Плес маски уз бубњеве у Драмеци (Бутан)

С Википедије, слободне енциклопедије
Плес маски уз бубњеве у Драмеци
Drametse Lhakhang (15658416298).jpg
Манастир Чоелинг Огиен Тегчок Намдроел у Драмеци
Нематеријално културно наслеђе
РегионБутан
Светска баштина Унеска
Унеско ознака00161
Датум уписа2008

Плес маски уз бубњеве у Драмеци или Нгачам (нга - „бубањ“, чам - „плес маске“)[1] је свети плес који се изводи током фестивала у част Падмасамбхаве, будистичког гуруа из 8. века, у селу Драмеца на истоку Бутана. Фестивал се организује два пута годишње, петог и десетог месеца бутанског календара, у манастиу Чоелинг Огиен Тегчок Намдроел.[2]

У изведби плеса учествује шеснаест маскираних мушких плесача и десет музичара. Плесачи носе монашке одежде и дрвене маске са цртежима животиња, како стварних, тако и митских.[3] Музичари свирају „чинеле, трубе и бубњеве, укључујући банг нга, велики цилиндрични бубањ, лаг нга, мали ручни кружни равни бубањ и нга чен, бубањ који се удара савијеним штапом“. Прво изводе молитвени плес у соелдеп чам, главном светилишту, пре него што се један по један појаве у дворишту манастира. Плес се састоји из два дела: мирног, контемплативног дела који представља мирна божанства и брзог, атлетског дела за оне љуте.

Представе плеса изводе се скоро пет векова.[4] Крајем деветнаестог века, плес је почео да се шири и на друге делове Бутана. [5] Данас се приближава томе да буде нешто попут националног плеса за земљу, и представља идентитет бутанске нације.

Статуа Падмасамбхаве

Плес је УНЕСКО уписао на Репрезентативну листу нематеријалне културне баштине човечанства 2008. године, иако је првобитно проглашен 2005.[3] У оригиналном прогласу се напомиње да се „број практичара смањује због недостатка времена за пробе, одсуства систематског механизма за обуку и почаст плесача и музичара и постепеног смањења интересовања међу младима“.[6]

Институт за језичке и културолошке студије Краљевског универзитета у Бутану координисао је и спровео пројекат за очување и промоцију плеса.[7] Пројекат је финансирао Јапански фонд за заштиту нематеријалног културног наслеђа, посредством УНЕСКО-а. [8] Укључивао је јачање капацитета за обуку манастира, састављање постојеће документације, снимање видео записа о плесу, истраживање његове историје и промотивне активности. Резултат пројекта била је књига о плесу написана на енглеском и Џонгка језику и пратећи филм. [9]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Shimizu, Yoshi. „The Mask Dance of the Drums from Drametse of Bhutan”. Yoshi Shimizu, Photographer. Приступљено 20. 3. 2016. 
  2. ^ „Mask dance of the drums from Drametse - intangible heritage - Culture Sector - UNESCO”. www.unesco.org. Приступљено 2016-03-20. 
  3. ^ а б „Mask dance of the drums from Drametse - intangible heritage - Culture Sector - UNESCO”. www.unesco.org. Приступљено 2016-03-20. "Mask dance of the drums from Drametse - intangible heritage - Culture Sector - UNESCO". www.unesco.org. Retrieved 2016-03-20.
  4. ^ Shimizu, Yoshi. „The Mask Dance of the Drums from Drametse of Bhutan”. Yoshi Shimizu, Photographer. Приступљено 20. 3. 2016. Shimizu, Yoshi. "The Mask Dance of the Drums from Drametse of Bhutan". Yoshi Shimizu, Photographer. Retrieved March 20, 2016.
  5. ^ „The Mask Dance of the Drums from Drametse”. www.unesco.org. Приступљено 2016-03-20. 
  6. ^ „The Mask Dance of the Drums from Drametse”. www.unesco.org. Приступљено 2016-03-20. "The Mask Dance of the Drums from Drametse". www.unesco.org. Retrieved 2016-03-20.
  7. ^ „Research at the Institute of Language and Culture Studies”. Institute of Language and Culture Studies. Архивирано из оригинала на датум 30. 3. 2016. Приступљено 20. 3. 2016. 
  8. ^ „Japan finances the project "Safeguarding of the Drametse Ngacham". www.unesco.emb-japan.go.jp. Приступљено 2016-03-20. 
  9. ^ དགྲ་མེད་རྩེ་རྔ་འཆམ། Drametse Ngacham. Semtokha, Bhutan: Institute of Language and Culture Studies, Semtokha, Royal University of Bhutan. 2009. ISBN 978-99936-771-0-9. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]