Подоље (област)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Подíлля
Подоља
Подоља
Географија
Континент Европа
Регија Источна Европа
Земља Украјина
Молдавија
Друштво
Званични језици украјински, молдавски, руски
Религија православље, католицизам
Владавина
Догађаји
Претходници и наследници
Претходиле су: Наследиле су:
[[Портал:]]
Брацлавско војводство (1648)
Подољско војводство (1664)
Грб Подољскога војводства (1584)

Подоље (укр. Подíлля, рус. Подо́лье, тур. Podolya, пољ. Podole, нем. Podolien) је историјско-географски рејон у источној Европи. Данас се налази у западној Украјини и Молдавији (Транснистрија). На старословенском језику Подоља знаћи терен до или терен уз (реку).

Већи градови су Камјањец-Подиљски (највећи град Подоље), Хмељницки, Виница. Неки ту убрајају и град Тернопољ, који је фактички у Галицији.[1] У молдавском делу (Транснистрија) припадају градови Каменка и Рибница.

Географија[уреди]

Позиција[уреди]

Подоља је део Источноевропске низије, између реке Дњестар и на југу до планина Карпата у Украјини. Заузима површ око 40,000 км2, у дужини 320 км од северозапада до југоистока, на левој страни реке Дњестар. Високи део Подолије иде до 144 м у висину, поред реке Јужни Буг и Западни Буг, које су притоке реке Дњестар. Подолија лежи источно од историјске регије Црвена Рутенија (источни део Галиције), поред реке Серет (притока Дњестра). На северозападу гранићи на Волињ. У Подолији се налазе Виничка област и јужни и централни део Хмељничке области. Део Подоље састављају је делови Тернопољске области (запад) и Кијевске области. На истоку заузима делове Черкасија, Кировграда и Одешке области са северним делом Транснистрије.

Хидрологија[уреди]

Кроз Подољу иду две велике реке, пловни Дњестар (који ради границу са Молдавијом) и Јужни Буг, која плови паралелно са Дњестром. Јужни Буг није пловна река због водопада и мочвара. Река Дњестар је главна прометница за трговину у крајевима Могиљев-Подољски, Жванец и друге подољске луке.

Педологија и клима[уреди]

Земљиште Подоље је састављен из црнице или чернозем, зонални тип земљишта који је развијен на лесној подлози. Настаје под утицајем степске и континенталне климе. Црница је врло плодно пољопривредно подручје. Баре се стварају само уз реку Буг. Подоља има умерену климу, просечна температура код Камјањец-Подиљског је 9 °C (-4 °C у јануару, 20 °C у јулу).

Пољопривредни проиуводи су трешња, мурва, диња (мелона), тиква и краставца.

Популација[уреди]

За време Руске Империје (1906) у Подољи је живело 3.543.700 становника, углавном Украјинаца, са пољском и Јеврејском мањином. Популација Румуна је била око 50.000, са мањим бројем Немаца и Јермена.

Историја[уреди]

Сармати[уреди]

У антики (1. век пре н.е) у Подољи су живели Скити. Антички писац Херодот је први поменуо Скитима сродан народ — Савроматима, који су дошли крајем 3. века пре н.е. из територије Дона према западу. У Украјини се период с крајем 3. века пре н.е. до 4. века наше ере зове Сарматска ера. Европска Сарматија је заузимала место између река Дон и Висле. На југу је граничила са северном Дакијом. На карти Римског царства (125. година) народ који је био насељен на почетку Јужнога Буга звали су Навари (лат. navari). Артефакте Сармата су нашли и код средњег тока Дњестра. Почетком 3. века у те крајеве су одлазили хришћански мисионари (поред Подоље налазила се је скитска епархија). Грчки мисионари су их звали Скити-пахари, неколико касније у хроникама звали су их Анти (пенковска култура, 5. до 7. века). У 9. веку наше ере Сармати су били уништени од Хуна, део Сармата је био асимилиран Хунима под водством Атиле (434-454).

Велику заоставштину Сармата даје и реч која се користи код Пољака и означава етнолошко-културни концепт-Сарматизам.

Средњи век[уреди]

У средњем веку Подоље је било део Кијевске Русије и Кнежевине Галиција-Волинија. У галицијско-волинијским хроникама из 12. века, Подоље су звали рус. Низовья (Ушће реке). У 13. веку разоре је Монголи, након чега је била неколико векова под влашћу Златне хорде. Око 1363. године, после битке код Плавих вода (1362) између Велике кнежевине Литваније и Златне хорде, Подољја је ушла у састав Литванске кнежевине. Велики литавнски кнез Ољгерд именовао је Фјодора Корниатовича као наместника подољске губернатуре. Јуна 1395. године велики кнез Литваније и краљ Пољске Владислав II Јагело преда краковској војводи Спитку из Мељштина западни део Подоља. У овој одредби се први пут помиње реч Подоља. Војвода Спитко је убијен у битки код Ворксле (1399), па је Владислав II Јагело предао Подољу Свиндригајлу Ољгердовичу, до 1403, када је Подољем управљао сам Владислав II Јагело.

1430. године у Подољу ушла је Пољска војска, против њих се је 1431-1434 дигао устанак (Бакотски устанак). После гушења побуне градови Камјањец-Подиљски, Смотрич, Бакота и Скала припале су Пољској. Административну поделу и подољско војводство добију 1434. године, са административним центром у граду Камјањец-Подиљски. Источно Подоље је остало у саставу Велике кнежевине Литваније.

Нови век[уреди]

Средином 15. века Подоље је изгубило своје војводство и припало Брацлавском војводству [2], где су се налазили брацлавски, звенигородски и винички окрузи. 1598. администрација се пресели из Брацлава у Виницу. Често се Подоље звало и Брецлавшчина. Од 1569. цело Подоље је део Државнe заједницe Пољске и Литваније.

За време (успелог) устанка козачке Запорошке Сече (1648–1654), под хетманом Богданом Хмељницким администрација је прешла на козачку, војну администрацију (територије подељене по војним пуковима). По Андрусовском примирју (1667) између Руског царства и Државне заједнице Пољске и Литваније, Подоља је припала Пољско-литванијској држави.

Област је веома страдала за време упада Кримских Татара и Турака, нарочито за време пољско-турског рата (1672—1676). Од 1672. до 1699. Подоље се налазило у саставу Османског царства (Подољски вилајет са центром у Камењец-Подољском). Након пораза Турака у Пољско-османском рату (1683–1699) Подоље опет припада Држави Пољско-литванској.

Након прве поделе Пољске 1772. године део Подоље, западно од реке Збруч припада Хабсбуршкој монархији, док је већи део, након анексије козачких земља (1793), припао Руској империји. У Руској империји поновно је установљена Подољска губернија. За време руске владавине Подоља се добро развила трговином а популација порасла. 1810. године, Шенбрунским миром, део Подоље западно од реке Збруч припао је Руској империји, као Тарнопољски округ. 1815. тај део назад узима Аустријско царство.

20. век[уреди]

Након завршетка пољско-совјетског рата 1921. десни брег од реке Збруч припадне Пољској, док је већи део остао у Совјетском Савезу, као део Украјинске Совјетске Републике. Река Збруч је била гранична река. За други светски рат (1941-1944) Подоље је било под немачко-румуњском окупацијом. Градови Подоља су били углавном уништени, док је (замало) цела Јеврејска популација уништена у холокаусту.

Данас је Подоља, већином, део Украјине, док се мало део налази у Транснистрији.

Референце[уреди]

  1. ^ Władysław Łoziński Prawem i lewem. Obyczaje na Czerwonej Rusi w pierwszej połowie XVII wieku, ISKRY, Warszawa, 2005, ISBN 9788324417698, s. 22
  2. ^ Брацлав, Украјина

Литература[уреди]