Пређи на садржај

Подујево

Координате: 42° 54′ 42″ С; 21° 11′ 30″ И / 42.911667° С; 21.191667° И / 42.911667; 21.191667
С Википедије, слободне енциклопедије
Подујево
Поглед на Подујево
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајинаКосово и Метохија
Управни округКосовски
ОпштинаПодујево
Становништво
Становништво‍
 — 2011.23.453
Географске карактеристике
Координате42° 54′ 42″ С; 21° 11′ 30″ И / 42.911667° С; 21.191667° И / 42.911667; 21.191667
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина636 m
Подујево на карти Србије
Подујево
Подујево
Подујево на карти Србије
Поштански број11000
Позивни број+381 (0)38
Регистарска ознакаPR
Веб-сајт
kk.rks-gov.net/podujeve/sr/

Подујево (алб. Podujeva, Podujevë, Besiana, Besianë) је градско насеље и седиште истоимене општине у Србији, које се налази у североисточном делу Косова и Метохије и припада Косовском управном округу. Према попису из 2011. године било је 23.453 становника.[а]

Атар насеља се налази на територији катастарске општине Подујево површине 915 ha.

Историја

[уреди | уреди извор]

Подујево се као велико село у турском тефтеру пописа области Бранковића 1455. године помиње као село са 43 српске куће, попом Степаном и његовим братом Петром, на челу списка. Под истим именом јавља се и у попису Вучитрнског санџака 1487. године. У Дубровачком архиву чува се податак да су 1660. године дубровачки трговци куповали вуну у Подујеву. Године 1806. у Првом српском устанку Станоје Главаш је од Прокупља продро до Подујева где је подигао шанац према Турцима. Српска војска је, у Првом балканском рату, према писању Српских новина, ослободила Подујево 21. октобра (по јулијанском календару 7. октобра[1]) 1912.

Непознато је место где се српска средњовековна сеоска црква налазила у тадашњем селу Подујеву. Највероватније је да је била на садашњем брду Мерћезу које су Турци претворили у тврђаву и граничну кулу. После Првог светског рата на брду је подигнута нова црква која је посвећена Св. Илији. У Другом светском рату албански фашисти и Немци су срушили њено кубе и оштетили је. Црква је обновљена 1971. године. Овде се налази и Црква Светог Андреја у Подујеву.

Основна школа у Подујеву отворена је 1921. године. Први учитељ био је Божо Шолак.

Указом Краља од 31. марта 1922. године насеље је добило статус варошице.

Током Другог светског рата део подујевског среза припао је немачкој окупационој зони, док је други део припао италијанској окупационој зони. После преласка Бугарске на страну Антифашистичке коалиције, НОВЈ и Бугарска отаџбинска војска заједно су ратовале против немачких и албанских војника. Друга бугарска армија је 4. новембра 1944. заузела Подујево.[2] Након рата притисак на српско становништво је био велики па је из подујевског краја 1959. године отишло 22 српске и црногорске породице, а следеће 36.[3]. Албанске демонстрације 1968. почеле су у Приштини али су се убрзо преселиле у Подујево. Скоро да је дошло до погрома српског становништва да није интервенисала војска и полиција. Након демонстрација 1968. број Срба се осетно смањи, што се видело на попису 1971. године где је Срба у подујевској општини било за 42% мање у односу на 1961. годину.[4]

Демографија

[уреди | уреди извор]

Према попису из 1981. године град је био већински насељен Албанцима. Након рата 1999. године већина Срба и Црногораца је напустила Подујево.

Етнички састав према попису из 1961.[5]‍
Албанци
  
 2.838 58,3%
Срби
  
 1.447 29,7%
Црногорци
  
 497 10,2%
Укупно: 4.870
Етнички састав према попису из 1981.[6]‍
Албанци
  
 14.423 90,7%
Срби
  
 740 4,6%
Црногорци
  
 348 2,2%
Роми
  
 320 2%
Укупно: 15.894
Етнички састав према попису из 2011.[7]‍
Албанци
  
 22.696 96,8%
Ашкалије
  
 604 2,6%
Роми
  
 74 0,3%
Укупно: 23.453

Број становника на пописима:

Демографија[8]
Година Становника
1948. 2.435
1953. 3.253
1961. 4.870
1971. 8.490
1981. 15.894
1991. 25.847

Познате личности

[уреди | уреди извор]

Види још

[уреди | уреди извор]

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Попис из 2011. на Косову и Метохији су спровели органи самопроглашене Републике Косово. Овај попис је био бојкотован од стране великог броја Срба, тако да је реалан број Срба на Космету знатно већи од оног исказаног у званичним резултатима овог пописа.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ http://www.digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/srpske_novine/1912/10/09#page/1/mode/1up
  2. ^ Вукадиновић, И. 2016. „Ослобођење Косова и Метохије 1944. године“. У Косово и Метохија у Другом светском рату: Седам деценија касније, тематски зборник међународног значаја, ур. В. Виријевић и Д. Елезовић, 205–224. Косовска Митровица: Филозофски факултет Универзитета у Приштини.
  3. ^ https://istorija20veka.rs/wp-content/uploads/2024/01/2024_1_11_gat_199-220.pdf
  4. ^ И. Вукадиновић, Аутономија Косова и Метохије у Србији (1945-1969), Београд 2020, 461, докторска дисертација
  5. ^ Национални састав становништва ФНР Југославије 1961. године pod2.stat.gov.rs
  6. ^ Национални састав становништва СФР Југославије 1981. године pod2.stat.gov.rs
  7. ^ Етнички састав становништва Косова и Метохије 2011. године pop-stat.mashke.org (језик: албански)
  8. ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Јагош Ђилас: Школство на Косову , Заједница за научни рад, Приштина, 1976

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Подујево&oldid=28394960”