље жена и смањили нежељене исходе трудноће.[10]

Одгајање детета захтева значајне количине ресурса: временских,[11] друштвених, финансијских[12] и еколошких.[13] Планирање може помоћи да се осигура да су ресурси доступни. Сврха планирања породице је да се осигура да било који пар, мушкарац или жена који има дете има ресурсе који су потребни за постизање овог циља.[14]

Не постоји јасан случај друштвеног утицаја за или против зачећа детета. Појединачно, за већину људи,[15] рођење детета или не, нема мерљив утицај на добробит особе. Преглед економске литературе о задовољству животом показује да су одређене групе људи много срећније без деце:

  • Самохрани родитељи
  • Очеви који раде и одгајају децу.
  • Самци
  • Разведени
  • Сиромашни
  • Они чија су деца старија од 3 године
  • Они чија су деца болесна[16]

Међутим, усвојеници и усвојитељи извештавају да су срећнији након усвајања.[17] Усвојење такође може осигурати од трошкова пренаталног или дечјег инвалидитета који се могу предвидети пренаталним скринингом или у односу на родитељске факторе ризика. На пример, старији очеви[18] и/или поодмакле године мајке повећавају ризик од бројних здравствених проблема код њихових потомака, укључујући аутизам и шизофренију.[19]

Ресурси[уреди | уреди извор]

Када жене могу да стекну додатно образовање и плате, породице могу да уложе више у свако дете. Деца са мање браће и сестара обично остају у школи дуже од деце са много браће и сестара. Напуштање школе ради добијања деце има дугорочне импликације на будућност ових девојчица, као и на људски капитал њихових породица и заједница. Планирање породице успорава неодржив раст становништва који црпи ресурсе из животне средине, као и напоре на националном и регионалном развоју.[13][20]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Butler, Adrienne Stith; Clayton, Ellen Wright, ур. (2009). Overview of Family Planning in the United States (на језику: енглески). National Academies Press (US). 
  2. ^ McKissack, Patricia; McKissack, Fredrick (1995). The Royal Kingdoms of Ghana, Mali, and Songhay Life in Medieval Africa. Macmillan. стр. 104. ISBN 978-0-8050-4259-7. 
  3. ^ а б в „What services do family planning clinics provide?”. NHS. Архивирано из оригинала на датум 11. 11. 2014. Приступљено 8. 3. 2008. 
  4. ^ „National Child Abuse and Neglect Data System Glossary” (PDF). Administration for Children & Families. 2000. Приступљено 30. 10. 2019. 
  5. ^ World Health Organization. (n.d.). Sexual and Reproductive Health. Retrieved on 30 October 2019.
  6. ^ United Nations Population Fund. „Family planning” (на језику: енглески). Приступљено 6. 3. 2018. 
  7. ^ Bajos, N.; Le Guen, M.; Bohet, A.; Panjo, Henri; Moreau, C. (2014). „Effectiveness of family planning policies: The abortion paradox”. PLOS ONE. 9 (3): e91539. Bibcode:2014PLoSO...991539B. PMC 3966771Слободан приступ. PMID 24670784. doi:10.1371/journal.pone.0091539Слободан приступ. 
  8. ^ Packham, Analisa (2017-09-01). „Family planning funding cuts and teen childbearing”. Journal of Health Economics (на језику: енглески). 55: 168—185. ISSN 0167-6296. PMID 28811119. doi:10.1016/j.jhealeco.2017.07.002. 
  9. ^ Lu, Yao; Slusky, David J. G. (2018-06-28). „The Impact of Women's Health Clinic Closures on Fertility” (PDF). American Journal of Health Economics. 5 (3): 334—359. ISSN 2332-3493. S2CID 51813993. doi:10.1162/ajhe_a_00123. 
  10. ^ Centers for Disease Control and Prevention. (2006). „Recommendations to improve preconception health and health care — United States: A report of the CDC/ATSDR Preconception Care Work Group and the select panel on Preconception Care” (PDF). Morbidity and Mortality Weekly Report. 55 (RR-6). 
  11. ^ Center for Nutrition Policy and Promotion. „Expenditures on Children by Families, 2007; Miscellaneous Publication Number 1528-2007”. United States Department of Agriculture. Архивирано из оригинала на датум 2008-03-08. 
  12. ^ MsMoney.com — Marriage, Kids & College — Family Planning Архивирано 2008-07-24 на сајту Wayback Machine
  13. ^ а б Wynes, S.; Nicholas, K.A. (2017). „The climate mitigation gap: Education and government recommendations miss the most effective individual actions”. Environmental Research Letters (на језику: енглески). 12 (7): 074024. Bibcode:2017ERL....12g4024W. ISSN 1748-9326. doi:10.1088/1748-9326/aa7541Слободан приступ. 
  14. ^ „Office of Family Planning”. California Department of Public Health. Архивирано из оригинала на датум 2012-03-08. 
  15. ^ Powdthavee, N. (n.d). „Think having children will make you happy?”. The British Psychological Society (на језику: енглески). Приступљено 27. 5. 2018. 
  16. ^ „Linköping University” (PDF). www.iei.liu.se. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 2018-06-12. Приступљено 2018-04-14. 
  17. ^ „92 percent of families with adopted children are satisfied with their decision”. 
  18. ^ Nybo Andersen, A.M.; Urhoj, S.K. (2017). „Is advanced paternal age a health risk for the offspring?”. Fertility and Sterility. 107 (2): 312—318. PMID 28088314. doi:10.1016/j.fertnstert.2016.12.019Слободан приступ. 
  19. ^ Sanchez, 2018
  20. ^ World Health Organization (2018). „Family planning/Contraception”. World Health Organization Newsroom (на језику: енглески). Приступљено 6. 3. 2018. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]