Позитивна психологија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Позитивна психологија као релативно млада грана психологије настала је као резултат отпора на претерану усмерености психологије патолошким стањима, као што су менталне болести, њихово истраживање и тражење начина излечења. Усмереност традиционалне психологије на менталне болести условила је да се нагласак стављао на проблеме, слабости и тешкоће појединца, при чему су психолози занемарили оптимизам, наду и задовољство као важне чиниоце за нормално функционисање појединца.[1]

Негативно у нашој психи била је основа за развијање позитивног − позитивне психологије, која не тражи од особе да пориче своја искуства, већ супротно, она је позива да та искуства прихвати. Штагод да нека особа осећа, како год да размишља и ма колико год јој се чинило тешко, то може бити почетак њеног путовања које ће она завршити као снажнија и испуњенија особа. Зато је задатак позитивне психологије да сваком појединцу обезбеди одређен ниво теоретског знање и практичне алате који ће му омогућити и олакшати да крене ка путу среће, наде и испуњености бројним аспектима личне и колективне добробити.[2]

Историја[уреди]

Мартин Селигман пионир у области позитивне психологије

Позитивна психологија, као посебна област у психологији почела је да се развија 1998. године кад је Мартин Селигман постао председник Америчког психолошког друштва. Након тога, 2000. године Селигман и његови сарадници покрећу посебну област у часопису Америчка психологија, о позитивној психологији. У уводном тексту они наглашавају како смо научили много о депресији, расизму, насиљу, ирационалности и одрастању у тешким условима, али да истовремено знамо врло мало о снагама карактера, врлинама и условима који доводе до среће и грађанског ангажмана.[3]

Од тада, позитивна психологија добија све већи значај. Из ове области објављене су многе књиге и приручници,а одржаване сеу и бројне конференција на којима су истраживачи из овог подручја говорили о темама везаним уз позитивну психологију.

Додатни утицај на развој ове гране психологије остварен је 2006. године када је објављен и први број часописа Позитивна психологија.

Основна начела[уреди]

Темељни принципи позитивне психологије заснивају се на веровању да људи желе много више него да престану да пате и у том смислу они желе:

  • да воде живот који их испуњава бројним садржајима, за којеje вредно живети.
  • да развијају оно најбоље у себи,
  • да интензивирају доживљаје љубави, рада и игре.

Таквим особама позитивна психологија отворила је нови пут — кроз три циља сoпственог деловања.[4]

Селигман, мислећи на позитивну психологију, у својим ставовима наводи...да би се позитивна психологија требало у једнакој мери бавити људским снагама као и слабостима, да би требало да буде усмерена на развој тих снага у истој мери у којој је усмерена на поправљање штете...и да би посзитивна психологија требало да буде оријентисана на оно што људски живот чини испуњенијим као и да се бави генијима те начинима за васпитавање људи који су изразито талентовани у неком подручју.[5]

Управо због тога, позитивна психологија се у својим истраживањима и у своме деловању непрестано усмерава на субјективна искустава:

  • осећаје благостања и задовољства из прошлости,
  • осећаја занесености и среће у садашњости, до
  • наде и оптимизма за будућност.

Позитивна психологија наглашава позитивне индивидуалне особине појединца и даје му смернице како да их максимално развије и искористи, како би његов живот као и живот његове заједнице био позитивнији и испуњенији.

Важно је нагласити и да позитивна психологија није сама себи циљ и да она не искључује друге области психологије. Такође несме се сматрати да су други делови психологије негативни, и да их треба занемарити. Позитивна психологија ни у једном случају не негира постојање непријатних, негативних аспеката живота нити сматра да све треба гледати кроз „ружичасте наочаре”. Њен циљ је да истражи другу страну наше душе:

  • да истражи начине како људи доживљавају задовољство,
  • како показују разумевање према другима,
  • како изграђују здраве породице и околину,
  • да обухватили цео спектар људских искустава.

Зато позитивну психологију треба схватити као дисциплину која само покушава да успоставити равнотежу оних позитивних и негативних аспеката људског функционисања који се неретко међусобно преплићу.[6]

Извори[уреди]

  1. ^ Park N., Peterson C., Selimgan M. E. P. Strengths of character and well-being // Journal of social and clinical psychology. — Vol. 23. — pp. 603—619.
  2. ^ Itai Ivtzan, Tim Lomas, Kate Hefferon, Piers Worth, Second Wave Positive Psychology: Embracing the Dark Side of Life, Routledge; 2016 edition (November 12, 2015). стр. 214.
  3. ^ Seligman, M.E.P., Csikszentmihalyi, M. (2000), Positive psychology: An introduction, American Psychologist, 55(1): 5—14.
  4. ^ Gable, S. L., Haidt, J. (2004), What (and why) is positive psychology? Review of General Psychology, 9: 103–110.
  5. ^ Peterson C., Seligman M. E. P. Character strengths and virtues: A handbook and classification. — Oxford University Press. 2004.
  6. ^ Rijavec, M., Miljković, D. (2006). Pozitivna psihologija: psihologija čije je vrijeme (ponovno) došlo. Društvena istraživanja. 4-5, 621—641

Литература[уреди]

  • Compton, William C. An Introduction to Positive Psychology. Wadsworth Publishing, (2005). стр. 1-22. 
  • Peterson, Christopher; Seligman, Martin E. P. Character strengths and virtues: A handbook and classification. — Oxford University Press. 2004. 
  • Vázquez, Carmelo, Hervás, Gonzalo (ed.) (2008). Psicología Positiva Aplicada. Ed. Desclee de Brower.
  • Martin Seligman (2002). La auténtica felicidad. Ediciones B.
  • Mª Dolores Aviay, Carmelo Vázquez (1998). Optimismo inteligente. Psicología de las emociones positivas. Alianza editorial.
  • Daniel Kahneman, Diener, Ed, Schwarz, Norbert (2003). Well-Being: The Foundations of Hedonic Psychology. Russell Sage Foundation Publications.
  • Peterson, Christopher, Martin Seligman (2004). Character Strengths and Virtues: A Handbook and Classification. Oxford University Press.
  • Carmelo Vázquez (2006). La psicología positiva en perspectiva. Papeles del Psicólogo, vol. 27 (1)
  • Carmelo Vázquez, Gonzalo Hervás (ed.) (2009). La ciencia del bienestar: Fundamentos para una psicología positiva. Ed. Alianza.
  • Dafne Cataluña, Javier Fiz (2014). Psicología Positiva: Pautas para incrementar tu felicidad. Ediciones Dauro.
  • Antoni Adserá (2013)."Terapias de Psicología Positiva" Ed. 3temas

Спољашње везе[уреди]

Star of life.svgМолимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).