Подујево

Из Википедије, слободне енциклопедије
Подујево
Rruga-Zahir-Pajaziti.JPG
Центар Подујева
Административни подаци
Држава  Србија
Аутономна покрајина  Косово и Метохија
Управни округ Косовски
Општина Подујево
УНМИК Подујево
Становништво
Становништво
 — (2011) Пад 23.453
Географске карактеристике
Координате 42°54′42″ СГШ; 21°11′30″ ИГД / 42.911667° СГШ; 21.191667° ИГД / 42.911667; 21.191667Координате: 42°54′42″ СГШ; 21°11′30″ ИГД / 42.911667° СГШ; 21.191667° ИГД / 42.911667; 21.191667
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина 636 м
Подујево на мапи Србије
Подујево
Подујево
Остали подаци
Позивни број +383 (0)38

Подујево (алб. Besiana или Besianë, Podujeva или Podujevë) је насеље и седиште општине Подујево на Косову и Метохији. Атар насеља се налази на територији катастарске општине Подујево површине 915 ha. Према подацима пописа становништва 2011. године, у Подујево је пописано 23.453 лица.[1]

Историја[уреди]

Подујево се као велико село у турском тефтеру пописа Области Бранковића 1455. године помиње као село са 43 српске куће, попом Степаном и његовим братом Петром, на челу списка. Под истим именом јавља се и у попису Вучитрнског санџака 1487. године. У Дубровачком архиву чува се податак да су 1660. године дубровачки трговци куповали вуну у Подујеву. Године 1806. у Првом српском устанку Станоје Главаш је од Прокупља продро до Подујева где је подигао шанац према Турцима.

Непознато је место где се српска средњовековна сеоска црква налазила у тадашњем селу Подујеву. Највероватније је да је била на садашњем брду Мерћезу које су Турци претворили у тврђаву и граничну кулу. После Првог светског рата на брду је подигнута нова црква која је посвећена Св. Илији. У Другом светском рату албански фашисти и Немци су срушили њено кубе и оштетили је. Црква је обновљена 1971. године. Овде се налази и Црква Светог Андреја у Подујеву.

Основна школа у Подујеву отворена је 1921. године. Први учитељ био је Божо Шолак.

Демографија[уреди]

Насеље има албанску етничку већину. До 1999. године у Подујеву је живело око 600 Срба и Црногораца.

Број становника на пописима:


Референце[уреди]

Литература[уреди]

  • Јагош Ђилас: Школство на Косову, Заједница за научни рад, Приштина, 1976,