Пређи на садржај

Позивање на Хитлера

С Википедије, слободне енциклопедије
Адолф Хитлер, диктатор нацистичке Немачке од 1933. до 1945. године.

Reductio ad Hitlerum (свођење на Хитлера) такође познато као playing the Nazi card (играње нацистичке карте),[1][2] је покушај да се поништи туђи аргумент на основу тога да је исту идеју промовисао или практиковао Адолф Хитлер или Нацистичка партија.[3] Аргументи се могу назвати reductio ad Hitlerum ако су погрешни (нпр. тврдња да је свако други ко то чини нациста, зато што се Хитлер уздржавао од једења меса или је био против пушења). Насупрот томе, директни аргументи који критикују специфично фашистичке компоненте нацизма попут фиреровог принципа нису део аргумента из асоцијације.

Формулисан од стране Леа Штрауса 1953. године, концепт „reductio ad Hitlerum“ је добио име по термину који се користи у логици, а то је „reduktio ad absurdum“ („свођење на апсурд“).[4] Према Штраусу, „reduktio ad Hitlerum“ је врста ad hominem, ad misericordiam, или заблуде ирелевантности. Предложено образложење је кривица по асоцијацији. То је тактика која се често користи да би се ометали аргументи јер таква поређења имају тенденцију да одврате пажњу и разљуте противника.[5]

Дефиниција

[уреди | уреди извор]

Reductio ad Hitlerum је врста аргумента из асоцијације.[6][7] Аргумент је да политика води до – или је иста као – она коју је заговарао или спроводио Адолф Хитлер или нацистичка Немачка и тако „доказује“ да је оригинална политика непожељна. Друга врста Reductio ad Hitlerum је постављање питања у облику „Знате ко је још...?“ са намером да се оспори одређена идеја или радња имплицирајући да је Хитлер имао ту идеју или извршио такву радњу.[8]

Поређење са Хитлером или нацизмом није Reductio ad Hitlerum ако осветљава аргумент уместо да од њега одвлачи пажњу.[9] Директна поређења могу се користити за критиковање фашистичких компоненти нацизма као што је Führerprinzip. Међутим, могло би се погрешно тврдити да је свако други ко има та мишљења нациста, зато што се Хитлер уздржавао од једења меса или је био против пушења.[10]

Претходници

[уреди | уреди извор]

Иако је названа по Хитлеру, логичка грешка је постојала пре Другог светског рата. Друге личности из историје коришћене су као замене за зло.[11] Аутор Том Холанд упоређује употребу Хитлера као стандарда зла са ранијим позивањима на ђавола (као што је фраза „Договори се са ђаволом“).[12] Током 18, 19. и почетка 20. века, фараон из Књиге изласка се обично сматрао најзлобнијом особом у историји.[11] Током година пре Америчког грађанског рата, аболиционисти су називали поробитеље модерним фараонима. Након Дана победе, фараон се наставио појављивати у говорима друштвених реформатора попут Мартина Лутера Кинга. Јуда Искариотски и Понтије Пилат су такође често представљани као чисто зло. Међутим, није постојала универзална особа слична Хитлеру, а различити региони и времена користили су различите замене.[11] У годинама након Америчке револуције, краљ Џорџ III је често био оцрњиван у Сједињеним Државама. Поређење са „краљем Џорџом“ јавно је користио Пет Бјукенен тек 1992. године када је говорио о председнику Џорџу Х. В. Бушу, током председничке кампање у САД.[13][14] Током Америчког грађанског рата, неки Конфедерати су Линколна називали „модерним фараоном“.[11]

Позивања

[уреди | уреди извор]

Године 1991, Мајкл Андре Бернштајн је тврдио да је дошло до „reductio ad Hitlerum“ због рекламе преко целе странице коју је објавила заједница Лубавич након нереда у Краун Хајтсу под насловом „Ове године се Кристална ноћ догодила 19. августа управо овде у Краун Хајтсу“. Хенри Шварцшилд, који је био сведок Кристалне ноћи, написао је Њујорк Тајмсу да „колико год ружни били антисемитски слогани и нападачко понашање људи на улицама [током нереда у Краун Хајтсу]... једна ствар која се очигледно није догодила је Кристална ноћ“.[15]

Пошто је Хитлер био против пушења, неки у дуванској индустрији су користили аргумент да би упоредили оне који су против пушења са нацистима.[16]

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Solomon, Zachary (2015-09-03). „Godwin's Law, or Playing the Nazi Card”. Jewish Telegraphic Agency. Архивирано из оригинала 6. 6. 2020. г. Приступљено 21. 4. 2020. 
  2. ^ Lederman, Noah (1. 3. 2010). „Playing the Nazi Card”. FAIR. Архивирано из оригинала 2020-03-24. г. Приступљено 21. 4. 2020. 
  3. ^ „Natural Right and History”. University of Oklahoma. 2008. Архивирано из оригинала 2010-02-24. г. Приступљено 2008-08-11. 
  4. ^ Leo Strauss. Natural Right and History. . Chicago: University of Chicago Press, 1965 [1953], p. 42.
  5. ^ Curtis, Gary N. (2004). „Logical Fallacy: The Hitler Card”. Fallacy Files. Архивирано из оригинала 10. 5. 2012. г. Приступљено 2007-10-08. 
  6. ^ Curtis, Gary N. (2004). „Logical Fallacy: The Hitler Card”. Fallacy Files. Архивирано из оригинала 10. 5. 2012. г. Приступљено 2007-10-08. 
  7. ^ Curtis, Gary N. (2004). „Logical Fallacy: Guilt by Association”. Fallacy Files. Архивирано из оригинала 5. 6. 2019. г. Приступљено 2007-10-08. 
  8. ^ „You know who else ___? Origin? – catchphrase meme”. Ask MetaFilter. Архивирано из оригинала 8. 6. 2013. г. Приступљено 2013-01-10. 
  9. ^ Gabriel H. Teninbaum, „Reduction ad Hitlerum: Trumping the Judicial Nazi Card”. . Michigan State Law Review, Vol. 2009, pp. 541–578, 2009
  10. ^ Curtis, Gary N. „Logical Fallacy: The Hitler Card”. Fallacy Files. Архивирано из оригинала 12. 8. 2022. г. Приступљено 2022-08-04. 
  11. ^ а б в г Brian Palmer (4. 10. 2011). „Before Hitler, Who Was the Stand-In for Pure Evil?”. Slate. Архивирано из оригинала 2023-11-26. г. Приступљено 27. 11. 2014. 
  12. ^ Does God Exist? A Conversation with Tom Holland, Stephen Meyer, and Douglas Murray (на језику: енглески), Hoover Institution, 2022-10-17, 26 minutes, Приступљено 2023-01-22 — преко YouTube 
  13. ^ „Campaign Notebook”. Washington Post (на језику: енглески). 2024-02-26. ISSN 0190-8286. Архивирано из оригинала 2025-04-24. г. Приступљено 2024-03-17. 
  14. ^ Cooper, Matthew; Carney, James. „Will Pat Stay Put? – September 20, 1999”. CNN. Архивирано из оригинала 17. 3. 2024. г. Приступљено 2024-03-17. 
  15. ^ Bernstein, Michael André (1994). „Foregone Conclusions”. University of California Press. Escholarship.org. Архивирано из оригинала 13. 5. 2020. г. Приступљено 2011-07-07. „The Lubavitcher community itself, in the form of the 'Crown Heights Emergency Fund,' placed a full-page advertisement in The New York Times on September 20, 1991, under the heading 'This Year Kristallnacht Took Place on August 19th Right Here in Crown Heights.' Their version of Leo Strauss's reductio ad Hitlerum was rightly perceived by those who had been in Germany on Kristallnacht (November 9, 1938) as an outrageous comparison.” 
  16. ^ Schneider, N. K; Glantz, S. A (1. 10. 2008). „'Nicotine Nazis strike again': a brief analysis of the use of Nazi rhetoric in attacking tobacco control advocacy”. Tobacco Control. 17 (5): 291—296. PMC 2736555 Слободан приступ. PMID 18818222. doi:10.1136/tc.2007.024653. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Позивање_на_Хитлера&oldid=30014354”