Плужина (Сврљиг)

Плужина
Плужина;
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Нишавски
Општина	Сврљиг
Становништво
— 2022.	157
Географске карактеристике
Координате	43° 27′ 14″ С; 22° 04′ 08″ И / 43.453833° С; 22.068833° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	464 m
	Плужина Плужина на карти Србије
Остали подаци
Позивни број	018
Регистарска ознака	NI

Плужина је насеље у општини Сврљиг у Нишавском управном округу, у Србији. Према попису из 2022. било је 157 становника (према попису из 2002. било је 370 становника).

Име

Постоје две легенде о настанку имена села. Према првој име је потекло од српске речи плужина, као увећано значење од именице плуг (претпоставља се да су мештани села користили огроман плуг за обраду земљишта). Према другој је у давна времена поглавар села био човек звани Пувжа, кога су, ради лакшег изговора, звали Плужа, па је по њему село добило име.

Историја

Село Плужина се помиње крајем 15. века у Турском пописном дефтеру 1478 — 1481. године, под именом Болужина. Пописано је 38 домова и 6 удовица. Пописан је и син попа који је живео у селу, што указује на евентуално постојање и цркве. Помен села крајем 15. века потврђује његово постојање у предтурском периоду.^[1]

Географија

Село се налази у подножју планине чији је незванични назив Ропаљ, а чија највиша висина износи 618 метара; Од Сврљига је удаљено око 6 километара, а од Ниша око 31 километар. Занимљиво је да кроз насеље не протиче ниједна река, али да у њему постоји неколико бунара са изузетно чистом водом. Налази се недалеко од Нишевца, Вароши и Мечјег Дола.

Демографија

У насељу Плужина живи 149 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 66,9 година (64,8 код мушкараца и 69,0 код жена). У насељу има 85 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 1,85.

Ово насеље је скоро у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња четири пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[2]
Година	Становника
1948.	1.221
1953.	1.267
1961.	1.133
1971.	944
1981.	746
1991.	587	587
2002.	370	370
2011.	255
2022.	157

Етнички састав према попису из 2002.‍^[3]

Срби	366	98,91%
непознато	4	1,08%

Становништво према полу и старости^[4]


	м	ж
?	7	7
80+	23	19
75—79	24	27
70—74	34	27
65—69	30	29
60—64	17	25
55—59	16	14
50—54	8	8
45—49	8	2
40—44	6	4
35—39	3	1
30—34	4	2
25—29	4	3
20—24	4	3
15—19	0	0
10—14	1	0
5—9	1	2
0—4	1	6
Просек :	63,9	63,6

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	192	204	213	222	212	204	174

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	48	91	19	7	3	3	2	1	0	0	2,13

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена
Мушки	188	22	129	35	2
Женски	171	4	126	39	2
УКУПНО	359	26	255	74	4

Становништво по делатностима које обавља, попис 2002.
Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	114	93	0	0	15
Женски	124	120	0	0	3
Укупно	238	213	0	0	18

Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	0	2	0	1	0
Женски	0	0	0	0	0
Укупно	0	2	0	1	0

Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	0	2	0	0
Женски	0	0	0	0	0
Укупно	0	0	2	0	0

Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	0	0	0	1
Женски	0	0	0	1
Укупно	0	0	0	2

Занимљивости

У селу је (као и у неким околним) 1972. године снимљен краткометражни филм Легенда о лапоту, дипломски рад редитеља Горана Паскаљевића, у коме је главну улогу играо Светислав Раденковић из Плужине.

Познате личности

Светислав Тиса Раденковић, пољопривредник и главни глумац филма Легенда о лапоту.
Милен Раденковић, пољопривредник и мајстор. Гусле које је он направио чувају се у Етнографском музеју у Београду.
Радослав Раденковић, доктор наука за српскохрватски језик и сакупљач народних умотворина из сврљишког краја.
Милија Милетић, српски политичар, председник Уједињене сељачке странке и народни посланик у Народној скупштини Републике Србије.

Саобраћај

До насеља се може доћи аутобуском линијом Сврљиг—Плужина (превозник Ниш-експрес).

Референце

^ D.Bojanić: Fragmeniti jednog zbirnog i jednog opširnog popisa Vidinskog sandžaka iz druge polovine XV veka, Beograd, 1973, 125.
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

[1] D.Bojanić: Fragmeniti jednog zbirnog i jednog opširnog popisa Vidinskog sandžaka iz druge polovine XV veka, Beograd, 1973, 125.

[2] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[3] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[4] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]