Повеља краља Милутина манастиру Бањска

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Повеља краља Милутина манастиру Бањска или Светостефанска хрисовуља је средњовековна повеља коју је српски краљ Милутин издао по завршетку градње своје гробне задужбине Манастира Светог Стефана у Бањској.

Препис ове повеље у облику књиге (начињен приближно када и изгубљени оригинални свитак), пронађен је 1889. у Старом Сарају у Цариграду, чији је текст штампан у два издања у Београду у издању Љубомира Ковачевића и Бечу у издању Ватрослава Јагића 1890. године.

Српски краљ Стефан Урош II Милутин (1282. — 1321.) је између 1313.--1316. године подигао задужбину као гробну цркву у области Косовске Митровице, у месту Бањска, посвећену светом Стефану Првомученику. По завршетку грање издао је повељу у облику ротулуса са златним печатом на крају, који је ради веће и боље употребљивости ускоро исписан на пергаменту, у форми књиге.

Књига поред текста саме повеље која завршава се свечаним потписом краља Милутина, садржи и излагања краља Драгутина, Милутиновог брата, и архиепископа Никодима I. У хрисовуљи се детаљно описује простирање бројних имања („властелинства“) која је краљ Милутин даривао насељима крај Ибра, Ситнице, Лаба, у Расу, Хвосну, Плаву, Будимљу, Зети и др. Повељом су прописане обавезе и привилегије земљорадника, сточара и занатлија према манастиру Бањска.

Након Косовског боја 1389. године Османлије су похарали Милутинову задужбину и том приликом понели и Повељу, која од друге половине XV века се чува у Цариграду, у султановој ризници Старог Сараја.

Спољашње везе[уреди]