Племе

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Стара Црна Гора и њена племена

Племе (грч. φυλή / племе) је вишезначни појам, који у зависности од контекста употребе може означавати различите врсте људских заједница. У савременом друштву постоје две основне врсте племена. У прву групу спадају етничка племена, која припадају домородачком становништву у разним крајевима света и још увек се налазе на племенском степену друштвеног развоја. У другу групу спадају традиционална племена, која представљају део историјске баштине у многим савременим народима, односно нацијама. У историјском контексту, развој племена се може пратити од протоисторијског периода, када је дошло до постепеног обликовања првобитних племена и стварања племенских савеза, из којих су се потом развиле и прве државе. Кључним фактором за настанак првобитних племена сматра се појава земљорадње, чиме је започео процес везивања првобитних заједница за одређену територију, која је тиме постала основа за настанак територијализованог племена као шире заједнице. Иако је већ током старовековног, а потом и током средњовековног раздобља дошло до јачања државе у односу на племенске видове друштвеног организовања, специфичне историјске околности су у многим крајевима света омогућиле опстанак племенског уређења све до нововековног, а понегде и до савременог периода.

У историји српског народа, специфични облици племенског организовања су током раздобља турске власти опстали у областима (старе) Црне Горе, Брда и Херцеговине, а традиционална подела на племена у тим областима и данас преставља саставни део историјске баштине.[1][2]

Покушај свођења српског народа на степен племена[уреди]

Крајем 19. и почетком 20. века, поједини идеолози југословенског покрета почели су да напуштају изворну југословенску, односно јужнословенску идеју, која се заснивала на концепту сарадње између јужнословенских народа, а уместо тога су почели да промовишу нову, интегралистичку тезу по којој Срби и Хрвати, а заједно са њима и Словенци, представљају јединствен народ, састављен од три племена: српског, хрватског и словеначког. Након стварања Краљевине СХС (1918), такве замисли су добиле нову политичку и државну димензију. Кључни искорак ка политичком дефинисању интегралног југословенства учињен је 1929. године, када је званични назив државе промењен у Краљевина Југославија. Од тог тренутка, интегралистичка политика је спровођена путем репресивног негирања народне посебности Срба, Хрвата и Словенаца, а сва три народа (српски, хрватски, словеначки), званично су проглашени пуким племенима у саставу јединствене југословенске нације. Таква политика је у Краљевини Југославији интензивно спровођена од увођења Шестојануарске диктатуре (1929), до погибије краља Александра (1934), након чега је запала у кризу, а потпуни слом је доживела у раздобљу између 1939. и 1941. године, чиме је окончан и покушај свођења српског народа на степен племена.[3][4][5]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Ердељановић 1926.
  2. ^ Љушић 2001.
  3. ^ Димић 1994, стр. 171-207.
  4. ^ Dimić 2001, стр. 333-349.
  5. ^ Димић 2001, стр. 137-153.

Литература[уреди]