Подујево

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Подујево
Qyteti i Podujeves 6.JPG
Подујево
Административни подаци
Држава  Србија
Аутономна покрајина Косово и Метохија
Округ Косовски
Општина Подујево
Становништво
Становништво
 — 2011. 23.453
Географске карактеристике
Координате 42°54′42″ СГШ; 21°11′30″ ИГД / 42.911667° СГШ; 21.191667° ИГД / 42.911667; 21.191667Координате: 42°54′42″ СГШ; 21°11′30″ ИГД / 42.911667° СГШ; 21.191667° ИГД / 42.911667; 21.191667
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина 636 м
Подујево на мапи Србије
Подујево
Подујево
Регистарска ознака PR

Подујево (албански: Podujeva, Podujevë, Besiana, Besianë) је градско насеље и седиште истоимене општине у Србији, које се налази у североисточном делу Косова и Метохије и припада Косовском управном округу. Према попису из 2011. године било је 23.453 становника.[a]

Атар насеља се налази на територији катастарске општине Подујево површине 915 ha.

Историја[уреди]

Подујево се као велико село у турском тефтеру пописа области Бранковића 1455. године помиње као село са 43 српске куће, попом Степаном и његовим братом Петром, на челу списка. Под истим именом јавља се и у попису Вучитрнског санџака 1487. године. У Дубровачком архиву чува се податак да су 1660. године дубровачки трговци куповали вуну у Подујеву. Године 1806. у Првом српском устанку Станоје Главаш је од Прокупља продро до Подујева где је подигао шанац према Турцима.

Непознато је место где се српска средњовековна сеоска црква налазила у тадашњем селу Подујеву. Највероватније је да је била на садашњем брду Мерћезу које су Турци претворили у тврђаву и граничну кулу. После Првог светског рата на брду је подигнута нова црква која је посвећена Св. Илији. У Другом светском рату албански фашисти и Немци су срушили њено кубе и оштетили је. Црква је обновљена 1971. године. Овде се налази и Црква Светог Андреја у Подујеву.

Основна школа у Подујеву отворена је 1921. године. Први учитељ био је Божо Шолак.

Демографија[уреди]

Према попису из 1981. године град је био већински насељен Албанцима. Након рата 1999. године већина Срба и Црногораца је напустила Подујево.

Етнички састав према попису из 1961.[1]
Албанци
  
2.838 58,3 %
Срби
  
1.447 29,7 %
Црногорци
  
497 10,2 %
Укупно: 4.870
Етнички састав према попису из 1981.[2]
Албанци
  
14.423 90,7 %
Срби
  
740 4,6 %
Црногорци
  
348 2,2 %
Роми
  
320 2 %
Укупно: 15.894
Етнички састав према попису из 2011.[3]
Албанци
  
22.696 96,8 %
Ашкалије
  
604 2,6 %
Роми
  
74 0,3 %
Укупно: 23.453

Број становника на пописима:

Демографија[4]
Година Становника
1948. 2.435
1953. 3.253
1961. 4.870
1971. 8.490
1981. 15.894
1991. 25.847

Познате личности[уреди]

Види још[уреди]

Напомене[уреди]

  1. ^ Попис из 2011. на Косову и Метохији су спровели органи самопроглашене Републике Косово. Овај попис је био бојкотован од стране великог броја Срба, тако да је реалан број Срба на Космету знатно већи од оног исказаног у званичним резултатима овог пописа.

Референце[уреди]

  1. ^ Национални састав становништва ФНР Југославије 1961. године pod2.stat.gov.rs
  2. ^ Национални састав становништва СФР Југославије 1981. године pod2.stat.gov.rs
  3. ^ Етнички састав становништва Косова и Метохије 2011. године pop-stat.mashke.org (на језику: албански)
  4. ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Литература[уреди]

  • Јагош Ђилас: Школство на Косову , Заједница за научни рад, Приштина, 1976

Спољашње везе[уреди]