Подела музике

Музика се може поделити и класификовати у више категорија и поткатегорија, јер су доле поменуте категорије утицале једна на другу, мешале се и комбиновале, те су тако временом настајале нове и нове поткатегорије. Подела на основне категорије врши се према:

1. Средству којим се музика изводи:

Фотографија са концерта вокално-инструменалне музике.

• Вокална музика - изводи је људси глас, било соло или у хору. Основни људски гласови су: сопран, алт, тенор и бас. Пример за вокалну музику је хорска а капела музика.
• Инструментална музика - настаје свирањем на музичким инструментима. Она се потпуно осамостаљује у периоду барока (крај 16. и почетак 18. века), јер је у средњем веку и ренесанси превласт имала вокална музика. Од 1750. године до данас, инструментална музика заузима примат. Ту спадају: Симфонија, Концерт, Соната, Свита, Фуга...
• Вокално-инструменална музика - настаје када се пева уз пратњу музичких инструмената. Ту спадају Опера, Оперета, Ораторијум, Реквијем, Кантата, Химна, Мотет, Мадригал, Корал, Канон итд.

2. Наслову, тј. садржају композиције:

Реку Влтаву, њен ток кроз различите пределе и њене ћуди, тоновима је осликао чешки композитор Беджих Сметана у свом циклусу од 6 симфонијских поема Из моје домовине, у којем је „Влтава“ најпопуларнија. Поема „Влтава“ представља ремек-дело програмске музике.

• Програмска музика – у њој се тонски слика (садржај): разне појаве у друштву и природи (битке, таласи мора, жубори потока, река и сл.). Ова врсту музике композитори компонују према неком садржају и програму из литературе: прича, легенда, догаћај или нека замисао; сликарства или неке сличне уметности. С обзиром да су вокалне композиције везане за текст и да имају наслов, убрајају се у програмску музику. Програмска музика се највише стварала у другој половини 19. века. Најзначајнија дела из ове области су: Пер Гинт од Грига, Моја домовина (шест симфонијских поема) од Сметане, Слике с изложбе од Мусоргског, итд.
• Апсолутна музика – за разлику од програмске музике, апсолутна музика користи чисто музичка средства. Дела апсолутне музике најчешће носе назив према својој музичкој форми: Песма, Рондо, Прелудијум, фуга, Симфонија, Концерт, Варијације или по темпу у ком се изводи композиција: Адађо, Модерато, Алегро, Престо итд. Ове композиције често уз наслов имају и број, опус.

Џез трио: Mel Tormé - бубњеви, Benny Goodman - кларинет и Teddy Wilson - клавир.

3. Жанровима (итал. generi musicali - везано; енгл. genres of music; франц. genres de musique, нем. musikalische Gattungen), тј. музичким врстама (музика која има иста стилска обележја). Треба знати да су сви ти жанрови утицали један на другог, да су се мешали и комбиновали и да су тако временом настајали опет нови поджанрови. Рецимо, на рок музику утицали су многи жанрови као што су блуз, фолк, џез, па чак и класична музика. Добри познаваоци музике могу тачно да дефинишу чији утицај се осети у поједином жанру.

Поменимо само мали део музичких жанрова:

• Класична музика
• Забавна музика
• Народна музика
• Фолк музика
• Џез музика
• Блуз музика
• Поп музика
• Рок музика
• Фанк музика

Француз Клод Дебиси је са Морис Равелом водећи композитор импресионизма (крај 19. и почетак 20. века).

4. Историјским епохама - у музици је то начин музичког мишљења неког доба или појединца у њему. Тако постоји музика:

• Антике - 1500. п. н. е. - 476. а.д.
• Средњег века (476—1400)
• Ренесансе (1400—1600)
• Барока (1600—1750)
• Класицизма (1730—1827)
• Романтизма (1815—1910)
• Импресионизма (1860—1960)
• Савремена музика, 20. век и 21. век - музика која одражава дух и темпо живота нашег времена, али и његове противречности.

Трубадури, 14. век.

5. Религијској основи:

• Литургијска - сакрална музика (лат. sacer = свети; итал. musica sacra, енгл. sacred music; франц. musique sacrée, нем. sakrale Musik) - је црквена музика која развија верска осећања и побожност. У њој се приказују догађаји из Библије. То су хорске композиције које се певају а капела на богослужењу. Основне форме сакралне музике средином 15. века (ренесанса) биле су: миса, мотет, мадригал. Литургијску музику писали су многи српски композитори: Стеван Стојановић Мокрањац (Литургија и Опело у фис-молу), Коста Манојловић (Литургија, Опело, Божићна ноћ, Псалм 137), Јосиф Маринковић (Литургија за мешовити хор, Опело итд.).
• Световна или профана музика (лат. profan што значи нецрквени, несвети; итал. musica profana, енгл. secular music; франц. musique profane, нем. profane Musik) - је не-верска музика (светован значи бити одвојен од религије) која се развијала у народу. То је била музика путујућих музичара (жонглера, шпилмана, трубадура, трувера), који су користили лако преносиве музичке инструменте: бубањ, харфа, блок-флаута и гајде. Код нас су се звали гудци, свиралници и скомраси. Њихову делатност (музику, тематику песама и инструменте) црква није одобравала. Певали су о љубави, тежњи за срећним животом, политичке сатире, игре и драмска дела. Ова врста музике развила се у средњем веку. Ту спада Мадригал.

6. Начину извођења:

CD или компакт диск је медиј који служи за чување фиксираног извођења, као и за његову репродукцију.

• Живо извођење - је вокално, инструментално или вокално-инструментално извођење које има далеко већи емотивни набој од фиксираног извођења.
• Фиксирано или снимљено извођење - је чиста репродукција музике преко музичких медија и механичких (електронских) уређаја за репродукцију слике и звука (грамофон, касетофон, радио, ТВ, видео, YouTube, CD...).

Како се могу изводити све категорије музике

Инструментални (камерни) трио - ансамбл од 3 инструментална извођача (живо извођење).

Зависно од броја извођача, све три поменуте категорије музике могу се изводити као:

• Дуо, када певају или свирају двоје.
  • Постоје нструментални састави састављени од два инструмента. Ако су оба инструмента равноправна, онда се ради о камерној музици. Тај састав зовемо камерни дуо. Ако један инструмент доминира над другим, онда се ради о солистичкој музици.
• Трио, када певају или свирају троје.
• Квартет, када певају или свирају четворо и тако даље...
• Хор је састав у коме пева више од осам певача у групи. Хорске композиције без инструменталне пратње зову се а капела.
• Оркестар, када инструменталисти свирају заједно, у групи.

Види још

• Дувачки инструменти
• Инструменталиста
• Солиста
• Извођач
• Уметник (музика)
• Композиција (музика)
• Стилови у музици
• Теорија музике
• Репродуктивни уметник (музика)
• Кларинетиста
• Аликвотно певање
• А капела
• Импровизација (музика)
• Списак музичких инструмената
• Подела музичких инструмената
• Оркестрација
• Концерт (музичка композиција)
• Концерт (музичка приредба)
• Публика