Позориште Березил
 Глумци позоришта 1922. године | |
| Локација |  , Кијев (1922—1926), Харков (1926—1933) |
|---|---|
| Отворено | 1922. године |
Позориште Березил (укр. Березіль) била је авангардна совјетска украјинска позоришна трупа коју је основао Лес Курбас.
Историјат
[уреди | уреди извор]Позориште Березил је трајало од 1922. до 1933. године.[1] Његово првобитно седиште било је у Кијеву, али се 1926. трупа преселила у Харков.[2] Прва представа је изведена 7. новембра 1922.
Назив потиче од имена првог пролећног месеца – марта. Према неким верзијама, „березил” може значити и „април”, а ново позориште је створено 1. априла. Такође, повезује се и са „брезовим пепелом”, јер су Украјинци у марту и априлу палили брезову кору када није било огревног дрвета, и „злом на брезе”, јер су у марту цедили сок са ових дрвећа.[3]
Познато и као Уметничка организација Березил, позориште је обухватало неколико студија, часопис, музеј и позоришну школу.[4] Године 1927. Курбас и Березил су почели тесно да сарађују са украјинским драмским писцем Миколом Кулишем.
Након продукције Кулишове последње драме Maklena Grasa, Министарство просвете је послало Курбаса у егзил. Тада је Влада преименовала позориште Березил у Позориште Тараса Шевченка.[4]
Одабране продукције
[уреди | уреди извор]- Haz (Gas), 1922, аутор Георг Кајзер[4]
- Магбет, 1924, аутор Вилијам Шекспир[5]
- Плес бројева, 1927, режија Лес Курбас, сценографија Вадим Мелер[6]
- Narodnyi Malakhii (The People’s Malakhii), 1927, аутор Микола Кулиш[4]
- Sonata Pathétique, аутор Микола Кулиш[7]
- Maklena Grasa, 1933, аутор Микола Кулиш[4]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Music of Ukraine”. Encyclopædia Britannica. Приступљено 24. 2. 2022.
- ^ Fowler, Mayhill C. (2015). „Les' Kurbas and the Berezil' Theatre: Archival Documents (1927-1988)”. East/West: Journal of Ukrainian Studies. 5 (2): 191. S2CID 165872677. doi:10.21226/ewjus427
— преко Academic Search Complete.
- ^ Смольницька, Ольга (2018-02-25). „Лесь Курбас та «Березіль»: театр, який не боявся експериментувати”. Український інтерес. Архивирано из оригинала 5 березня 2021. г. Приступљено 2021-03-03. Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|archive-date=(помоћ) - ^ а б в г д Fowler, Mayhill C. (5. 9. 2016). Berezil' Theater (БЕРЕЗІЛЬ). Routledge Encyclopedia of Modernism. ISBN 9781135000356. doi:10.4324/9781135000356-REM256-1. Приступљено 24. 2. 2022.
- ^ Shurma, Svitlana (2020). „'I choose March': Les Kurbas, Avant-garde Berezil and Shakespeare : review of Irena R. Makaryk's Shakespeare in the Undiscovered Bourn (2004)”. Theatralia. 23 (1): 163—167. S2CID 226709136. doi:10.5817/TY2020-1-13 — преко Complementary Index.
- ^ Smolenska, Svitlana (2019). „Avant-garde architecture and art of the 1920s-1930s in Ukraine and European modernism: interpenetration methods.”. Architectus. 58 (3): 12—13. doi:10.5277/arc190302 (неактивно 1. 11. 2024).
- ^ Fowler, Mayhill C. (2015). „Mikhail Bulgakov, Mykola Kulish, and Soviet Theater.”. Kritika: Explorations in Russian & Eurasian History. 16 (2): 276—277. S2CID 142193609. doi:10.1353/kri.2015.0031 — преко Complementary Index.
Литература
[уреди | уреди извор]- Березіль Архивирано 2021-03-11 на сајту Wayback Machine
- «Барикади театру» // Літературознавчий словник-довідник / за ред. Р. Т. Гром’яка, Ю. І. Коваліва, В. І. Теремка. — Київ : ВЦ «Академія», 2007. — С. 77.
- Єрмакова Н. П. Березільська культура: Історія, досвід Архивирано 2021-01-17 на сајту Wayback Machine
