Плоидија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Диплоидне ћелије имају две хомологне копије сваког хромозома.

Хаплоидан је број хромозома у полним ћелијама (гаметима).[1][2] Код врста које нису полиплоидне он представља једну гарнитуру хромозома и истовремено је упола мањи од диплоидног броја. Код полиплоидних врста је то број који је упола мањи у односу на број хромозома у телесним ћелијама исте врсте. Код човека број хромозома у телесним ћелијама је 46, а у полним дупло мање, 23. Другим речима нормалне ћелије садрже две гарнитуре хромозома.

Диплоидан је број хромозома имају телесне ћелије. Дупло је већи од броја хромозома у полним ћелијама (хаплоидан). Код врста које нису полиплоидне он представља две гарнитуре хромозома: једна је пореклом од мајке, а друга од оца. У људским ћелијама он износи 46 хромозома или две гарнитуре по 23 хромозома.

У ћелијама које имају овај број хромозома долази до образовања парова хомологих хромозома. Сваки пар има један мајчин, а други хромозом из очеве гарнитура.

У хуманом кариотипу је 22 пара хомологих и један пар су полни хромозоми који су у:

  • женском полу хомологи (XX);
  • мушком полу хетерологи (XY).

Референце[уреди]

  1. Bruce Alberts; Alexander Johnson; Julian Lewis; Martin Raff; Keith Roberts; Peter Walter (2002). Molecular Biology of the Cell. New York: Garlard Science. ISBN 0815332181. 
  2. David P. Clark (2009). Molecular Biology. Boston: Academic Press. ISBN 0-12-378589-8. 

Литература[уреди]

  • Griffiths, Anthony J. F. (1999). An Introduction to genetic analysis. San Francisco: W.H. Freeman. 
  • David P. Clark (2009). Molecular Biology. Boston: Academic Press.