Плитвица Село
Плитвица Село | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Хрватска |
Жупанија | Личко-сењска |
Општина | Плитвичка Језера |
Област | Лика |
Становништво | |
— 2011. | 44 |
Географске карактеристике | |
Координате | 44° 53′ 55″ С; 15° 36′ 00″ И / 44.898714743486° С; 15.600006448907° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 588 m |
Остали подаци | |
Поштански број | 53231 Плитвичка Језера |
Позивни број | +385 53 |
Плитвица Село је насељено мјесто у Лици. Припада општини Плитвичка Језера, у Личко-сењској жупанији, Република Хрватска.
Географија
[уреди | уреди извор]Плитвица Село је удаљено око 20 км сјеверно од Коренице. Насеље се налази у саставу Националног парка Плитвичка језера.
Историја
[уреди | уреди извор]По Вуку Караџићу[1]: Плитвица је село у Хрватској, у малој Капели, код којега има осам језера, од којих шест падају једно у друго а из седмог пада река Корана.[2]
У селу Садиловцу је 1871. године било седиште парохије, којој је припадало о село Плитвица. То је била парохија првог платног разреда са осам села, у Плашчанском протопрезвирату. Православна црква у Садиловцу је била посвећена празнику Рођењу Богородице. Месни парох је тада поп Јован Радмановић.[3]
Око Плитвичких језера било је увек много Срба становника. Тридесетих година 20. века чинили су 2/3 становништва. Али ту није било православне цркве; морали су верници ићи по 15 километара до свештеника. Године 1933. основана је ту прва православна парохија са око 2000 душа. Богослужења су одржавана у филијалној цркви у Плитвичком Љесковцу. Почело се тада радити на изградњи православне богомоље у седишту парохије; изабран је Одбор за градњу на челу са председником Стеваном Калембером рентијером и председником православне црквене општине у Загребу.[4]
Основана је 1923. године једноразредна основна школа са једним учитељем, на Плитвичким језерима. Формирана је нова школска општина састављена од села: Плитвица, Чоркова Увала, Сертић Пољана, Пољанак, Лисина и Растовача.[5]
У Другом светском рату од стране хрватских усташа село је спаљено.[6]
Плитвица Село се од распада Југославије до августа 1995. године налазило у Републици Српској Крајини. Дана 31. марта 1991. године специјалци МУП Хрватске напали су Плитвице.[7] До територијалне реорганизације у Хрватској насеље се налазило у саставу бивше велике општине Кореница.
Становништво
[уреди | уреди извор]Према попису из 1991. године, насеље Плитвица Село је имало 192 становника, међу којима је било 139 Срба, 19 Хрвата, 17 Југословена и 17 осталих. Према попису становништва из 2001. године, Плитвица Село је имало 36 становника.[8] Према попису становништва из 2011. године, насеље Плитвица Село је имало 44 становника.[9]
Демографија[10] | ||
---|---|---|
Година | Становника | |
1961. | 282 | |
1971. | 260 | |
1981. | 214 | |
1991. | 192 | |
2001. | 36 | |
2011. | 44 |
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Вук Ст. Караџић: "Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима", Беч 1852.
- ^ Адолф Вебер-Ткалчевић: "Пут на Плитвице", Загреб 1860.
- ^ "Српски летопис", Нови Сад 1872.
- ^ "Правда", Београд 28. новембар 1933.
- ^ "Просветни гласник", Београд 1923.
- ^ "Зборник докумената и података о народноослободилачком рату народа Југославије", Београд 1954.
- ^ Миљан Миљевић, Драган Суботић: "Српско-хрватски односи у 20. веку", Београд 1997.
- ^ Попис становништва 2001. Архивирано на сајту Wayback Machine (28. јануар 2012), Приступљено 20. 4. 2013.
- ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Архивирано из оригинала 15. 11. 2013. г. Приступљено 20. 4. 2013.
- ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Тромеђа: Плитвица Село Архивирано на сајту Wayback Machine (3. април 2016) (језик: српски)