Пловност

С Википедије, слободне енциклопедије
Брод на Дунаву, код Петроварадина. Дунав је једна од најпловнијих река у Европи, која тече и кроз Србију.

Водене површине, као што су реке, језера или канали, су пловне ако су довољно дубоке, широке и мирне, те без препрека као што су стене, дрвеће и ниски мостови, тако да пловила (нпр. бродови и чамци) могу безбедно да пролазе.

Мостови саграђени преко пловних путева морају да имају довољан размак и висину изнад тока реке. Велика брзина тока воде може да учини реку непловном због опасности од судара бродова.

Реке такође могу да буду непловне због леда, посебно зими или у планинским пределима.

Пловност зависи и од контекста: малом реком могу да плове мањи бродови као што су глисер, кану или кајак, али не и теретни брод, путнички крузер или монитор речне флотиле.[1]

Плитке реке могу да се преуреде у пловне постављањем преводница које регулишу ток и повећавају узводни водостај, или јаружањем, којим се продубљује и шири делове корита.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Friedman, Norman, U.S. Small Combatants: An Illustrated Design History, 1987; Annapolis: Naval Institute Press. ISBN 0-87021-713-5.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]