Платопенутијски језици
| Платопенутијски језици | |
|---|---|
| Шахапвајлутски језици Лепитски језици | |
| Географска распрострањеност | Пацифички северозапад Северне Америке |
| Језичка класификација | Пенутијски језици
|
| Подподела | |
| Глотолог | None |
 Географска распрострањеност платопенутијских језика пре контакта са Европљанима | |
Платопенутијски језици су породица језика којима је на територији америчких држава Калифорнија (север државе), Орегон (централни део државе), Вашингтон и Ајдахо пре доласка Англоамериканаца говорио део северноамеричких староседелаца („Индијанаца”) Платоа. Ова породица језика припада хипотетичком пенутијском филуму.
Класификација
[уреди | уреди извор]Платопенутијски језици:
Могуће:
Историја
[уреди | уреди извор]Едвард Сапир је први предложио постојање платопенутијске породице језика, према њему ова породица је део пенутијског филума. Он је првобитно у платопенутијску породицу језика укључио и кајуски језик (заједно са молалским је чинио вајилатпуанску грану). Међутим, кајуски језик је мало документован, а оно што је документовано је забележено на неодговарајући начин. Према томе припадност кајуског језика платопенутијској породици језика (и уопште било којој породици језика) можда никада неће са сигурношћу бити потврђен.
Постојање сахаптијске гране (сахаптински и нез першки језик) платопенутијских језика није спорна. Неколико лингвиста је објавило доказе који потврђују постојање везе између сахаптијских језика и кламатскомодочког језика. Такође су објављени уверљиви докази који подржавају укључивање молалског језика у ову породицу језика.[1] Лингвисти Диленси, Гола и Кембел који проучавају хипотетички пенутијски филум се слажу да постоји велики број доказа који подржавају постојање платопенутијске породице језика.[2][3]
Веза са другим језичким породицама
[уреди | уреди извор]Према једном броју лингвиста постоје сличности између платопенутијске породице језика и мајдуанске породице језика (која такође припада хипотетичком пенутијском филуму), али ова веза није у потпуности демонстрирана.
Према Ноелу Руду могуће је да постоји веза платопенутијских и јутоастечких језика.[4]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Berman 1996
- ^ DeLancey & Golla (1997: 181)
- ^ Campbell 1997
- ^ Rude 2000
Литература
[уреди | уреди извор]- Campbell, Lyle (1997). American Indian languages: The historical linguistics of Native America. New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-509427-5.
- Campbell, Lyle; Mithun, Marianne, ур. (1979). The languages of native America: Historical and comparative assessment. Austin: University of Texas Press. стр. 1040. ISBN 978-0-292-76850-5.
- DeLancey, Scott; Golla, Victor (1997). „The Penutian hypothesis: Retrospect and prospect”. International Journal of American Linguistics. 63: 171—202.
- Goddard, Ives, ур. (1996). Languages. Handbook of North American Indians (W. C. Sturtevant, General Ed.) (Vol. 17). Washington, D. C.: Smithsonian Institution. ISBN 978-0-16-048774-3.
- Goddard, Ives (1999). Native languages and language families of North America. (rev. and enlarged ed. with additions and corrections). [Map]. Lincoln, NE: University of Nebraska Press (Smithsonian Institution). (Updated version of the map in Goddard 1996). ISBN 978-0-8032-9271-0.
- Mithun, Marianne (1999). The languages of Native North America. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-23228-9. (hbk).
- Rude, Noel (1987). „Some Sahaptian-Klamath grammatical correspondences”. Kansas Working Papers in Linguistics. 12: 67—83.
- Rude, Noel (2000). „Some Uto-Aztecan-Plateau Grammatical Comparisons”. Ур.: Casad, Eugene H.; Willet, Thomas L. Uto-Aztecan: Structural, Temporal, and Geographic Perspectives: Papers in Memory of Wick R. Miller by the Friends of Uto-Aztecan. Hermosillo, Sonora, México: Editorial UniSon. стр. 309—318. ISBN 9789706890306.
- Sapir, Edward. (1929). Central and North American languages. In The encyclopædia britannica: A new survey of universal knowledge (14 ed.) (Vol. 5. стр. 138–141). London: The Encyclopædia Britannica Company, Ltd.
