Племена Црне Горе

Из Википедије, слободне енциклопедије
Карта нахија Црне Горе

Племена су настала удруживањем породица које имају заједничко поријекло или претке. По народном схватању, племе је заједница неког становништва које је потекло од једне породице или од једног лица. На овој основи у народу су настала предања о родоначелницима разних племена у Црној Гори и Херцеговини. На заснованост оваквих схватања указују и патронимички називи племена.[1]

Настанак и развој[уреди]

Племена постају од два или више братстава која потичу од једне крви. Ријетко се догађа и не пролази најбоље, да се несродно братство придружи неком племену, и то братство се од тог времена звало поселица.[2] Постоје двије фазе у развоју црногорског племенског друштва. Старија је до стварања средњовјековне српске државе, а млађа је од краја XIV вијека, послије Турске најезде на наше крајеве.[3] Док је постојала српска држава, у политичком животу су функционисале државне норме, док су норме родовског или племенског функционисале у унутрашњој организацији живота народа. Чим је нестала држава племена се појављују као политички фактор. Преко њих је дјеловала и Млетачка и Дубровачка република, не само трговачки већ и политички. Приликом припремања акције против Турака, западне државе су се обраћале племенским савезима.[4]

Словенска традиција[уреди]

Племе као дио српске етничке историје, осим повезивања црногорског племенског друштва са cловенском и јужнословенском етно-језичком заједницом и традицијом, има везу старинаца са досељеницима, да поједине породице у Црној Гори имају континуитет од времена краља Милутина до савременог доба.[5]

Претпостављало се да се племе може формирати из братстава која нису истог породичног поријекла. На основи духа црногорског народа који не трпи главаре из другог племена Миклошић, негира страно поријекло династије Балшића, упркос мишљењу историчара, који на основу страних извора, изводе њихово поријекло од куће de-Baux. Ипак је први Балшић био господар цијеле Зете, а не први човјек једног племена, па је био род Немањићима, а поставила га је чврста рука Стефана Душана.[1]

Први досељеници на простор данашње Црне Горе[уреди]

Срби су крајем вијека населили Балканско полуострво, заузимајући прво сјеверозападне дијелове и ширећи се обалом Јадранског мора потискивали Аваре, мијешајући се са такозваним Латинима римским колонистима. Већ на југу срели су се са остацима Албанаца које су још раније у планине потисли Грци и Римљани. Истовремено је текло насељавање Зете из два правца, са југа из Приморја и са сјевера из Босне, Захумља и Травуније. До X вијека, па и раније ове крајеве је потпуно населило српско племе и овде почиње његов политички живот, који тако напредује да се већ у XI вијеку овдје јавља подстицај за уједињавање народа у једну државу.[6]

Старосједиоци и досељавања у XV вијеку[уреди]

Други су слој створили досељеници добијени после пада Српског царства, углавном у другој половини XV вијека, када је и Краљевина Босна изгубила самосталност, а Зета остала једино уточшите слободног cрпства. Ово досељавање је било тако масовно да су старосједиоци убрзо постали мањина. Из прошлости појединих племена записано је какви су били односи између старог становништва и досељеника који су убрзо надвладали да би се према старосједиоцима који су били сведени на минимум односили са извјесним презрењем, дајући им имена која им никада нису припадала каква су: Мацуре, Жудељи, Шпањи, Букумири. Измишљали су о њима невјероватне приче — како су једни друге поубијали и тако сами себе уништили, да су проклети и да се зато не размножавају. Ови старосједиоци у стварности ни по чему нису били гори од досељеника, који су се кочопериле својим ратним подвизима. Историјска је чињеница да су ови старосједиоци помогли Немањи да побиједи Византију, па су Немањићи са њима створили српску државу.[7]

Досељеници из Босне и Херцеговине[уреди]

Досељеници из Босне и Херцеговине прихватили су имена Његуши — по селу у коме су се населили. Озринићи по племену у које су се укључили када су се доселили, слично је са Бјелопавлићима тако су сачувани и називи мјеста Малоншићи и Мазнићи. Сва је Катунска нахија своје досељенике добила из Босне и Херцеговине који нису директно дошли из свог бившег завичаја, већ заобилазним путевима одлазећи далеко на запад и до Далмације и мање или више се тамо задржавајући. Тако су његушки досељеници неко вријеме живљели испод Његоша у Херцеговини, што им је дало основу да су отуда и своје име донијели. Са њима су тамо живљели и Церовићи који су тај крај напустили касније, а презиме добијају по планини Церовици са којим су и дошли у Дробњаке.[7]

Стара племена[уреди]

Црногорска племена су насељавала данашњу територију Црне Горе, некадашње Рашке и Зете, окупљени око својих заједничких предака.

Подела племена по групама (Јован Цвијић)[уреди]

Подељена су на две групе. У средњовековној Црној Гори је било 21 племе, које је се налазило у 4 нахије. У Рашкој је било 26 племена, која су се налазила у 3 области.

Племена у нахијама[уреди]

Племена Катунске нахије[уреди]

Племена Љешанске Нахије[уреди]

Племена Ријечке нахије[уреди]

Племена Црмничке нахије[уреди]

Племена у областима[уреди]

Племена Брда (седам Брда)[уреди]

Племена Херцеговине (старе)[уреди]

Приморска племена[уреди]

Подела племена по нахијама (књажевина Црна Гора)[уреди]

Овај чланак је део серије о историји Црне Горе
Историја Црне Горе
Coat of arms of Montenegro.svg


Катунска нахија[уреди]

Ријечка нахија[уреди]

Црмничка нахија[уреди]

Приморска нахија[уреди]

Састоји се из два округа :

Љешанска нахија[уреди]

Зетска нахија[уреди]

Брдска нахија[уреди]

Васојевићка нахија[уреди]

Деле се по земљишту на :

Морачка нахија[уреди]

Никшићка нахија[уреди]

Извори[уреди]

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]