Пливање на Летњим олимпијским играма 2020.

С Википедије, слободне енциклопедије
Olympic flag.svg
Пливање на Летњим олимпијским играма 2020. у Токију
DSS at the Summer Olympics in Tokyo (51336330262).jpg
БорилиштеОлимпијски базен у Токију
Одаиба марин парк (маратон)
Датум24. јул—1. август 2021
4—5. август (маратон)
Бр. учесника928
Пливање на
Играма XXXII Олимпијаде
Токио 2020.
Swimming pictogram.svg
Слободни стил
50 метара   мушкарци   жене
100 метара мушкарци жене
200 метара мушкарци жене
400 метара мушкарци жене
800 метара мушкарци жене
1.500 метара мушкарци жене
Леђни стил
100 метара мушкарци жене
200 метара мушкарци жене
Прсни стил
100 метара мушкарци жене
200 метара мушкарци жене
Делфин стил
100 метара мушкарци жене
200 метара мушкарци жене
Мешовити стил
200 метара мушкарци жене
400 метара мушкарци жене
Штафете
4×100 м слободно мушкарци жене
4×200 м слободно мушкарци жене
4×100 м мешовито мушкарци жене
Мешовите штафете
4×100 м мешовито микс
Пливачки маратон
10 километара мушкарци жене


Олимпијска пливачка такмичења на Летњим олимпијским играма 2020. у Токију одржала су се по 29. пут као део олимпијског програма, и одвијала су се од 24. јула до 1. августа у Олимпијском базену, док су маратонске трке на 10 км одржане на отвореном мору на локалитету Одаиба у периоду од 4. до 5. августа 2021. године. Игре које су првобитно требале бити одржане током 2020. године, одгођене су због пандемије COVID-19 за годину дана, али су због маркетиншких разлога задржале првобитни назив.[1]

У односу на претходна такмичења, пливачи су се по први пут такмичили у укупно 37 дисциплина, по 18 у обе конкуренције, а по први пут у програм је увршена и једна мешовита мушко-женска штафетна трка. У програм такмичења су уврштене и трке на 800 метара слободним стилом за мушкарце и 1.500 метара слободним стилом за жене. Такмичило се укупно 928 пливача из 182 земље чланице МОК-а. По први пут у историји олимпијских игара квалификације су одржаване у вечерњем, а полуфиналне и финалне трке у јутарњем делу програма.

Најуспешнија нација у пливању су биле Сједињене Државе са укупно освојених 30 медаља, од чега 11 златних, док су најуспешнији појединци били су Американац Кајлеб Дресел са освојених 5 златних медаља и Аустралијанка Ема Макеон са три златне медаље. Током трајања Игара постављено је укупно 5 нових светских рекорда у обе конкуренције, те 27 рекорда Олимпијских игара. Укупно 20 држава је освојило медаље у пливачким такмичењима.

Дисциплине[уреди | уреди извор]

Пливачи су се у Токију такмичили у рекордних 37 дисциплина, по 18 у мушкој и женској конкуренцији и у једној мешовитој мушко-женској дисциплини. По први пут су уведене дисциплине 800 метара слободно за мушкарце, 1.500 метара слободно за жене и мешовита микс штафета на 4×100 метара мешовито.

  • слободни стил: 50 м, 100 м, 200 м, 400 м, 800 м и 1.500 м у обе конкуренције;
  • леђни стил: 10 0м и 200 м у обе конкуренције;
  • прсни стил: 100 м и 200 м у обе конкуренције;
  • делфин стил: 100 м и 200 м у обе конкуренције;
  • мешовити стил: 200 м и 400 м у обе конкуренције;
  • штафете: 4×100 м слободно, 4×200 м слободно и 4×100 м мешовито у обе конкуренције и 4×100 м мешовито у миксу;
  • маратон: 10 км у обе конкуренције.

Квалификације[уреди | уреди извор]

Према пропозицијама ФИНА свака од земаља учесница може по дисциплини да учествује са максимално два такмичара (под условом да су оба такмичара испливала задато квалификационо време), односно са по једним тимом у тркама штафета. У случају да мање од планираних 878 такмичара (у базену) има испливано задато квалификационо време (у рангу некадашњег А стандарда), у обзир се узимају такмичари који имају испливано селекционо време (у рангу са некадашњом Б нормом). Сваки појединачни НОК чији пливачи нису успели да се квалификују за Игре имао је могућност добијања једне специјане позивнице у мушкој и женској конкуренцији независно од резултата.[2]

У штафетним тркама сваки НОК је могао да учествује са максимално једном штафетом по дисциплини, а у свакој штафетној трци учестовало је по 16 штафета, укупно 116 штафета у свим дисциплинама. Директан пласман на Олимпијске игре остварило је по 12 првопласираних штафета са Светског првенства у Квангџуу 2019, док су преостала 4 места заузеле неквалификоване екипе са најбољим временима на Фининој ранг листи штафета.[2]

Због одлагања Игара за 2021. годину услед пандемије вируса корона и скоро двогодишње паузе између последњег светског првенства и Олимпијских игара, ФИНА је ублажила критеријуме за квалификације и омогућила свим држава чланицама те организације које нису успеле да се квалификују да за такмичење пријаве по једног најбоље рангираног такмичара у мушкој и женској конкуренцији, с тим што су такмичари са испливаним селекционим временом имали право да наступе у две, а они са слабијим временима само у једној дисциплини.[2][3]

Пливачи су имали могућност да испливају своја квалификациона времена на светским и континенталним првенствима, континенталним квалификационим митинзима, националним првенствима (и трајалсима) и другим међународним такмичењима која је одобрила ФИНА. Квалификациони период је трајао од 1. марта 2019. до 27. јуна 2021. године.

Званичне квалификационе норме су биле следеће:[4][2]

Мушке дисциплине Женске дисциплине
Дисциплина Олимпијска норма Селекционо време Дисциплина Олимпијска норма Селекциони време
50 м слободно 22,01 22,67 50 м слободно 24,77 25,51
100 м слободно 48,57 50,03 100 м слободно 54,38 56,01
200 м слободно 1:47,02 1:50,23 200 м слободно 1:57,28 2:00,80
400 м слободно 3:46,78 3:53,58 400 м слободно 4:07,90 4:15,34
800 м слободно 7:54,31 8:08,54 800 м слободно 8:33,36 8:48,76
1.500 м слободно 15:00,99 15:28,02 1.500 м слободно 16:32,04 17:01,80
100 м леђно 53,85 55,47 100 м леђно 1:00,25 1:02,06
200 м леђно 1:57,50 2:01,03 200 м леђно 2:10,39 2:14,30
100 м прсно 59,93 1:01,73 100 м прсно 1:07,07 1:09,08
200 м прсно 2:10,35 2:14,26 200 м прсно 2:25,52 2:29,89
100 м делфин 51,96 53,52 100 м делфин 57,92 59,66
200 м делфин 1:56,48 1:59,97 200 м делфин 2:08,43 2:12,28
200 м мешовито 1:59,67 2:03,26 200 м мешовито 2:12,56 2:16,54
400 м мешовито 4:15,84 4:21,46 400 м мешовито 4:38,53 4:46,89

У маратонским тркама је учествовало по 25 такмичара у обе конкуренције, а квалификације су текле на следећи начин:

  • 10 првопласираних са Светског првенства 2019;
  • 9 првопласираних са Олимпијских квалификација 2021;
  • по једно место за сваки континент, укупно 5 најбољих пливача без освојене квоте по континентима (Азија, Африка, Европа, Океанија и Америке);
  • једна квота за земљу домаћина Јапан у случају да током квалификација није обезбеђена учесничка квота.

Сатница такмичења[уреди | уреди извор]

Као и ранијих година, пливачка такмичења у Токију су се одржавала у два дневна термина, јутарњем и вечерњем. Међутим по први пут у историји квалификациона такмичења су се одржавала у вечерњем, а полуфинална и финална у јутарњем делу програма. До премештања финалних трка из вечерњег у јутарњи део програма дошло је на захтев америчког телевизијског гиганта Ен-Би-Си са циљем повећања гледаности у Сједињеним Државама. Мрежа Ен-Би-Си (NBC) је МОК-у за права телевизијских преноса за период од 2014. до 2032. платила 7,75 милијарди америчких долара, док се Међународни олимпијски комитет сложио да та медијска кућа има права да модификује званичну сатницу такмичења у складу са својим интересима.[5][6][7]

Легенда
КВ Квалификације ½ Полуфинале Ф Финале

Ј = јутарњи део програма, почетак од 10:30 по локалном времену (01:30 UTC).
В = вечерњи део програма, почетак од 19:00 по локалном времену (10:00 UTC).

Мушкарци[7][8][9][10]
Датум → 24. јул 25. јул 26. јул 27. јул 28. јул 29. јул 30. јул 31. јул 1. август 5. август
Дисциплина ↓ Ј В Ј В Ј В Ј В Ј В Ј В Ј В Ј В Ј В Ј В
50 м слободно КВ ½ Ф
100 м слободно КВ ½ Ф
200 м слободно КВ ½ Ф
400 м слободно КВ Ф
800 м слободно КВ Ф
1.500 м слободно КВ Ф
100 м леђно КВ ½ Ф
200 м леђно КВ ½ Ф
100 м прсно КВ ½ Ф
200 м прсно КВ ½ Ф
100 м делфин КВ ½ Ф
200 м делфин КВ ½ Ф
200 м мешовито КВ ½ Ф
400 м мешовито КВ Ф
4×100 м слободно КВ Ф
4×200 м слободно КВ Ф
4×100 м мешовито КВ Ф
10 км маратон Ф
Жене[7][8][9][10]
Датум → 24. јул 25. јул 26. јул 27. јул 28. јул 29. јул 30. јул 31. јул 1. август 5. август
Дисциплина ↓ Ј В Ј В Ј В Ј В Ј В Ј В Ј В Ј В Ј В Ј В
50 м слободно КВ ½ Ф
100 м слободно КВ ½ Ф
200 м слободно КВ ½ Ф
400 м слободно КВ Ф
800 м слободно КВ Ф
1.500 м слободно КВ Ф
100 м леђно КВ ½ Ф
200 м леђно КВ ½ Ф
100 м прсно КВ ½ Ф
200 м прсно КВ ½ Ф
100 м делфин КВ ½ Ф
200 м делфин КВ ½ Ф
200 м мешовито КВ ½ Ф
400 м мешовито КВ Ф
4×100 м слободно КВ Ф
4×200 м слободно КВ Ф
4×100 м мешовито КВ Ф
10 км маратон Ф
Мешовите дисциплине[7][8][9]
Датум → 24. јул 25. јул 26. јул 27. јул 28. јул 29. јул 30. јул 31. јул 1. август 5. август
Дисциплина ↓ Ј В Ј В Ј В Ј В Ј В Ј В Ј В Ј В Ј В Ј В
4×100 м мешовито КВ Ф

Резултати[уреди | уреди извор]

Мушкарци[уреди | уреди извор]

Дисциплине Gold medal olympic.svg Резултат Silver medal olympic.svg Резултат Bronze medal olympic.svg Резултат
50 м слободно
детаљи
 Кајлеб Дресел (USA) 21,07 OR  Флоран Маноду (FRA) 21,55  Бруно Фратус (BRA) 21,57
100 м слободно
детаљи
 Кајлеб Дресел (USA) 47,02 OR  Кајл Чалмерс (AUS) 47,08 Климент Колесњиков (ROC) 47,44
200 м слободно
детаљи
 Томас Дин (GBR) 1:44,22 NR  Данкан Скот (GBR) 1:44,26  Фернандо Шефер (BRA) 1:44,66 SA
400 м слободно
детаљи
 Ахмед Хафнауи (TUN) 3:43,36  Џек Маклафлин (AUS) 3:43,52  Кјаран Смит (USA) 3:43,94
800 м слободно
детаљи
 Роберт Финк (USA) 7:41,87 NR  Грегорио Палтринијери (ITA) 7:42,11  Михајло Романчук (UKR) 7:42,33
1.500 м слободно
детаљи
 Роберт Финк (USA) 14:39,65  Михајло Романчук (UKR) 14:40,66  Флоријан Велброк (GER) 14:40,91
100 м леђно
детаљи
Јевгениј Рилов (ROC) 51,98 ER Климент Колесњиков (ROC) 52,00  Рајан Марфи (USA) 52,19
200 м леђно
детаљи
Јевгениј Рилов (ROC) 1:53,27 OR  Рајан Марфи (USA) 1:54,15  Лук Гринбенк (GBR) 1:54,72
100 м прсно
детаљи
 Адам Пити (GBR) 57,37  Арно Каминга (NED) 58,00  Николо Мартиненги (ITA) 58,33
200 м прсно
детаљи
 Зак Стаблети Кук (AUS) 2:06,38 OR  Арно Каминга (NED) 2:07,01  Мати Матсон (FIN) 2:07,13
100 м делфин
детаљи
 Кајлеб Дресел (USA) 49,45 WR  Криштоф Милак (HUN) 49,68 ER  Ное Понти (SUI) 50,74 NR
200 м делфин
детаљи
 Криштоф Милак (HUN) 1:51,25 OR  Томору Хонда (JPN) 1:53,73  Федерико Бурдисо (ITA) 1:54,45
200 м мешовито
детаљи
 Ванг Шуен (CHN) 1:55,00 AS  Данкан Скот (GBR) 1:55,28  Жереми Депланш (SUI) 1:56,17 NR
400 м мешовито
детаљи
 Чејз Калиш (USA) 4:09,42  Џеј Литерланд (USA) 4:10,28  Брендон Смит (AUS) 4:10,38
4×100 м слободно
детаљи
 Сједињене Америчке Државе
Кајлеб Дресел (47,26)
Блејк Пјерони (47,58)
Боу Бекер (47,44)
Зак Епл (46,69)
Брукс Кари[a]
3:08,97  Италија
Алесандро Миреси (47,72)
Томас Чекон (47,45)
Лоренцо Цацери (47,31)
Мануел Фриго (47,63)
Санто Кондорели[a]
3:10,11  Аустралија
Метју Темпл (48,07)
Зак Инчерти (47,55)
Александар Грем (48,16)
Кајл Чалмерс (46,44)
Камерон Макевој[a]
3:10,22
4×200 м слободно
детаљи
 Уједињено Краљевство
Томас Дин (1:45,72)
Џејмс Гај (1:44,40)
Метју Ричардс (1:45,01)
Данкан Скот (1:43,45)
Калум Џарвис[a]
6:58,58 ER ROC
Мартин Маљутин (1:45,69)
Иван Гирев (1:45,63)
Јевгениј Рилов (1:45,26)
Михаил Довгаљук (1:45,23)
Александар Красних[a]
Михаил Вековишчев[a]
7:01,81  Аустралија
Александар Грем (1:46,00)
Кајл Чалмерс (1:45,35)
Зак Инчерти (1:45,75)
Томас Нил (1:44,74)
Мак Хортон[a]
Илаја Винингтон[a]
7:01,84
4×100 м мешовито
детаљи
 Сједињене Америчке Државе
Рајан Марфи (52,31)
Мајкл Ендрју (58,49)
Кајлеб Дресел (49,03)
Зак Епл (46,95)
Хантер Армстронг[a]
Ендрју Вилсон[a]
Том Шилдс[a]
Блејк Пјерони[a]
3:26,78 WR  Уједињено Краљевство Лук Гринбенк (53,63)
Адам Пити (56,53)
Џејмс Гај (50,27)
Данкан Скот (47,08)
Џејмс Вилби[a]
3:27,51 ER  Италија
Томас Чекон (52,52)
Николо Мартиненги (58,11)
Федерико Бурдисо (51,07)
Алесандро Миреси (47,47)
3:29,17
10 км маратон
детаљи
 Флоријан Велброк (GER) 1:48:33,7  Криштоф Рашовски (HUN) 1:48:59,0  Грегорио Палтринијери (ITA) 1:49:01,1

AF Афрички рекорд | AM Амерички рекорд | SA Јужноамерички рекорд | AS Азијски рекорд | ER Европски рекорд | OC Океанијски рекорд | OR Олимпијски рекорд | WJR Светски јуниорски рекорд | WR Светски рекорд
NR Национални рекорд

a Пливачи који су наступили у квалификацијама али не и у финалу такође су освојили медаље.

Жене[уреди | уреди извор]

Дисциплине Gold medal olympic.svg Резултат Silver medal olympic.svg Резултат Bronze medal olympic.svg Резултат
50 м слободно
детаљи
 Ема Макион (AUS) 23,81 OR  Сара Шестрем (SWE) 24,07  Пернил Блум (DEN) 24,21
100 м слободно
детаљи
 Ема Макион (AUS) 51,96 OR OC  Сиобан Хохи (HKG) 52,27 AS  Кејт Кемпбел (AUS) 52,52
200 м слободно
детаљи
 Ариарне Титмус (AUS) 1:53,50 OR  Сиобан Хохи (HKG) 1:53,92 AS  Пени Олексијак (CAN) 1:54,70
400 м слободно
детаљи
 Ариарне Титмус (AUS) 3:56,69 OC  Кејти Ледеки (USA) 3:57,36  Ли Бингђе (CHN) 4:01,08 AS
800 м слободно
детаљи
 Кејти Ледеки (USA) 8:12,57  Ариарне Титмус (AUS) 8:13,83 OC  Симона Квадарела (ITA) 8:18,35
1.500 м слободно
детаљи
 Кејти Ледеки (USA) 15:37,34  Ерика Саливан (USA) 15:41,41  Сара Келер (GER) 15:42,91
100 м леђно
детаљи
 Кајли Макион (AUS) 57,47 OR  Кајли Мејс (CAN) 57,72  Реган Смит (USA) 58,05
200 м леђно
детаљи
 Кајли Макион (AUS) 2:04,68  Кајли Мејс (CAN) 2:05,42  Емили Сибом (AUS) 2:06,17
100 м прсно
детаљи
 Лидија Џејкоби (USA) 1:04,95  Татјана Схунмакер (RSA) 1:05,22  Лили Кинг (USA) 1:05,54
200 м прсно
детаљи
 Tatjana Схунмакер (RSA) 2:18,95 WR  Лили Кинг (USA) 2:19,92  Ани Лејзор (USA) 2:20,84
100 м делфин
детаљи
 Меги Мак Нил (CAN) 55,59 AM  Џанг Јуфеј (CHN) 55,64  Ема Макион (AUS) 55,72 OC
200 м делфин
детаљи
 Џанг Јуфеј (CHN) 2:03,86 OR  Реган Смит (USA) 2:05,30  Хали Фликингер (USA) 2:05,65
200 м мешовито
детаљи
 Јуи Охаши (JPN) 2:08,52  Александра Волш (USA) 2:08,65  Кејт Даглас (USA) 2:09,04
400 м мешовито
детаљи
 Јуи Охаши (JPN) 4:32,08  Ема Вејант (USA) 4:32,76  Хали Фликингер (USA) 4:34,90
4×100 м слободно
детаљи
 Аустралија
Бронте Кемпбел (53,01)
Мег Харис (53,09)
Ема Макион (51,35)
Кејт Кемпбел (52,24)
Моли Окалахан[b]
Медисон Вилсон[b]
3:29,69 WR  Канада
Кајла Санчез (53,42)
Мего Мак Нил (53,47)
Ребека Смит (53,63)
Пени Олексијак (52,26)
Тејлор Рак[b]
3:32,78  Сједињене Америчке Државе
Ерика Браун (54,02)
Аби Вајцел (52,68)
Натали Хиндс (53,15)
Симон Мануел (52,96)
Кејти Делуф[b]
Алисон Шмит[b]
Оливија Смолига[b]
3:32,81
4×200 м слободно
детаљи
 Кина
Јанг Ђуенсјуен (1:54,37)
Танг Мухан (1:55,00)
Џанг Јуфеј (1:55,66)
Ли Бингђе (1:55,30)
Донг Ђе[b]
Џанг Јифан[b]
7:40,33 WR  Сједињене Америчке Државе
Алисон Шмит (1:56,34)
Пејџ Маден (1:55,25)
Кејти Маклафлин (1:55,38)
Кејти Ледеки (1:53,76)
Брук Форд[b]
Бела Симс[b]
7:40,73 AM  Аустралија
Ариарне Титмус (1:54,51)
Ема Макион (1:55,31)
Медисон Вилсон (1:55,62)
Лија Нил (1:55,85)
Тамсин Кук[b]
Мег Харис[b]
Моли Окалахан[b]
Брајана Тросел[b]
7:41,29 OC
4×100 м мешовито
детаљи
 Аустралија
Кајли Макион (58,01)
Челси Хоџс (1:05,57)
Ема Макион (55,91)
Кејт Кемпбел (52,11)
Емили Сибом[b]
Брајана Тросел[b]
Моли Окалахан[b]
3:51,60 OR OC  Сједињене Америчке Државе
Реган Смит (58,05)
Лидија Џејкоби (1:05,03)
Тори Хаск (56,16)
Аби Вајцел (52,49)
Рајан Вајт[b]
Лили Кинг[b]
Клер Курзан[b]
Ерика Браун[b]
3:51,73  Канада
Кајли Мејс (57,90)
Сидни Пикрем (1:07,17)
Меги Мак Нил (55,27)
Пени Олексијак (52,26)
Тејлор Рак[b]
Кајла Санчез[b]
3:52,60
10 км маратон
детаљи
 Ана Марсела Куња (BRA) 1:59:30,8  Шарон ван Раувендал (NED) 1:59:31,7  Карина Ли (AUS) 1:59:32,5

AF Афрички рекорд | AM Амерички рекорд | SA Јужноамерички рекорд | AS Азијски рекорд | ER Европски рекорд | OC Океанијски рекорд | OR Олимпијски рекорд | WJR Светски јуниорски рекорд | WR Светски рекорд
NR Национални рекорд

a Пливачи који су наступили у квалификацијама али не и у финалу такође су освојили медаље.

Мешовите дисциплине[уреди | уреди извор]

Дисциплине Gold medal olympic.svg Резултат Silver medal olympic.svg Резултат Bronze medal olympic.svg Резултат
4×100 мешовито
детаљи
 Уједињено Краљевство
Кетлин Довсон (58,80)
Адам Пити (56,78)
Џејмс Гај (50,00)
Ана Хопкин (52,00)
Фреја Андерсон[c]
3:37,58 WR  Кина
Сју Ђају (52,56)
Јан Цибеј (58,11)
Џанг Јуфеј (55,48)
Џанг Ђуенсјуен (52,71)
3:38,86  Аустралија
Кајли Макион (58,14)
Зак Стаблети Кук (58,82)
Метју Темпл (50,26)
Ема Макион (51,76)
Бронте Кемпбел[c]
Ајзак Купер[c]
Брајана Тросел[c]
3:38,95

AF Афрички рекорд | AM Амерички рекорд | SA Јужноамерички рекорд | AS Азијски рекорд | ER Европски рекорд | OC Океанијски рекорд | OR Олимпијски рекорд | WJR Светски јуниорски рекорд | WR Светски рекорд
NR Национални рекорд

a Пливачи који су наступили у квалификацијама али не и у финалу такође су освојили медаље.

Биланс медаља[уреди | уреди извор]

 Ранг  Држава Злато Сребро Бронза Укупно
1.  Сједињене Државе 11 10 9 30
2.  Аустралија 9 3 9 21
3.  Велика Британија 4 3 1 8
4.  Кина 3 2 1 6
5. Руски олимпијски комитет 2 2 1 5
6.  Јапан 2 1 0 3
7.  Канада 1 3 2 6
8.  Мађарска 1 2 0 3
9.  Јужноафричка Република 1 1 0 2
10.  Бразил 1 0 2 3
10.  Немачка 1 0 2 3
11.  Тунис 1 0 0 1
12.  Холандија 0 3 0 3
13.  Италија 0 2 5 7
14.  Хонгконг 0 2 0 2
15.  Украјина 0 1 1 2
16.  Француска 0 1 0 1
17.  Швајцарска 0 0 2 2
18.  Финска 0 0 1 1
18.  Данска 0 0 1 1

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ McCurry, Justin; Ingle, Sean (2020-03-24). „Tokyo Olympics postponed to 2021 due to coronavirus pandemic”. The Guardian. ISSN 0261-3077. Приступљено 15. 8. 2021. 
  2. ^ а б в г {{cite news|title=Tokyo 2020 – FINA Swimming Qualification System|url= https://www.fina.org/sites/default/files/final_-_2020_07_15_-_tokyo_2020_-_revised_qualification_system_-_swimming_-_eng.pdf%7Cformat=pdf%7Cwork=Tokyo 2020|publisher=FINA|access-date=15.8.2021.}
  3. ^ Anderson, Jared (17. 7. 2020). „After Tokyo Olympic Delay, Universality Places Won’t Require 2019 Worlds Status”. SwimSwam. Приступљено 15. 8. 2021. 
  4. ^ „Initial FINA Qualification Times for the 2020 Olympics”. SwimSwam Magazine. 8. 5. 2018. Приступљено 15. 8. 2021. 
  5. ^ „Olympics on NBC through 2032”. USA Today. Gannett Company. 7. 5. 2014. 
  6. ^ „Fewer Russians Could Be a Windfall for U.S. Olympic Business”. The New York Times. 7. 12. 2017. 
  7. ^ а б в г „Tokyo 2020 Aquatics To Have Morning Olympic Finals”. Swimming World Magazine. 13. 9. 2018. 
  8. ^ а б в „Schedule - Swimming Tokyo 2020 Olympics”. Olympian Database. Приступљено 16. 3. 2020. 
  9. ^ а б в „Swimming Competition Schedule”. Tokyo 2020. Приступљено 16. 3. 2020. 
  10. ^ а б „Marathon Swimming Competition Schedule”. Tokyo 2020. Приступљено 16. 3. 2020. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]