Подгорац (Бољевац)
Подгорац | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Управни округ | Зајечарски |
| Општина | Бољевац |
| Становништво | |
| — 2022. | |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 43° 56′ 23″ С; 21° 56′ 25″ И / 43.939833° С; 21.940333° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 312 m |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 19233 |
| Позивни број | 030 |
| Регистарска ознака | ZA |

Подгорац је насеље у Србији у општини Бољевац у Зајечарском округу. Према попису из 2022. било је 1.555 становника[1] (према попису из 2011. било је 1.913 становника).
Историја
[уреди | уреди извор]
Немци су у септембру 1941. године потпуно спалили села Подгорац и Злот, што је била освета за партизанско уништење рудника Ртањ и ометање саобраћаја уништавањем мостова и железничких пруга. Прво су села бомбардовали из ваздуха, срушивши у Подгорцу једну кућу и убивши нешто стоке и живине. 9. септембра до 15 часова читави Подгорац је био спаљен. За ову операцију је немачка команда ангажовала око 30 камиона и борних кола, те 700 војника из Ниша, Зајечара и Бора наоружаних аутоматима. Главно наоружање је било 7 топова и преко 30 тешких митраљеза. На свим раскрсницама путева који су водили у планину и поља, на Тилва налти, Самару, Тројином и Мачковом брду Немци су поставили и закамуфлирали тешке митраљезе. 26 таквих митраљеских гнезда сасвим је блокирало село. После митраљеске пуцњаве у куће и стаје упадали су немачки војници са нарамцима сламе којом су пунили све просторије. Затим би убацивали запаљиве бомбе, а укућане гурали у куће захваћене ватром и затварали врата за њима. Сексуално су злостављали девојке и мајке и бацали их у згаришта. У оба села, Подгорцу и Злоту, изгореле су 853 куће и друге грађевине, те велике количине људске и сточне хране. По паљевини села Немци су отерали у Бор и затворили 150 Злоћана и Подгорчана. После два дана од њих су издвојили 22, по 11 из сваког села, и стрељали их на пијаци у Бољевцу.[2]
У центру села налази се Османбегова чесма, сазидана крајем 18. века. У селу је рођен народни херој Ђорђе Симеоновић.
Овде се налази Црква Сошествија Светог Духа у Подгорцу.
Према попису из 1953. у Подгорцу је било 664 домаћинстава и 2.961 становник. По деловима насеља распоред становништва био је следећи:[3]
| Део насеља | Бр. домаћинстава | Бр. становника |
|---|---|---|
| Ваља Рнж | 78 | 210 |
| Марар | 38 | 201 |
| Подгорац | 312 | 1.352 |
| Сарака | 43 | 241 |
| Стрмљана | 41 | 221 |
| Тимок | 76 | 386 |
| Тријангла | 39 | 201 |
| Фундоњ | 37 | 149 |
| Подгорац | 664 | 2.961 |
Демографија
[уреди | уреди извор]Према попису из 2022. у Подгорцу живи 1.555 становника што је за 358 мање (-18,71%) у односу на попис из 2011. када је било 1.913 становника. У насељу има 1.324 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 47,12 година (45,95 код мушкараца и 48,29 код жена).[1]
Према попису из 2002. у насељу има 606 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,66.
Становништво у овом насељу веома је нехомогено, а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника. Прва школа је отворена 1840. године. У њој је радио познати песник и сликар Ђура Јакшић. На путу за Подгорац приликом ноћења у манастиру Горњак настала је његова песма -Ноћ у Горњаку.
![]() |
| |||||||||||||||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Година пописа | 1948. | 1953. | 1961. | 1971. | 1981. | 1991. | 2002. |
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Број домаћинстава | 607 | 664 | 746 | 698 | 678 | 640 | 606 |
| Број чланова | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 и више | Просек |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Број домаћинстава | 89 | 122 | 88 | 103 | 82 | 72 | 34 | 15 | 1 | 0 | 3,66 |
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 915 | 190 | 626 | 67 | 32 | 0 |
| Женски | 949 | 105 | 620 | 188 | 34 | 2 |
| УКУПНО | 1.864 | 295 | 1.246 | 255 | 66 | 2 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 454 | 111 | 0 | 183 | 62 |
| Женски | 231 | 136 | 0 | 13 | 10 |
| Укупно | 685 | 247 | 0 | 196 | 72 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 10 | 6 | 13 | 3 | 32 |
| Женски | 0 | 1 | 28 | 6 | 0 |
| Укупно | 10 | 7 | 41 | 9 | 32 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 0 | 8 | 11 | 5 | 3 |
| Женски | 1 | 0 | 5 | 12 | 14 |
| Укупно | 1 | 8 | 16 | 17 | 17 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 4 | 0 | 0 | 3 | |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 5 | |
| Укупно | 4 | 0 | 0 | 8 | |
Спортски клубови
[уреди | уреди извор]- ФК Малиник, основан 1955. године
Галерија
[уреди | уреди извор]- Подгорац (Бољевац)
-
Подгорац, панорама
-
Подгорац, црква Сошествија Светог Духа
-
Подгорац, црква Сошествија Светог Духа
-
Османбегова чесма
-
Споменик на месту Ваља Рнж
-
Подгорац, панорама насеља
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б „Књига 2”. Старост и пол, подаци по насељима (PDF). publikacije.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. 2023. ISBN 978-86-6161-230-5.
- ^ Устанак народа Југославије 1941, зборник, књига прва, Војноиздавачки завод ЈНА "Војно дело", Београд, 1962, страна 598.-612.
- ^ Попис становништва 1953, том 13, Савезни завод за статистику, 1959.
- ^ „Књига 20”. Упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002. и 2011. Подаци по насељима (PDF). stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. септембар 2011. ISBN 978-86-6161-109-4.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
