Побједа

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Побједа
Pobjeda.jpg
Насловна страна „Побједе“ од 23. маја 2006. године
ТипДневне новине
Форматbroadsheet
ВласникВлада Црне Горе 85,99%
мали деоничари 14,01%
УредникВесна Шофранац
Оснивање1944
Језикцрногорски
СедиштеПодгорица, Црна Гора
ISSN0350-4379
Веб-сајтhttp://www.pobjeda.me/

Побједа су дневне новине које излазе у Црној Гори.

Историја[уреди | уреди извор]

Први број Побједе објављен је током Другог свјетског рата 24. октобра 1944. године у Никшићу у оквиру Националног ослободилачког фронта Црне Горе. Публикован је као „Лист cоцијалистичког савеза радног народа Црне Горе“. Од 19. новембра 1944. године до 6. јуна 1954. излази на Цетињу. Од тада Побједа почиње да се издаје у (Титограду) Подгорици.

Као и све остале новине сагласно друштвеном систему и уставном поретку СФР Југославије, биле cу под контролом и доминацијом Социјалистичког савеза радног народа Југославије и Савеза комуниста Југославије. Од 2010. године Побједа се по први пут у својој историји (од 66 године излажења) штампа на латиничном писму. [1]

Значај и утицај[уреди | уреди извор]

У условима тек ослобођене земље читалачка публика је прихватила Побједу поштено и искрено. У вријеме СФР Југославије, Побједа ce продавала на киосцима у Београду, Новом Саду, Приштини, Љубљани, ЗагребуСарајеву, Скопљу и другим већим градовима у Босни и Херцеговини, Македонији, Србији, Хрватској и Словенији. Побједа је била двонедељник и недељник, да би од 1. јануара 1975. године постала дневни лист, на основу пројекта Николе Лекића, београдског уредника и новинара.[2]

До 1990-их су биле једине дневне новине у Црној Гори. У седамдесетогодишњој историји овог листа тешко да се може наћи иоле значајнији писац у црногорској, српској, па и у књижевности СФР Југославије који није био сарадник Побједе.

Значајни новинари и сарадници „ Побједе“[уреди | уреди извор]

Директори[уреди | уреди извор]

  • Мило Краљ (1970—1974)
  • Светозар Дурутовић (1974—1978)
  • Марко Шпадијер (1978—1982)
  • Петар Бошковић (1982—1984)
  • Видоје Конатар (1984—1995)
  • Драган Ђуровић (1995—2001)

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Српске новине, чланак: Pobijeđena Побједа!, бр.10., 3.6.2010., стр 14. (PDF). Подгорица. 2010. 
  2. ^ Репич-Лекић, Мириам. „Биографија /Николе Лекића/“, у: Лекић, Никола. Канцоне, шпагети, калћо и..., издање М. Репич Лекић, Земун, 2002, стр. 173-178.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Архива „ Побједе“
  • Репич-Лекић, Мириам. „Биографија /Николе Лекића/“, у: Лекић, Никола. Канцоне, шпагети, калћо и..., издање М. Репич Лекић, Земун, 2002, стр. 173-178.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]