Пливање на Летњим олимпијским играма 2020 — 100 м леђно за мушкарце

С Википедије, слободне енциклопедије
Пливање на
Играма XXXII Олимпијаде
Токио 2020.
Swimming pictogram.svg
Слободни стил
50 метара   мушкарци   жене
100 метара мушкарци жене
200 метара мушкарци жене
400 метара мушкарци жене
800 метара мушкарци жене
1.500 метара мушкарци жене
Леђни стил
100 метара мушкарци жене
200 метара мушкарци жене
Прсни стил
100 метара мушкарци жене
200 метара мушкарци жене
Делфин стил
100 метара мушкарци жене
200 метара мушкарци жене
Мешовити стил
200 метара мушкарци жене
400 метара мушкарци жене
Штафете
4×100 м слободно мушкарци жене
4×200 м слободно мушкарци жене
4×100 м мешовито мушкарци жене
Мешовите штафете
4×100 м мешовито микс
Пливачки маратон
10 километара мушкарци жене


Olympic flag.svg

Пливачке трке у дисциплини 100 метара леђним стилом за мушкарце на Летњим олимпијским играма 2020. одржане су 25. јула (квалификације), 26. јула (полуфинала) и 27. јула (финале) 2021. у Олимпијском базену у Токију. Било је то 26. такмичење у овој дисциплини у историји Олимпијских игара од премијерне трке на 100 јарди на Олимпијским играма 1904. у Сент Луису.

Учестовао је 41 такмичар из 30 земаља, а само такмичење се одвијало у три дела који су чиниле квалификације, полуфинала и финале.

Титулу олимпијског победника у овој дисциплини освојио је руски репрезентативац Јевгениј Рилов који је у финалу испливао време новог европског рекорда од 51,98 секунди. Уједно је то била и прва златна медаља за Русији у историји у овој дисциплини. Сребрну медаљу је освојио други руски представник Климент Колесњиков, док је бранилац олимпијског злата из Рија 2016. Рајан Марфи освојио бронзу.

Освајачи медаља[уреди | уреди извор]

Gold medal olympic.svg Резултат Gold medal olympic.svg Резултат Bronze medal olympic.svg Резултат
 Јевгениј Рилов (RUS) 51,98  Климент Колесњиков (RUS) 52,00  Рајан Марфи (USA) 52,19

Рекорди[уреди | уреди извор]

Уочи почетка трка у овој дисциплини важили су следећи светски и олимпијски рекорди:

Светски рекорд Светски рекорд Сједињене Америчке Државе Рајан Марфи 51,85 Рио де Жанеиро (Бразил) 13. август 2016.
Олимпијски рекорд Олимпијски рекорд Сједињене Америчке Државе Рајан Марфи 51,85 Рио де Жанеиро (Бразил) 13. август 2016.

Квалификационе норме[уреди | уреди извор]

Квалификациона олимпијска норма за учешће у овој дисциплини је била 53,85 секунди и сви пливачи који су у квалификационом периоду испливали трку у овом времену су се директно квалификовали. Свака појединачна земља је могла да пријави максимално два такмичара са испуњеном квалификационом нормом. Олимпијска Б норма или олимпијско селекционо време је износило 55,47 секунди и преко њега је могао да се квалификује само по један пливач по држави. Један мањи део учесника је обезбедио свој наступ на ОИ преко специјалних позивница МОК-а и ФИНА-е.[1]

Резултати квалификација[уреди | уреди извор]

Квалификационе трке на 100 метара леђним стилом су одржане у вечерњем делу програма 25. јула 2021. са почетком од 19:51 часова по локалном времену. У квалификацијама је наступио 41 пливача из 30 земаља. Пливало се у 6 квалификационих трка, а директан пласман у полуфинале остварило је 16 пливача са најбољим временима квалификација.[2]

Плас. Трка Стаза Пливач НОК Време Нап.
1. 5 4 Климент Колесњиков  Русија* 52,15 КВ
2. 5 3 Томас Чекон  Италија 52,49 КВ Национални рекорд
3. 4 4 Сју Ђају  Кина 52,70 КВ
4. 5 5 Мич Ларкин  Аустралија 52,97 КВ
5. 5 2 Рјосуке Ирије  Јапан 52,99 КВ
6. 6 2 Јоан Ндоај Бруар  Француска 53,13 КВ
7. 6 4 Јевгениј Рилов  Русија* 53,22 КВ
6 5 Рајан Марфи  Сједињене Америчке Државе 53,22 КВ
9. 5 6 Уго Гонзалез  Шпанија 53,45 КВ
10. 4 3 Меван Томак  Француска 53,49 КВ
11. 4 6 Гиљерме Гвидо  Бразил 53,65 КВ
12. 6 6 Роберт Глинца  Румунија 53,67 КВ
13. 4 7 Ајзак Купер  Аустралија 53,73 КВ
14. 3 5 Марек Улрих  Немачка 53,74 КВ
15. 4 5 Хантер Армстронг  Сједињене Америчке Државе 53,77 КВ
6 3 Апостолос Христу  Грчка 53,77 КВ
17. 4 2 Лук Гринбенк  Уједињено Краљевство 53,79
5 7 Симоне Сабиони  Италија 53,79
19. 6 7 Маркус Тормајер  Канада 53,80
20. 3 8 Гиљермр Басето  Бразил 53,84
5 8 Ли Џухо  Јужна Кореја 53,84
22. 3 2 Ке Џенгвен  Сингапур 53,94
23. 2 6 Кацпер Стоковски  Пољска 53,99
24. 5 1 Питер Кутзе  Јужноафричка Република 54,05
25. 3 4 Оле Брауншвајг  Немачка 54,14
26. 6 1 Кол Прат  Канада 54,27
27. 3 6 Срихари Натараџ  Индија 54,31
28. 2 2 Франсиско Сантос  Португалија 54,35 Национални рекорд
29. 4 8 Адам Телегди  Мађарска 54,42
30. 2 5 Јан Чејка  Чешка 54,69
31. 3 7 Јаков Тумаркин  Израел 54,81
32. 2 3 Дилан Картер  Тринидад и Тобаго 54,82
33. 3 1 Микита Цмих  Белорусија 54,88
34. 1 4 Мердан Атајев  Туркмeнистан 55,24
35. 3 3 Бернхард Рајцхамер  Аустрија 55,26
36. 2 4 Михаел Лајтаровски  Израел 55,34
37. 2 7 Калојан Лефтеров  Бугарска 55,60
38. 4 1 Данијел Мартин  Румунија 56,91
39. 1 5 Габријел Кастиљо  Боливија 58,24
40. 1 3 Херинијаво Расолоњатово  Мадагаскар 59,81
6 8 Ричард Бохуш  Мађарска ДСК

Резултати полуфинала[уреди | уреди извор]

Полуиналне трке су пливане 26. јула у јутарњем делу програма са почетком од 11:31 часова по локалном времену, а пласман у финале остварило је осам пливаче са најбољим резултатима.[3]

Плас. Трка Стаза Пливач НОК Време Нап.
1. 1 6 Рајан Марфи  Сједињене Америчке Државе 52,24 КВ
2. 2 4 Климент Колесњиков  Русија* 52,29 КВ
3. 1 5 Мич Ларкин  Аустралија 52,76 КВ
4. 1 4 Томас Чекон  Италија 52,78 КВ
5. 2 6 Јевгениј Рилов  Русија* 52,91 КВ
6. 2 5 Сју Ђају  Кина 52,94 КВ
7. 2 2 Уго Гонзалез  Шпанија 53,05 КВ
8. 1 7 Роберт Глинца  Румунија 53,20 КВ
9. 2 3 Рјосуке Ирије  Јапан 53,21
2 8 Хантер Армстронг  Сједињене Америчке Државе 53,21
11. 1 8 Апостолос Христу  Грчка 53,41
12. 2 1 Ајзак Купер  Аустралија 53,43
13. 1 1 Марек Улрих  Немачка 53,54
14. 1 2 Меван Томак  Француска 53,62
15. 2 7 Гиљерме Гвидо  Бразил 53,80
1 3 Јоан Ндоај Бруар  Француска ДСК

Резултати финала[уреди | уреди извор]

Финална трка је пливане у 27. јула, у јутарњем делу програма са почетком од 10:59 часова по локалном времену.[4]

Плас. Стаза Пливачи НОК Време Нап.
2 Јевгениј Рилов  Русија* 51,98 Континентални рекорд
5 Климент Колесњиков  Русија* 52,00
4 Рајан Марфи  Сједињене Америчке Државе 52,19
4. 6 Томас Чекон  Италија 52,30 Национални рекорд
5. 7 Сју Ђају  Кина 52,51
6. 1 Уго Гонзалез  Шпанија 52,78
7. 3 Мич Ларкин  Аустралија 52,79
8. 8 Роберт Глинца  Румунија 52,95

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Tokyo 2020 – FINA Swimming Qualification System” (pdf). Tokyo 2020. FINA. Приступљено 20. 8. 2021. 
  2. ^ „Званични резултати квалификација” (pdf). Tokyo 2020. FINA. Приступљено 20. 8. 2021. 
  3. ^ „Званични резултати полуфинала” (pdf). Tokyo 2020. FINA. Приступљено 20. 8. 2021. 
  4. ^ „Званични резултати финала” (pdf). Tokyo 2020. FINA. Приступљено 20. 8. 2021. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]