Плитвичка језера

Из Википедије, слободне енциклопедије


Координате: 44,88° СГ Ш, 15,616° ИГД

Светска баштина Унеска
Национални парк Плитвичка језера
Назив на званичном списку светске баштине
Плитвичка језера
Локација Застава Хрватске Хрватска
Тип природна
Критеријум vii, viii, ix
Референца 98
Унеско регија Европа
Историја уписа у светску баштину
Упис 1979. (3. седница)
Додатни упис 2000.
Угроженост 1992-1997.

Плитвичка језера су национални парк у Хрватској, у области Лика, између планинских масива Мале Капеле и Личке Пљешивице. У административном погледу, мањи део парка је део општина Слуња, Оточца и Огулина, али већи део је под администрацијом Коренице. Регион је проглашен националним парком 1949. године. Река Корана је формирала 20 језера између којих има много предивних водопада и слапова.

Географија[уреди]

Језера су подељена у две веће групе: Горња и Доња језера.

Већа Горња језера су:

  • Прошћанско
  • Цигиновац
  • Округљак велико
  • Галовац
  • Градинско

Већа Доња језера су:

  • Козјак
  • Милановац
Плитвичка језера

Плитвичка језера су јединствени феномен хидрографије. Вода у језерима углавном долази из Црне ријеке, Бијеле ријеке и потока Љесковац који се уливају у Прошћанско језеро. Прошћанско језеро је на надморској висини од 636 метара.

Карактеристичне боје језера, од смарагдне зелене до тиркизне, чине лепоту и атрактивност језера потпуним.

Плитвице су на листи УНЕСКО светског наслеђа још од давне 1979. године.

У пролеће 1991. године, током распадања СФРЈ, у парку се одиграо „Плитвички Крвави Ускрс“ - први оружани конфликт у којем је било погинулих. У близини парка се налази подручје површине 26 km², за које се сумња да у њему има мина.[1]

Легенда[уреди]

Цео овај крај се на неким картама још увек назива Вражји врт, због свог положаја и историје. Према легенди Плитвичка су језера настала након велике суше. Људи, животиње и биље, чезнули су за капљицом воде.

Народ се молио и молио. Тада се у долини појави Црна Краљица са својом величанственом пратњом; она се смиловала народу и уз јак ветар и грмљавину на земљу је коначно пала киша. Киша је падала тако дуго док ниво воде није нарастао довољно да оформи језера.

Историја[уреди]

Усташки злочини у Другом светском рату[уреди]

Крајем маја 1941. године хрватске усташке власти су покренуле све Србе из села око Плитвичких језера и протерале их у Двор у Босну, "са мотивацијом да на Плитвичким језерима и околици, као хрватском купалишном месту, не сме бити ниједног Србина". Њихове куће домаћи Хрвати су прво опљачкали па онда већину попалили. Сви ови Срби исељени су по наредби великог жупана у Бихаћу Љубомира Кватерника. Међутим после три месеца, када је италијанска војска запосела Лику, ови су се Срби вратили на згаришта својих домова. Прота Богуновић Никола парох у Притоци, као очевидац каже да су месеца јуна 1941. протеране све српске породице из цијеле општине Плитвичких Језера. Све што су имали од покретне имовине остало је у кућама. "Једне кишне ноћи сав тај народ, праћен наоружаним усташама, превезен је на реквирираним колима околних села непосредно испред мог парохијског стана у Притоци. Поворка кола трајала је три часа. сав овај народ избачен је и остављен по селима од Босанског Петровца до Дрвара".

Галерија[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ((hr))Минска ситуација у Личко-Сењској жупанији

Спољашње везе[уреди]