Племетина
Изглед
Племетина | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Србија |
Аутономна покрајина | Косово и Метохија |
Управни округ | Косовски |
Општина | Обилић |
Становништво | |
— 2011. | 1.381 |
Географске карактеристике | |
Координате | 42° 42′ 27″ С; 21° 02′ 44″ И / 42.70751° С; 21.04565° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 780 m |
Остали подаци | |
Поштански број | 38211 |
Позивни број | 028 |
Регистарска ознака | PR |
Племетина је насеље у општини Обилић на Косову и Метохији. Атар насеља се налази на територији катастарске општине Племетина површине 573 ha.
Карактеристике села
[уреди | уреди извор]Становништво почиње да долази у ово село после Првог светског рата и то већином из централне Србије. Становништво у овом селу се претежно бави пољопривредом (узгаја се кукуруз, пшеница...) а мали део и сточарством. У селу нема староседелаца.
Порекло становништва по родовима
[уреди | уреди извор]Подаци о пореклу становништва из 1934. године.[1]
Српски родови Живићи (5 кућа, Св. Георгије). Досељени средином 19. века из Слаковца надомак Самодрежке Цркве у 1964, Отац Миломир, деца Милодраг и Живојин. Даља старина им је из Црне Горе.
- Дицићи (2 к., Св. Петка), досељеници непознатог порекла.
- Ночићи (6 к., Св. Врачи). Досељени почетком 19. века из Бајчине у Лабу. Појасеви у 1934. од досељења: Филип, Петар, Дана, Стојко (70 година). Око 1905. од овог рода су се иселиле две куће у Топлицу у село Прекодим.
- Ивановићи (4 к., Св. Никола). Претка им око 1820. „пропудија“ господар са чифлика у Новом Селу Мађунском.
- Маљоци (5 к., Св. Петка). Пресељени из Лесковчића око 1830. Даља старина им је у Старом Колашину.
- Ковачани (4 к., Св. Врачи). Пресељени из Ковачице око 1840.
- Божићи (2 к., Св. Петка). Пресељени из Драговца средином 19. века.
Роми православни
- Јанићијевић (1 к., Св. Василије). Пресељен 1910. из В. Алаша.
Роми муслимани
- Куртићи (5 к.) и Скендеровић (5 к.). Давно су насељени у селу. Надничари су.
Албански мухаџири
- Рашиц (1 к.), од фиса Шаље, Ђемниц (8 к.), од фиса Сопа, братства Маврића.
- Бацалије (3 к.), од фиса Краснића и Планалије (6 к.), од фиса Тсача. Досељени 1878. као мухаџири из Рашице, Ђемнице, Баце и В. Плане у Топлици. Последњи (Планалије) даљу старину знају у Ђаковачким Рекама („Вокши Ђаковец“).
Колонисти
- Анђелковићи (2 к.), Попићи (1 к.) и Јовановић (1 к.). Досељени из Жупе Александровачке 1928, први из Злегиње, а друга два из Ступање.
- Трипковић (1 к.), досељен 1920. као аутоколониста из Брешничића у Топлици.
Демографија
[уреди | уреди извор]Насеље има српску етничку већину.
Година | 1948 | 1953 | 1961 | 1971 | 1981 | 1991 |
---|---|---|---|---|---|---|
Становништво | 656 | 754 | 929 | 1203 | 1593 | 1840 |
Референце
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]- Урошевић, Атанасије (1965). Косово, насеља и порекло становништва. Београд: „Научно дело”. COBISS.SR 25064975
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Србима потребна општина Прилужје-Племетина gracanicaonline.info
- Право на сутра: Приче из Племетине (РТС, 12. март 2019) на сајту Јутјуб