Пожега (Славонска)
Пожега | |
---|---|
![]() Црква свете Терезе | |
Административни подаци | |
Држава | ![]() |
Жупанија | Пожешко-славонска |
Становништво | |
Становништво | |
— 2011. | 19.506 |
— густина | 145,68 ст./km2 |
Агломерација (2011.) | 26.248 |
Географске карактеристике | |
Координате | 45° 19′ 57″ С; 17° 40′ 28″ И / 45.33247° С; 17.67436° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 155 m |
Површина | 133,9 km2 |
Остали подаци | |
Градоначелник | Дарко Пуљашић (ХДЗ) |
Поштански број | 34000 |
Позивни број | +385 34 |
Регистарска ознака | PŽ |
Веб-сајт | |
http://www.pozega.hr/ |
Пожега је град у Хрватској и административно средиште Пожешко-славонске жупаније. Према резултатима пописа из 2011. у граду је живело 26.248 становника, а у самом насељу је живело 19.506 становника.[1]
Пожега се налази у средишту плодне долине у средишњој Славонији. Од 1921. до 1991. године, град је носио име Славонска Пожега, јер је истоимени назив носио и град у Србији.
Историја и култура[уреди | уреди извор]
У доба античког Рима звана Vallis aurea (Златна долина). У 13. веку средиште жупаније; Била је између 1536-1688. године под Турцима, средиште санџака. Историјско језгро настаје у доба касног барока, јер је већина старог нестало у ратовима. Гимназија основана 1699. године, прераста 1754-1773. године у пожешку академију (вишу гимназију)[2].
Пожега је постала "Краљевска варош" 1767. године, када је у њој живело 2250 становнка.[3]
Покренут је 1862. године у Пожеги политички лист "Славонац".[4]
Више старих цркава, међу којима је и Св. Духа, за Турака претворена у џамију. Посебно складно делује градски трг; Градски музеј са богатим збиркама. Североисточно од Пожеге се налази Кутјево познато по виноградима, старом винском подруму и висококвалитетним винима.
-
Пожешки санџак, 1606.
-
Приказ Пожеге из 1880.
-
Бискупска палата
-
Српски православни храм Св. Ђорђа у Пожеги
Културна историја Срба у Пожеги[уреди | уреди извор]

Гостовала је у Пожеги "Дружина србског народног позоришта" током октобра и новембра 1864. године. Репертоар је чинило двадесетак представа, међу којима су биле заступљене и националне теме попут:"Бој на Косову", Сеоба Србаља", "Зидање Раванице", "Немања", "Сан Краљевића Марка" и др. Одазвала се у великом броју публика "свих сталежа", па је било зараде. Организацију су поднели мештани Антун Ковачевић фишкал и Ђорђе Илић трговац.[5]
Велики српски добротвор Петар Коњевић из Пожеге, оставио је за просветне циљеве српског народа 30.000 ф.[6]
Пожега је била 1885. године место у Пакрачком изборном срезу за српски црквено-народни сабор у Карловцима. У њему је тада пописано 1219 православних становника.[7]
Срби из Пожеге су 1895. године купили 266 акција Српске банке из Загреба.
Други светски рат[уреди | уреди извор]
У првој половини августа 1942. из Славонске Пожеге и среза похапшено је више од 1000 лица, жена и деце и послато у логоре Јасеновац и Стару Градишку.
У срезу Славонска Пожега, људи су одвођени и дању и ноћу у усташке затворе, али су само ноћу саслушавани и старшно мучени. После саслушања неке су остављали у затвору, да би их и у наредним ноћима стављали на муке, а потом испребијане и измучене пуштали кућама. Неки су, пак после мучења одводили у оближње поље или у шуму и ту их убијали. По причању другог свештеника из истог среза над Србима је одмах почео "незапамћен терор". И по дану и по ноћи усташе су тукли, мучили, пљачкали и убијали Србе. "Нико није био сигуран. Свештеницима је забрањивано свако чинодејство. Једне ноћи су и мене напали. Претресли су ми кућу, тобоже тражећи оружје, и оптужили ме да сам пуцао у сопствени радио-апарат када је Павелић говорио при оснивању хрватске државе, иако је апарат био потпуно неоштећен. У мојој парохији било је око сто усташа, који су одмах предузели читаву хајку на Србе. И људи и жене и деца морали су бежати готово сваког дана из куће у шуму и сакривали се. Тог дана у мојој парохији погинуло је 14 Срба, а многи су премлаћени да никада оздравити неће. Пуцало се и убијало свуда". У местима и селима славонско-пожешког среза Срби су морали око руке да носе траку са натписом „православац“.
У Загребу је издата наредба да се Срби на улици могу кретати само између 8 и 18 часова, доцније је та наредба проширена и на Јевреје, а слобода кретања проширена од 6 до 21 час увече. Затим је наређено да се сви Срби и Јевреји иселе из центра Загреба на периферију, где им је било одређено место за становање. Загребачким Србима је још наређено да као и Јевреји носе траку око руке, и то белу са натписом „православац“. Овакву наредбу је издао још раније усташки стан у Славонској Пожеги.
У јулу 1941. У славонско-пожешком срезу спаљена су села; Пасиковци, Црљенци и Потераћ.
Православну цркву у Славонској Пожеги пошто је порушен црквени торањ, црква је претворена у касапницу.
У славонско-пожешком срезу порушене су цркве у Трештановцима, Болмачи, Чачавцу, Славонској Пожеги и Смољановцима.
Свештеника Данила Ђуђуна усташе су нашле у возу између Славонске Пожеге и Новске заједно са војницима. Чим су га приметили почели су га исмевати, чупали му браду, говорити му срамне и погрдне речи и тући га. Затим су наредили да се никуда из вагона несме маћи.
Становништво[уреди | уреди извор]
Попис 2011.[уреди | уреди извор]
По попису становништва из 2001. године, Град Пожега је имао 26.248 становника, од чега је у самој Пожеги живело 19.506 становника.
Попис 2001.[уреди | уреди извор]
По попису становништва из 2001. године, Град Пожега је имао 28.201 становника, од чега је у самој Пожеги живело 20.943 становника.
Попис 1991.[уреди | уреди извор]
По попису становништва из 1991. године, општина Славонска Пожега је имала 71.745 становника, распоређених у 209 насељених места.
година пописа | укупно | Хрвати | Срби | Југословени | остали |
---|---|---|---|---|---|
1991. | 71.745 | 57.277 (79,83%) | 9.759 (13,60%) | 1.546 (2,15%) | 3.163 (4,40%) |
1981. | 71.286 | 53.305 (74,77%) | 9.557 (13,40%) | 5.894 (8,26%) | 2.530 (3,54%) |
1971. | 73.071 | 56.538 (77,37%) | 13.387 (18,32%) | 1.101 (1,50%) | 2.045 (2,79%) |
Бивша велика општина Славонска Пожега је новом територијалном организацијом у Хрватској укинута и формирани су Градови: Пожега, Кутјево и Плетерница и општине: Брестовац, Велика, Јакшић, Каптол и Чаглин.
Славонска Пожега (насељено место), национални састав[уреди | уреди извор]
Националност[8] | 1991. | 1981. | 1971. |
Хрвати | 15.862 (75,36%) | 13.764 (69,28%) | 13.548 (74,50%) |
Срби | 3.130 (14,87%) | 2.483 (12,49%) | 3.350 (18,42%) |
Југословени | 870 (4,13%) | 2.920 (14,69%) | 634 (3,48%) |
остали и непознато | 1.184 (5,62%) | 700 (3,52%) | 652 (3,58%) |
Укупно | 21.046 | 19.867 | 18.184 |
Попис 1991.[уреди | уреди извор]
На попису становништва 1991. године, насељено место Славонска Пожега је имало 21.046 становника, следећег националног састава:
Привреда[уреди | уреди извор]
![]() | Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Образовање[уреди | уреди извор]
![]() | Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Спорт[уреди | уреди извор]
![]() | Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Познате личности[уреди | уреди извор]
- Предраг Стојаковић, кошаркаш (НБА)
- Добриша Цесарић, писац
- Борис Ханжековић, атлетичар
- Срђан Будисављевић, адвокат и политичар
- Инес Бојанић, глумица
- Станка Стјепановић, професор права
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. Приступљено 5. 3. 2017.
- ^ "Школски лист", Нови Сад 1859. године
- ^ "Српски летопис", Будим 1844. године
- ^ "Србски дневник", Нови Сад 1862. године
- ^ "Даница", Нови Сад 1864. године
- ^ "Школски лист", Сомбор 1884. године
- ^ "Застава", Нови Сад 1885. године
- ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
Литература[уреди | уреди извор]
- Grgin, Borislav (2008). „Hrvatska historiografija o Požegi i Požeškoj županiji u razvijenom i kasnom srednjem vijeku”. Scrinia Slavonica. 8: 113—132.
- ЦД-РОМ: „Насеља и становништво РХ од 1857—2001. године“, Издање Државног завода за статистику Републике Хрватске, Загреб, 2005.