Подгорац (Бољевац)

Координате: 43° 56′ 23″ С; 21° 56′ 25″ И / 43.939833° С; 21.940333° И / 43.939833; 21.940333
С Википедије, слободне енциклопедије
Подгорац
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округЗајечарски
ОпштинаБољевац
Становништво
 — 2022.Пад 1.555
Географске карактеристике
Координате43° 56′ 23″ С; 21° 56′ 25″ И / 43.939833° С; 21.940333° И / 43.939833; 21.940333
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина312 m
Подгорац на карти Србије
Подгорац
Подгорац
Подгорац на карти Србије
Остали подаци
Поштански број19233
Позивни број030
Регистарска ознакаZA
Зграда МЗ

Подгорац је насеље у Србији у општини Бољевац у Зајечарском округу. Према попису из 2022. било је 1.555 становника[1] (према попису из 2011. било је 1.913 становника).

Историја[уреди | уреди извор]

Споменик НОБ-а

Немци су у септембру 1941. године потпуно спалили села Подгорац и Злот, што је била освета за партизанско уништење рудника Ртањ и ометање саобраћаја уништавањем мостова и железничких пруга. Прво су села бомбардовали из ваздуха, срушивши у Подгорцу једну кућу и убивши нешто стоке и живине. 9. септембра до 15 часова читави Подгорац је био спаљен. За ову операцију је немачка команда ангажовала око 30 камиона и борних кола, те 700 војника из Ниша, Зајечара и Бора наоружаних аутоматима. Главно наоружање је било 7 топова и преко 30 тешких митраљеза. На свим раскрсницама путева који су водили у планину и поља, на Тилва налти, Самару, Тројином и Мачковом брду Немци су поставили и закамуфлирали тешке митраљезе. 26 таквих митраљеских гнезда сасвим је блокирало село. После митраљеске пуцњаве у куће и стаје упадали су немачки војници са нарамцима сламе којом су пунили све просторије. Затим би убацивали запаљиве бомбе, а укућане гурали у куће захваћене ватром и затварали врата за њима. Сексуално су злостављали девојке и мајке и бацали их у згаришта. У оба села, Подгорцу и Злоту, изгореле су 853 куће и друге грађевине, те велике количине људске и сточне хране. По паљевини села Немци су отерали у Бор и затворили 150 Злоћана и Подгорчана. После два дана од њих су издвојили 22, по 11 из сваког села, и стрељали их на пијаци у Бољевцу.[2]

У центру села налази се Османбегова чесма, сазидана крајем 18. века. У селу је рођен народни херој Ђорђе Симеоновић.

Овде се налаѕи Црква Сошествија Светог Духа у Подгорцу.

Према попису из 1953. у Подгорцу је било 664 домаћинстава и 2.961 становник. По деловима насеља распоред становништва био је следећи:[3]

Део насеља Бр. домаћинстава Бр. становника
Ваља Рнж 78 210
Марар 38 201
Подгорац 312 1.352
Сарака 43 241
Стрмљана 41 221
Тимок 76 386
Тријангла 39 201
Фундоњ 37 149
Подгорац 664 2.961

Демографија[уреди | уреди извор]

Према попису из 2022. у Подгорцу живи 1.555 становника што је за 358 мање (-18,71%) у односу на попис из 2011. када је било 1.913 становника. У насељу има 1.324 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 47,12 година (45,95 код мушкараца и 48,29 код жена).[1]

Према попису из 2002. у насељу има 606 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,66.

Становништво у овом насељу веома је нехомогено, а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника. Прва школа је отворена 1840. године. У њој је радио познати песник и сликар Ђура Јакшић. На путу за Подгорац приликом ноћења у манастиру Горњак настала је његова песма -Ноћ у Горњаку.

Демографија[4]
Година Становника
1948. 2.893
1953. 2.961
1961. 3.255
1971. 2.870
1981. 2.772
1991. 2.475 2.451
2002. 2.218 2.277
2011. 1.913
2022. 1.555
Етнички састав према попису из 2002.[5]
Власи
  
1.157 52,16%
Срби
  
903 40,71%
Румуни
  
19 0,85%
Хрвати
  
3 0,13%
Македонци
  
2 0,09%
Југословени
  
2 0,09%
Бошњаци
  
1 0,04%
непознато
  
14 0,63%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Спортски клубови[уреди | уреди извор]

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „Књига 2”. Старост и пол, подаци по насељима (PDF). publikacije.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. 2023. ISBN 978-86-6161-230-5. 
  2. ^ Устанак народа Југославије 1941, зборник, књига прва, Војноиздавачки завод ЈНА "Војно дело", Београд, 1962, страна 598.-612.
  3. ^ Попис становништва 1953, том 13, Савезни завод за статистику, 1959.
  4. ^ „Књига 20”. Упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002. и 2011. Подаци по насељима (PDF). stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. септембар 2011. ISBN 978-86-6161-109-4. 
  5. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  6. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]