Подручје управљања стаништем „Горњи ток Неретве”

С Википедије, слободне енциклопедије
IUCN категорија IV (станиште)
Поглед са водопада Шиштице на горњи ток Неретве
МјестоБосна и Херцеговина  БиХ
Управљачко тијелоРепублички завод за заштиту културно историјског и природног насљеђа

Географија и хидрографија[уреди | уреди извор]

Географски и хидролошки Неретва је подељена на три тока - горњи, средњи и доњи.[1] Горњи ток реке Неретве назива се још и Горња Неретва и обухвата огромно подручје, бројне потоке и изворишта, три главна језера у близини саме реке као и планине планине Трескавицу и Зеленгору, шуме, флору и фауну подручја.
Укупна дужина Неретве је 230 км, а део реке, Горња Неретва је дуга 90 км. Такође, Неретва мења смер од Исток-Запада до Север-Југ, након изласка из Горње Неретве у средњи ток. Овим дјелом она протиче кроз општине Гацко, Калиновик и Коњиц.
Неретва је највећа крашка ријека у Динарским планинама на цијелом источном дијелу јадранског басена, која припада ријеци Јадранског слива. Укупна дужина је 230 км, од чега је 208 км у Босни и Херцеговини, док су коначни 22 км у Дубровачко-неретванској жупанији Хрватске.

Локације[уреди | уреди извор]

Извор[уреди | уреди извор]

Река Неретва извире испод планинског седла познатог као Гредељ, дијела планине Јабука, на надморској висини 1227 м.[2] Извор ријеке Неретве се састоји од пет индивидуалних врела у шумама и стрмим падинама гредељског гребена. Већ дуги низ година постоји на граници најстаријег националног парка у Босни и Херцеговини, НП Сутјеска са својом првобитном шумом Перућица.

Борачка клисура[уреди | уреди извор]

Неретванска клисура је заправо широка долина, широка између 1 и 20 километара, звана Борач. Ипак, због своје позиције међу великим планинским ланцима, Борач има врло стрм пад. У овом подручију надморска висина износи 500-600м надморске висине.[3] Неколико главних изворишта значајно допуњују ријеку Неретву, од којих су најважнија и највећа количина свеже и питке воде долази изворишта "Крупац" и "Придворица". Долина Борача завршава један километар узводно од улаза у мали планински град Улог, у исто вријеме почиње долина Улога.

Улошка долина и Улог[уреди | уреди извор]

Улог је мали планински град у Долини Каштана на обали Неретве, окружене великим планинским ланцима Зеленгора, Лелије, Црвња и Трескавица. Град су основале Османлије, на старом караванском путу од Мостара преко Невесиња на путу до Истанбула.

Јабланичко језеро и Коњиц[уреди | уреди извор]

Јабланичко језеро је велико вјештачко језеро на ријеци Неретви, одмах испод Коњица гдје Неретва накратко улази у широку долину. Језеро је настало 1953. године након изградње велике е хидроелектране у близини Јабланице. Језеро има неправилни издужени облик. Његова ширина варира дуж своје дужине. Језеро је популарна дестинација за одмор у Босни и Херцеговини. Пливање, пловидба и посебно риболов су популарне активности на језеру. Многе викендице изграђене су дуж обале језера. У екосистему језера постоји 13 врста рибе.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Hidrografske karakteristike BiH”. Federalni hidrometeorološki zavod. Архивирано из оригинала 23. 03. 2009. г. Приступљено 23. 9. 2018. 
  2. ^ „Неретва - Зелена љепотица”. Акваристи. 3. 30. 6. 2013. Приступљено 23. 9. 2018. 
  3. ^ „Архивирана копија” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 08. 03. 2016. г. Приступљено 30. 09. 2018.