Плутонијум

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Плутонијум
Pu,94.jpg
Општа својства
Име, симбол плутонијум, Pu
У периодном систему
Водоник Хелијум
Литијум Берилијум Бор Угљеник Азот Кисеоник Флуор Неон
Натријум Магнезијум Алуминијум Силицијум Фосфор Сумпор Хлор Аргон
Калијум Калцијум Скандијум Титанијум Ванадијум Хром Манган Гвожђе Кобалт Никл Бакар Цинк Галијум Германијум Арсен Селен Бром Криптон
Рубидијум Стронцијум Итријум Цирконијум Ниобијум Молибден Технецијум Рутенијум Родијум Паладијум Сребро Кадмијум Индијум Калај Антимон Телур Јод Ксенон
Цезијум Баријум Лантан Церијум Празеодијум Неодијум Прометијум Самаријум Европијум Гадолинијум Тербијум Диспрозијум Холмијум Ербијум Тулијум Итербијум Лутецијум Хафнијум Тантал Волфрам Ренијум Осмијум Иридијум Платина Злато Жива Талијум Олово Бизмут Полонијум Астат Радон
Францијум Радијум Актинијум Торијум Протактинијум Уранијум Нептунијум Плутонијум Америцијум Киријум Берклијум Калифорнијум Ајнштајнијум Фермијум Мендељевијум Нобелијум Лоренцијум Радерфордијум Дубнијум Сиборгијум Боријум Хасијум Мајтнеријум Дармштатијум Рендгенијум Коперницијум Нихонијум Флеровијум Московијум Ливерморијум Тенесин Оганесон
Sm

Pu

(Uqo)
нептунијумплутонијумамерицијум
Атомски број (Z) 94
Група, периода група Н/Д, периода 7
Блок f-блок
Категорија   актиноид
Масени број 244 (најстабилнији изотоп)
Ел. конфигурација [Rn]5f67s2
по љускама
2, 8, 18, 32, 24, 8, 2
Физичка својства
Боја сребрнобела
Агрегатно стање чврсто
Тачка топљења 912 K (639 °‍C)
Тачка кључања 3.503 K (3.230 °C)
Густина 19.816 kg/m3
Моларна запремина 12,29×10−3 m3/mol
Топлота фузије 2,84 kJ/mol
Топлота испаравања 344 kJ/mol
Атомска својства
Оксидациона стања 6, 5, 4, 3
Особине оксида амфотерни
Електронегативност 1,28 (Полинг)
1,22 (Олред)
Енергије јонизације 1: 584,7 kJ/mol
Атомски радијус 175 pm
Линије боје у спектралном распону
Остало
Кристална структурамоноклинична
Monoclinic кристална структура за плутонијум
Брзина звука 2.260 m/s (293,15 K)
Топл. водљивост 6,74 W/(m·K)
Сп. ел. водљивост 0,666×106 S/m
CAS број 7440-07-5
референцеВикиподаци

Плутонијум (Pu, латински: plutonium) је хемијски елемент из групе актиноида.[1] Име је добио по патуљастој планети Плутону.

Плутонијум је радиоактиван метал из групе актиноида.[2] први пут добијен и испитан од стране америчког хемичара Glenna T. Seaborga 1941. године. Научници су искористили уранијум, који су бомбардовали језгрима деутеријума (изотоп водоника). Плутон је веома реактиван. Ако дуго стоји на ваздуху прекрив се златним слојем оксида. Јавља се у 6 алтотропских модификација и гради једињења у којима се јавља са четири оксидациона броја. Познато је 15 изотопа плутонијума чије се атомске масе крећу између 232 и 246. Због високог степена радиоактивности смртоносан је за човека чак и у минималним количинама. Опаснији је од уранијума због мање критичне масе.

Заступљеност: трагови овог елемента се јављају међу рудама уранијума.

Референце[уреди]

  1. ^ Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3. изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6. 
  2. ^ Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga. 

Спољашње везе[уреди]

Медији везани за чланак Плутонијум на Викимедијиној остави