Плитвичка језера

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Плитвичка језера
Nacionalni park Plitvička jezera
Plitvice lakes.JPG
Светска баштина Унеска
Званично имеНационални парк Плитвичка језера
МестоКарловачка жупанија, Личко-сењска жупанија, Хрватска Уреди на Википодацима
Координате44°52′50″ СГШ; 15°36′58″ ИГД / 44.88045° СГШ; 15.61604° ИГД / 44.88045; 15.61604
Површина29.685 km2 (3,1953×1011 sq ft)
Укључује
Критеријумприродна: vii, viii, ix
Референца98
Упис1979. (3. седница)
Додатни упис2000.
Угроженост1992-1997.
Веб-сајтhttp://whc.unesco.org/en/list/98

Плитвичка језера су национални парк у Хрватској, у области Лика, између планинских масива Мале Капеле и Личке Пљешивице. У административном погледу, мањи део парка је део општина Слуња, Оточца и Огулина, али већи део је под администрацијом Коренице. Регион је проглашен националним парком 1949. године. Река Корана је формирала 20 језера између којих има много предивних водопада и слапова.

Географија[уреди]

Језера су подељена у две веће групе: Горња и Доња језера.

Већа Горња језера су:

  • Прошћанско
  • Цигиновац
  • Округљак велико
  • Галовац
  • Градинско

Већа Доња језера су:

  • Козјак
  • Милановац
Плитвичка језера

Плитвичка језера су јединствени феномен хидрографије. Вода у језерима углавном долази из Црне ријеке, Бијеле ријеке и потока Љесковац који се уливају у Прошћанско језеро. Прошћанско језеро је на надморској висини од 636 метара.

Карактеристичне боје језера, од смарагдне зелене до тиркизне, чине лепоту и атрактивност језера потпуним.

Плитвице су на листи УНЕСКО светског наслеђа још од давне 1979. године.

У пролеће 1991. године, током распадања СФРЈ, у парку се одиграо „Плитвички Крвави Ускрс“ - први оружани конфликт у којем је било погинулих. У близини парка се налази подручје површине 26 km², за које се сумња да у њему има мина.[1]

Легенда[уреди]

Цео овај крај се на неким картама још увек назива Вражји врт, због свог положаја и историје. Према легенди Плитвичка су језера настала након велике суше. Људи, животиње и биље, чезнули су за капљицом воде.

Народ се молио и молио. Тада се у долини појави Црна Краљица са својом величанственом пратњом; она се смиловала народу и уз јак ветар и грмљавину на земљу је коначно пала киша. Киша је падала тако дуго док ниво воде није нарастао довољно да оформи језера.

Галерија[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ (на језику: хрватски)Минска ситуација Архивирано на сајту Wayback Machine (март 11, 2007) (на језику: енглески) у Личко-Сењској жупанији

Спољашње везе[уреди]