Платон Бањалучки

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Епископ бањолучки
Платон (Јовановић)
Platon Banjalucki.jpg
Икона Платона Бањалучког у манастиру Крупа
Основни подаци
Помјесна цркваСрпска православна црква
ЕпархијаЕпархија бањалучка
Архијерејски чинЕпископ
ТитулаЕпископ бањалучки
СједиштеБања Лука
Године службе1939-1941
ПретходникВасилије Поповић
НасљедникВасилије Костић
Лични подаци
Световно имеМиливоје
Датум рођења(1874-09-29)29. септембар 1874.
Мјесто рођењаБеоград
 Кнежевина Србија
Датум смрти5. мај 1941.(1941-05-05) (66 год.)
Мјесто смртиБања Лука
 НДХ

Платон Јовановић, познатији као Свештеномученик Платон Бањалучки (Београд, 29. септембар 1874Бања Лука, 5. мај 1941) је био епископ охридско-битољски и бањалучки. Убиле су га усташе убрзо по успостављању такозване НДХ. СПЦ га је канонизовала.

Биографија[уреди]

Епископ Платон је рођен је у Београду 29. септембра 1874. као Миливоје Јовановић.[1] [2] Школовао се у Врању и Нишу, а потом школовање наставио у Београдској богословији. Замонашио се као ученик трећег разреда богословије.

Када је завршио богословију рукоположен је за ђакона и презвитера. Године 1896. послат је у Српско подворје у Москви где је наставио богословско усавршавање на Духовној академији коју је завршио 1901. са степеном кандидата богословља. Када се вратио из Русије, постављен је за старешину манастира Рајиновца. Као професор службовао је у Алексинцу и Јагодини и за то време одликован је достојанством синђела, протосинђела и архимандрита.

У току Првог балканског рата 1912. архимандрит Платон је био бригадни свештеник, а у Првом светском рату војни свештеник. Кратко време био је администратор Охридске епархије. Окупацију је провео у Србији.

Кивот са моштима Св. Платона у Саборној цркви у Бањој Луци

Свештеномученик Платон Бањалучки је био и старешина манастира Крушедола (1934—1936). За викарног епископа моравичког изабран је 1936. године. Хиротонисао га је патријарх Варнава Росић 4. октобра у Сремским Карловцима уз саслужење митрополита загребачког Доситеја (Васића), митрополита Анастасија (Грибановског) из Руске православне заграничне цркве, те епископа: бачког Иринеја (Ћирића), бостонског Макарија (Иљјинског) (РЗПЦ) и викарног епископа сремског Саве (Трлајића).

За епископа охридско-битољског изабран је 22. јуна 1938. После годину дана премештен је у Бању Луку.

Као епископ бањалучки дочекао је почетак Другог светског рата. Када му је саопштено да као рођени Србин из Србије мора да напусти НДХ, он је одговорио: “Ја сам канонски и законито од надлежних власти постављен за епископа бањалучког и као такав обавезао сам се пред Богом, Црквом и народом да ћу водити бригу о својој духовној пастви трајно и постојано, без обзира на ма какве прилике и догађаје, везујући нераздвојно живот и судбину своју са животом и судбином свога духовног стада и остајући у средини његовој на духовној старжи за све вријеме док ме Господ у животу подржи, остајуући уз своје стадо као добар пастир који душу своју полаже за своје овце”.

Усташе су ухапсиле владику Платона и одвели га 5. маја 1941, заједно са протом Душаном Суботићем, архијерејским намесником из Босанске Градишке, изван Бањалуке где су их убили и бацили у реку Врбању. Свештеномученика Платона Бањалучког убио је усташа Асим Ћелић. Владичино изнакажено тело пронађено је у селу Кумсале 23. маја 1941. године.

Када су прота Петар Рађеновић и прота Сава Рађеновић, маја месеца 1941. године отишли Гутићу да га питају шта је било са епископом Платоном он им је набусито одговорио „Шта хоћете ви? Немате шта да ме питате, нити хоћу да вам одговорим. Нема више Срба, не познајем ја Србе. Губите се одавде. Ово је срце државе Хрватске , а срце треба очистити од отрова. Доста смо вам ми овде давали гостопримство ових задњих 250 година, више вам га не дајемо“.

Сахрањен је на војничком гробљу у Бањој Луци, а 1973. пренет је у бањалучку Саборну цркву. Свети архијерејски сабор Српске православне цркве га је 1998. године прогласио за свештеномученика и тада је унет у Именослов светих Српске православне цркве.

Српска православна црква слави га 22. априла по црквеном, а 5. маја по грегоријанском календару.

Галерија[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ „Српска Православна црква - Епархија бањалучка”. www.spcbl.org. Архивирано из оригинала на датум 28. 09. 2010. 
  2. ^ „Svestenomucenik Platon”. web.archive.org. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]


Претходник:
Викентије Вујић
викарни епископ моравички
19361938.

Наследник:
Дионисије Миливојевић
Претходник:
Николај Велимировић
епископ охридско-битољски
19381939.
Наследник:
Климент Трајковски
(1959, од 1967. у расколу)
Претходник:
Василије Поповић
епископ бањалучки
19391941.
Наследник:
Василије Костић